Studije – Ka novim medijima
Kako su serije izdominirale
Nekada omalovažavana, televizija u ovoj svojoj postanalognoj eri dobija na zamahu, postajući i važan ekonomski faktor. To ne bi trebalo nikoga da začudi, podseća nas autorka ove studije
Provetravanje
Svijet je velika Srbija
Nešto mi govori da će svijet izvan svih naših beograda ostati veći od onog u njima, i da će redovi za autograme kusturica i ratnih zločinaca i dalje biti duži od onih za autograme jergovića, valjarevića i velikića, te da će vučići još puno puta dobiti više glasova na demokratskim izborima. A mi ćemo tonuti sve dublje u opoziciju
Inicijativa – 1% za kulturu
Ronjenje ispod minimuma
Srbija izdvaja za kulturu manje od svih ostalih zemalja u regionu. Cilj kampanje "1% za kulturu" je da pomenuti problem učini vidljivim i da tako utiče na raspodelu državnog budžeta
Intervju – Sergej Trifunović, predsednik Pokreta slobodnih građana
Nemam problem sa nacionalistima, nego sa kriminalcima
"Najveći izdajnik u Srbiji je onaj koji targetira druge kao izdajnike. Tu priču o patriotama i izdajnicima slušamo 30 godina i više mi je muka od te reči, jer se svodi na zamenu teza, gle čuda. Kome neko može Srbiju da izda? Za šta? Sve su rasprodali. Sve su pokrali. Zakonski, to verovatno i može da se tretira kao izdaja, ali to je čist kriminal. Lažu, kradu, ubijaju ljude, pa to onda zataškavaju tako što ponovo lažu, kradu i ponekog ubiju. Srbija je ojađena kuća zato što je ‘glava kuće’ neotesani megaloman koji bije celu porodicu, pa babi krade penziju da bi platio kurve"
Trideset godina od pada Berlinskog zida
Od dana radosti do decenija razočarenja
Nakon ujedinjenja Nemačke ljudi sa istoka zemlje su dobili toliko dugo snevanu slobodu da putuju gde hoće i kupuju šta hoće, samo što za to nisu imali para. Životni standard na istoku države je počeo da opada, a na gotovo sve rukovodeće funkcije su postavljani zapadni Nemci, čak i za šefove baleta ili direktore muzeja. Tri decenije nakon pada Berlinskog zida nemačko društvo je i dalje podeljeno, baš kao i raspodela bogatstva. Još jednom se pokazalo da demokratiju i slobodu veličaju samo oni koji je nemaju
Kragujevac
Šetnja Dražinim sokakom
Iz Skupštine grada Kragujevca stigla je vest da Mihailović nije dobio ulicu na inicijativu POKS-a, jer nije bila napisana kako zakon nalaže, već na inicijativu stanovnika sela Desimirovca, kao i da đeneralova ulica nije kragujevačka adresa, neko sokak u Desimirovcu
Budžet za 2020. godinu
Driblanje narodnim parama
Predviđeno je zaduživanje Srbije od 250 miliona evra za "projekat urbanog razvoja sa izgradnjom nacionalnog stadiona" (jednog jedinog), 120 miliona evra za izgradnju koncertne dvorane ("naraslo" sa 100 miliona koliko je predviđao prošlogodišnji budžet), kao i 27 miliona evra za izgradnju gondole Brzeće-Mali Karaman. I dok bi za sve ove projekte moglo lako da se kaže kako u državi zbilja postoje mnogo važnije stvari na koje treba potrošiti pare, daleko je nažalost, od toga da su to jedine "bačene" pare iz budžeta. Još je budžetom za 2018. predviđen skoro 21 milion dinara za "razvoj sistema u oblasti javnog informisanja i nadzor nad sprovođenjem zakona", da bi za 2020. za istu namenu bilo planirano 29 miliona. Za šta? Koji su rezultati ovog projekta, kakav je sistem uspostavljen, kako je sprovođen zakon
25 godina od smrti Milana Mladenovića (1958–1994)
Glad je vatra
Pre četvrt veka, preranom i prebrzom smrću Milana Mladenovića sa scene je nestala Ekatarina Velika, rok grupa čiji su najbolji albumi jedan od glavnih razloga zašto se treba založiti da se rokenrol retroaktivno konačno prepozna kao deo ovdašnje kulturne baštine, kanonizovan u istom rangu sa najvažnijim filmovima, romanima ili slikarskim radovima iz tog perioda
Pozorište i zajednica
Da li ste nevidljivi?
