Pregovore o izmenama seta zakona u vezi sa notarima vode advokati i Ministarstvo pravde. Nemački GIZ, koji je podržao izradu zakona, sebe prikazuje kao nekoga ko sa celim zamešateljstvom nije imao ama baš nikakve veze
"Znamo kolika je bila cena da se položi javnobeležnički ispit i znamo kolika je bila ‘upisnina’ – 100.000 evra da dobijete javnobeležničku kancelariju, ili da platite pola, a da pola plaćate iz prihoda. To je razlog što samo dvojica knjigovođa rade knjige svim notarima u Beogradu, da bi ih kontrolisali"
Kako nekakvo nevladino društvo advokata može preuzeti ustavnu ulogu advokature koja broji više od osam hiljada članova? I kome to treba
Dolaskom naprednjaka na vlast posle izbora 2012. godine, Miroslav Bogićević od uspešnog privrednika postaje onaj koji radnicima duguje za plate, dobavljačima za robu, a umesto profita njegove firme počinju da iskazuju dugove prema državi i bankama
Juče je bilo loše, danas je gore nego juče, ali danas je bolje nego što će biti sutra
Potreba većine medija da ga "izmontiraju" kao, na svaki način, bivšeg čoveka zamrznutog u nekom pluskvamperfektu, koji se posle nešto više od decenije vraća u sasvim drugačiju, promenjenu, novu i naprednu Srbiju, samo je pokazala da mu njegovi doskorašnji partijski saborci, kumovi i prijatelji, iz nekakvog stvarnog ili iracionalnog straha od njega, pridaju mnogo veći značaj nego što ga 11 godina stariji i oboleli dr Šešelj, u stvari, ima
"Prodata je robna kuća ‘Beteks’ na Banovom brdu, a Hypo-Alpe Adria banka je bila hipotekarni poverilac. Notar je naplatio više od 8000 evra samo za taj ugovor, koji, naravno, nije on sačinio. Ni banka niti bilo koja velika kompanija ne bi dozvolile da im notar sačini ugovor, nego su oni doneli ugovor koji je notar doslovce samo prepisao i naplatio. Šesto hiljada dinara mu je najveća brojka za ugovor, na to je došao PDV od 120 hiljada, i naplatio je još dve hipotekarne izjave, i to je sve izašlo preko osam hiljada evra – samo od jednog posla", kaže za "Vreme" advokat Saša Ivanišević
Nemamo ništa: niti smo mi građani, niti su oni koji su sve ovo proizveli – vlast. Mi smo provizorij, koji svako od nas može zvati kako god hoće, i usput, nismo ni društvo niti država. Pogotovo ne pravna i pogotovo nemamo ni minimum vladavine prava
Šešelj se vratio na mesto sa koga je 24. februara 2003. otišao u Hag, praćen trubačima i partijskim kolegama od kojih su pojedini bili zarozani u suzama. Njegov dolazak je ponajviše obradovao očerupanu i osirotelu Srpsku radikalnu stranku, dok je kod nekadašnjih partijskih saboraca vidljiva nelagodnost. Ima i Vučićevih protivnika na opozicionoj sceni koji seire nad navodnim Šešeljevim rečima da se ne vraća u Srbiju da se leči već da se sveti, zna se kome, uz nadu da bi ta osveta mogla da uzdrma ili čak sruši Vučića i Nikolića
Šta je to u duhu, karakteru i prirodi srpskog premijera da se svako malo sašaptava sa narodom, posredstvom loših, ako ne i najgorih u našoj profesiji, te da žalobnim glasom proizvodi efekat žrtve i demonstrira razne oblike skrušenog paćeništva; samo što nije legao na eksere da tu odrema onih sat, dva koliko, navodno, spava
Sa ministrom pravde kome je važnije za vreme čije vlasti je neki zakon donet, nego to kakav on u suštini jeste, koji se postavlja kao vojnik partije i koji misli da je i za podnošenje ostavke potrebna skupštinska većina, teško se može naći zajednički jezik
