Ozbiljniji problem od licitiranja železničkih plata je u tome što nadležna ministarka za saobraćaj i veze Marija Rašeta-Vukosavljević nije ovim povodom izašla na čistac ni s ozbiljnijom informacijom o tome šta se predviđa u novom zakonu o železnici, pa ni sa strategijom razvoja ove "saobraćajne kičme" Srbije
Kako će na rejting političara partije i na sudbinu vladajuće koalicije uticati afera Perišić, taj filmični događaj i sudski proces koji sledi, u kome se prelamaju osećanje za državno dostojanstvo, poštovanje tradicionalnih institucija, misterija tajnih službi, imperijalna arogancija, ratna trauma, težnja ka Evropi...
U štrajkovima ne učestvuju samo članovi ESIEA-e, kao najuglednije ali i elitne novinarske organizacije sa oko 4000 članova, već i većina ostalih 80 odsto novinara koji nisu
Na šalterima socijalnih institucija pomoć traže ljudi koji kod kuće imaju stotinak miliona maraka ili u sivom biznisu mesečno obrću desetak hiljada eura. Vlast bi, umesto demagogije, mogla da se pozabavi utvrđivanjem tačnog broja sirotinje
Kako je propast Četiri Crne Rupe otkrila nataloženu prljavštinu podsvesti "građanina pokornog", iliti: ispovest broja 40811-620-6-16-304-51-5291288
Ono što se u Miloševićevo vreme zvalo "banka" od 3. januara više ne postoji na opšte zadovoljstvo građanstva i budućih štediša. Par stotina bivših bankarskih činovnika koji su radili u Jugobanci, Beobanci, Investbanci i Beogradskoj banci smatra da su krivci za njihovo ostajanje bez posla Labus, Dinkić i Đelić i pri tom neće da priznaju kako su deset godina držali zatvorene oči pred onim što je radila prva Miloševićeva bankarka – Borka Vučić. I kako uvek biva u ekonomiji, računi za naplatu su stigli
Približavanje početka suđenja bivšem predsedniku SRJ Slobodanu Miloševiću u Hagu i sastavljanje liste svedoka koji bi mogli da se pojave u ovom procesu aktuelizuje donekle podsećanje na sve one koji su godinama u ime međunarodne zajednice defilovali ratom zahvaćenim prostorima nekadašnje Jugoslavije. Na njihovom pojavljivanju u sudnici svakako neće previše insistirati glavna haška tužiteljica Karla del Ponte. To bi, međutim, mogao da učini sam Slobodan Milošević, pokušavajući da dokaže kako u onom što je činio tokom ratova u Hrvatskoj, BiH i na Kosovu nije baš uvek bio potpuno sam i kako je za mnoge poteze koje je povlačio imao, u manjoj ili većoj meri, podršku bar dela međunarodne zajednice
