Bilo je u Srbiji ranijih godina i težih vremena, veće inflacije, više štrajkova i uličnih demonstracija nego što svega toga ima početkom ove 2011. godine, ali je ovoga puta izrazito raširen sveopšti osećaj velike krize. Zašto? Pitanje je teško, a odgovor nešto lakši. Ovoga puta vladajuće snage nemaju ni priču sa kojom bi mogle bar primiriti nezadovoljni narod
Naprednjaci menjaju košulju i traže vanredne izbore. Vlada u senci predsednika Tadića ne pokazuje da je zabrinuta zbog toga. Socijalni milje Srbije 2011. je takav da za vladu nije najdramatičnije pitanje koliko je naprednjaka bilo na ulici, već koliko je ono tiho nezadovoljstvo ispod površine
U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju
I pored svega što isplivava na površinu kada se uzmu u obzir rezultati istraživanja srpskog obrazovnog sistema, apsolutno je neopravdano, čak nemoguće reći da su nam mlade generacije glupe. U čemu je, onda, problem i ko ih je upropastio
Nejasni, konspirativni, nepotpunih informacija, gotovo uvek bez razloga na stranom jeziku, oglasi za posao odaju sliku veoma upadljive trapavosti u ophođenju prema potencijalnim kandidatima
Štrajk nekolicine Rekovčana – pripadnika takozvane Oslobodilačke srpske armije (OSA) sa centralom u Kruševcu, uznemirio je, ozlojedio i zbunio čitav Levač
