Znate li da rukujete vašim oružjem i da ga održavate? Zašto ste ga uopšte kupili i izvadili dozvolu za držanje? Poznajete li ikog ko se vatrenim oružjem uspešno odbranio od provalnika ili napadača
Euforično raspoloženje proizvodi samooptužujuće izjave koje potvrđuju tužnu realnost. Tako, na primer, ministar pravde Nikola Selaković izjavljuje da će nam ta poglavlja omogućiti nezavisnije sudstvo. Pa zar nešto više od toga ne piše u Ustavu
"Sve dok se ne dogodi neka vrsta kolektivnog osvešćivanja, sve dok ljudi ne shvate da je na sistem moguće uticati različitim mehanizmima, da se taj sistem finansira našim novcem i da zato mi imamo pravo i da nešto tražimo od njega, mislim da će nam biti ovako kako nam je"
Ko bi rekao da su rampa i kućica u kojoj je sedeo mešter od parkinga bile divlja gradnja, govorim o parkingu nadomak pijace
"Srbi mogu bez hleba, ali ne mogu bez države." Ovo obećanje dr Radovana Karadžića od pre dve godine ostvareno je: Srbi žive u drzavi bez hleba i zakona
Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.
Čudo u Nemanjinoj navodi me da razmišljam o konačnom rešenju: kako da svaki građanin provede dvanaest minuta u blagosl. prisustvu vođe, kako da ova takoreći privatna inicijativa poprimi željenu biblijsku meru
Pitanje kritike društva je pitanje karaktera tog društva, odnosno toga koliko je ono demokratsko. Niko ne voli kritiku, a nedemokratske vlasti najmanje. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što današnja vlast pokazuje da ne trpi kritiku ni na jednom nivou. Premijer se ljuti na nepostojeću opoziciju, na novinare, na umetnike, na građane koji koriste svoje pravo na proteste, ljuti se čak i na društvene mreže. Ljutnja, međutim, neće pomoći da se zaborave bespravno rušenje Savamale, nasilje komunalne policije, netransparentni tenderi i privatizacije, potemkinovska rekonstrukcija grada, gušenje slobode medija, neopredeljenost između Zapada i Rusije
"Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera", ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora 8. jula na trotoaru ispred Nemanjine 11. "Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije"
Sav optimizam da će nakon pripremljenog plana reorganizacije RTB Bor poslovati uspešno počiva na pretpostavci Svetske banke da će berzanska cena bakra konstantno rasti do 2024. godine. Samo od maja prošle do juna ove godine, cena je pala za više od 27 odsto
Vrhunska ironija je da se poglavlje o pravosuđu otvara u trenutku dok nadležni segmenti tog istog pravosuđa nisu u stanju ni skoro tri meseca posle noćne akcije rušenja – ne Savamale, već pravne države – da ustanove koga bi zbog toga trebalo pozvati na odgovornost. Začudo, od pomoći nije bio ni premijerov dobronamerni savet da se odgovorni potraže među čelnicima gradske vlasti
"U ponudi imamo sve, za svakog ponešto, od svega pomalo: veru u evropsku budućnost, sumnju u evropsku budućnost, veru u rusku budućnost, strah od ruske okupacije, strah od manje penzije, nadu u veću penziju, slobodu mišljenja, kontrolu izražavanja..."
"Ja sam rekao sebi: ko god zna nešto o filmu, i misli da zna, otišao je u Holivud. E, Božidare, ako znaš, idi u Holivud"
Populističke stranke, a SNS to jeste, s jakim vođom, a Vučić to jeste, zaziru od institucionalne organizovanosti i odlikuju se bahatošću koja vremenom nagriza bilo koje političke ideale, ako su ih ikad imali, i zamenjuje ih voljom za moć i gramzivošću
Nekoga uzbudi drozd u suton, drugoga ushićuje otrcana misao: hiljaditi put je deklamuje u nadi da to opšte mestašce neko sluša prvi put
Medijska opservatorija je istražila okolnosti pojavljivanja, ulogu i način rada informativnih medija koji su poslednjih godina u našem regionu osnovani od strane krupnog stranog kapitala ili vlada velikih svetskih sila. U fokusu našeg istraživanja u Srbiji bili su američka privatna televizija N1 i ruski državni medij Sputnjik
"Trenutno živim sa roditeljima, oni mene ponekad izdržavaju, a ja ponekad pomognem. Faktički se svi pomažemo u kući. Hranimo se zdravo. Nama nikad ništa nije falilo. Nemamo danas, imaćemo sutra, to je tako kod nas." (Devojka, 20 godina, prodavačica u kineskoj prodavnici)
"Moja je obaveza bila da se stranke koje su, što se mene tiče, bile na drugoj strani političke civilizacije prevedu na ovu stranu, da ih upoznam sa svetom. Oni su bili na crnoj listi, i Vučić i Dačić i Nikolić i Šešelj. Hteo sam da umirimo srpsko društvo. Umireno stabilno srpsko društvo bila je pretpostavka stranih investicija i razvoja. Pokušao sam da napravim reformu u samoj srži političkog mišljenja u Srbiji"
Šta jedni o drugima kažu dojučerašnji partneri koji su nešto duže od godinu dana zajednički upravljali smederevskom Železarom, i šta od toga pije vodu
"Preduslov da bismo u diskusiji o ekspozeu uopšte mogli da govorimo o suštini jeste da postoji elementarni red u Skupštini. A mi smo na prethodnoj sednici imali epizodu gde je predsednica Skupštine potpuno ignorisala Poslovnik i dozvolila poslanicima SNS a da dobacuju, i još je to opravdala izjavom da je reč o negodovanju. To je zaista uvreda za Skupštinu"
Bilo je priče da će Srbija biti mnogo srećnija zemlja kada Zvezda ponovo bude prvak i zaista vidim da ima mnogo više posla, da su plate povećane, da ima manje droge, da se uopšte bolje živi i da je sve procvetalo
U slučajevima femicida koje karakterišu ubistvo i samoubistvo, nije reč o "problematičnoj ljubavnoj vezi koja je pošla naopako" niti o zločinu iz strasti – uvek je reč o nasilju koje je kulminiralo
Iluzija je iskrivljeno i netačno zapažanje nečega što stvarno postoji, za razliku od halucinacije koja se javlja bez uporišta u stvarnosti. To što se moja Jugoslavija ispostavila kao iluzija, ne znači da za sve njene narode i narodnosti ne bi bilo daleko bolje da je opstala
"Činilo mi se da je zanimljivije pogledati neku predstavu koju nećete imati prilike da vidite, nego igrati domaće predstave. To je jedini razlog što nema domaćih predstava na Šekspir festivalu"
Danas se, opet, Jugoslavija i jugoslovenstvo spominju širom regiona. Ne toliko zbog okruglih godišnjica – 25 godina od raspada Titove Jugoslavije i 95 godina od Vidovdanskog ustava, prvog ustava Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, nego zato što je britanski referendum o izlasku iz EU mnoge podsetio na slovenački i hrvatski referendum posle kojih su ove dve bivše jugoslovenske republike proglasile nezavisnost, čime je zvanično umrla "velika" Jugoslavija