Pozorište nije deo života za više od 90 odsto stanovnika Srbije i obrnuto. Šta možemo da uradimo povodom toga
Lični stav
Moskva suzama ne veruje
Danas u Srbiji gotovo neverovatno zvuči da je Moskva međunarodno priznala Hrvatsku pre Sjedinjenih Američkih Država. U tom kontekstu, ni predsednik Rusije nije propustio priliku da samo godinu dana nakon Oluje odlikuje Franju Tuđmana Medaljom "Georgij Konstantinovič Žukov" za zasluge i doprinos antifašističkoj borbi. Treba naglasiti da takvo odlikovanje Srbija ni do danas nije dobila jer osim jubilarnih medalja niti jednom našem zvaničniku nije uručen ruski orden za doprinos u pobedi srpskog naroda nad fašizmom
Portret savremenika – Miša Vacić
Izliv mržnje u mozak
Predsednik partije "Srpska desnica", lider ekstremno desničarskog pokreta SNP Naši 1389, sa uslovnom kaznom zatvora iza sebe, sin gastarbajtera kojem patriotizam nije dozvolio da ostane pod suncem nemačkog neba, čovek koji je u prepucavanjima na Tviteru obećao da će lično mobilisati srpsku decu da ratuju na Kosovu i vlasnik jednog crnog rotvajlera, Miša Vacić sve je suprotno Marku Kraljeviću, kakvim bi voleo da ga doživimo
Putevi oko znakova
Korupcija kao estetika
Naš progres postoji, moguć je samo ako od njega neko ima ličnu privilegiju, nauštrb drugih; naš progres je zatvoreni klub
Dizajn
Kad sto nije samo sto
O nameštaju koji je umetničko delo, o kratkovidosti naše drvne industrije, o tržištu bez kojeg je i najbolji dizajn na svetu uzaludan
Kultura sećanja
Juriš, Partizani
Poslednjih desetleća kad igraju naši klubovi, potežu se, uoči utakmice, priče o budžetu. Kao grafikoni i kao žalopojke, pa koliki je budžet Bešiktaša, Olimpijakosa, Ludogoreca... A koliki je Partizanov budžet u odnosu na Mladost iz Lučana? Ma, boli me kurac za budžet. Koliki je bio budžet Nemaca, Nijemaca na Sutjesci, pa su partizani probili fašistički obruč. Uzleteli uz jednu liticu, u jurišu na koji su svi krenuli: i kuvari, i konjovoci, i ekonomi, i bolničari, i proleteri, i intendanti, i ranjenici, i bombaši, i kuriri, i mitraljesci, i sveštenici, i španski borci, i kraljevi oficiri, i komesari, i komandanti. Pozdrav partizanskom Šibeniku
Koncert – Afro-Cuban All Stars
Latini.com
Ovaj orkestar ima sopstveni život, ne poštapa se opštim mestima Buena Vista Social Cluba, i pruža više od pukog zbira trinaest pojedinaca
Pozorište – Jedna švedska letnja noć
Ruski sanjar i švedski mentalitet
Kroz predstavljanje istinite priče o saradnji sa čuvenim sovjetskim rediteljem umetnici Kraljevskog dramskog pozorišta pokazali su svoj odnos prema nacionalnom identitetu, prema "drugom", problemu razumevanja savremene umetnosti i reprezentovanja sopstvene kulture
Špijunaža
Prosvećeno prikupljanje informacija
U Srbiji se često govori o nekakvim špijunima, obično stilizovanim u misteriozna bića koja u dosluhu sa domaćim izdajnicima iz tmine rovare protiv srpstva. Ko su ti obaveštajci, agenti tajnih službi, prvi ili drugi sekretari ambasada, špijuni i šta rade širom sveta
Slučaj Siniše Malog
Velikomučenik sa plagiranim doktoratom
Ukoliko se, iz bilo kog razloga – lako ih, naravno, možemo naslutiti – donese odluka uz pomoć koje će, i pored silnih dokaza o plagijatu, Siniša Mali izaći kao pobednik, to će biti snažan, do danas verovatno najsnažniji udarac i akademskoj zajednici i Univerzitetu u Beogradu, i veliko je pitanje da li će se ova institucija nakon toga ikada oporaviti. U tom smislu, "presuda" koja će biti doneta 22. novembra biće ne samo "presuda" doktoratu Siniše Malog nego i celom društvu. Sa druge strane, ukoliko se donese odluka da je u pitanju plagijat, to će biti izuzetno snažan šamar naprednjačkoj vlasti i biće srazmeran ogromnoj energiji koju je ona uložila da se to ne desi
Lični stav
Da li je moguće nesvesno priznanje Kosova
Predsednik Srbije nikada nije izneo svoj plan za Kosovo niti objasnio šta pojam "razgraničenje", o kome toliko priča, zaista znači, a u javnom prostoru se samo nagađa o mogućim scenarijima
Nuspojave
Žiri za roze poze
Da li je građanin Vučević greškom dobio batine, koje su inače po zasluzi pripadale nekom drugom? Ako jeste, u čemu je greška? Ako nije, ko je onda u zabludi?
Lični stav
Zločin iz mržnje – (ne)dovršena priča
Kakva se poruka šalje potencijalnim učiniocima krivičnih dela u Srbiji, ako se vinovnici ovog napada kažnjavaju uslovnim osudama? Moglo bi se s punim pravom protumačiti kao unapred aboliranje učinilaca
Intervju – Biljana Stojković, profesorka Biološkog fakulteta
Vlast finansira univerzitet, ali ga ne poseduje
"Ukoliko se ne proglasi da je doktorat Malog plagijat, onda smo zaista priznali da obrazovanje nije važno. Mi smo onda sami sebe pogazili. Sami smo rekli, mi smo bezveze, nije ni važno da li postoji univerzitet ili ne postoji"
Akademska čestitost
Ko će reći da je car go
Pomalo izopačeno deluje čitava rasprava o slučaju doktorata Siniše Malog. Profesori su dovedeni u poziciju da moraju da pišu duge žalbe, tekstove u medijima, održavaju tribine kako bi javnost i kolege ubeđivali da plagijat ne može biti doktorat, da su dva teksta ista ili da se pamuk ne gaji u Srbiji. Sve to da bi opovrgli fraze o originalnom naučnom doprinosu ili o nečestitom neplagijatu ili dobrom bivšem studentu punom znanja, koji valjda po definiciji ne prepisuje od drugih
TV manijak
Dimne zavese
Nije loše da se zna za ubuduće, te poluproverene informacije koje cure iz policije i završavaju po tabloidima u nekim situacijama mogu biti opasne
Zoom
Petka i Longin – Najbolji su rođendani koje ćemo tek da doživimo*
Od utorka ušli smo u tridesetu godinu postojanja, što je mnogo duže nego dinamika kojom se ovde menjaju, najčešće kvare, institucije, zakoni, pa i običaji, a o ljudima i da ne govorim. Voleo bih da verujem kako smo ostali dosledni i pošteni bez prava na izgovor da se političke i nadasve društvene, a još više tehničke okolnosti menjaju
Kratki prilog za jednu biografiju
Milenin američki san
Uskoro će biti objavljene nove informacije o Mileni Pavlović Barili, u istraživanju umetnika i filologa Miodraga Kovačevića. Ovom prilikom objavljujemo neke od njih, u feljtonu "Srbija i Sjedinjene Američke Države – dve zemlja, jedna kultura" koji realizuju "Vreme" i magazin "Vitraž"