Verovatno bi ovima što sad stupaju na izbornu scenu odgovaralo i da Vučić ipak raspiše republičke parlamentarne izbore, jer je veliko pitanje da li su jači sada nego što će biti za dve godine
Šta se dešava u opozicionim partijama pred beogradske izbore, prvom izbornom ciklusu u kojem bi mogli da pobede aktuelni režim u Srbiji? Da li je reč o razračunavanjima zbog sujete lidera, borbi za biračko telo, ili je sve plod režije spin doktora iz vlasti. Konačno, može li opozicija da promeni dosadašnji jalovi način delovanja i kako
"Ponekad mislim da treba da pitamo ove na vlasti koliko im je para dovoljno. Pa kad kažu, da mi građani to nekako skupimo jer će potpuno da unište sve – zdravstvo, školstvo, pravosuđe, medije, celu zemlju, sve što dotaknu. Dajte, ljudi, da skupimo – isplati se; dajte da im platimo, to će biti jeftinije od ovoga šta nam rade"
Moguće parlamentarne izbore, uz redovne beogradske, u isto vreme i najavljuju i demantuju isključivo predstavnici vlasti. Opozicija je potpuno fokusirana na beogradske izbore i nema kapacitet da se posveti i republičkim. Ako parlamentarnih izbora uopšte i bude, jedini uzrok će im biti strah vlasti da, uprkos apsolutnoj političkoj, medijskoj i ekonomskoj dominaciji, može da izgubi prestonicu
"Vučić je sklon velikim greškama. Setimo se njegovih međusobno suprotnih izjava o rušenju Hercegovačke. Iz toga vidite da je on suštinski nesiguran i da je pod uticajem emocija sklon ishitrenom reagovanju. U nekim razvijenijim društvima bi završio političku karijeru još u vreme onog urlanja za vreme poplava. On se za sad održava zahvaljujući kontroli televizija sa nacionalnom frekvencijom, ali mislim da je ta propaganda postala odurna čak i onima koji su pristalice SNS-a"
Iznošenjem zahteva za održavanje izbora Pokret slobodnih građana i Narodna stranaka u osnivanju pomerile su za trenutak debatu sa pitanja hoće li i na koji način Dragan Đilas učestvovati u toj trci na uslove za održavanje te trke. Ukratko: traži se da svi učesnici u izbornom procesu imaju ravnopravne uslove i mogućnost da predstave svoje politike svim građanima, a da vlast ni na koji način ne zloupotrebljava svoju poziciju i omogući fer izborno nadmetanje
Kako je Aleksandar Vučić uspeo da Miroslava Miškovića od omraženog tajkuna pretvori u javnosti u skoro simpatičan lik, kojeg progone država i njeni formalni i neformalni mediji
Koje god pitanje da se postavi trenutnoj vlasti u Beogradu o tome zašto u gradu nešto ne funkcioniše, lopta se prebaci na priču o tome da je sad sve mnogo bolje i da bi bilo još bolje da oni pre nisu ostavili krš i lom u budžetu grada za čije sređivanje su, valjda, potrebne dodatne godine
Naravno da nema nikakve garancije da će jedna lista i jedan kandidat za gradonačelnika doneti pobedu opoziciji na predstojećim izborima. Ali više opozicionih lista će sigurno značiti još jedan više nego izvestan i bolan poraz. A ukoliko je tako, ne treba biti previše pametan da bi se videlo koju opciju treba izabrati. Niti je neophodno biti veliki genije da se shvati šta i za koga rade oni koji, uprkos svemu, izaberu drugačije
Zašto je potpuno svejedno ko je ko u vladama Aleksandra Vučića
Ako si deo Ekipe onda sve može i ništa drugo nije važno, a uvažene zvanice na Inauguraciji jesu Ekipa
Da je Srbija država kao što nije, čitava ta stvar s "Kurirom" već bi danas – ako ne ranije – bila u tužilaštvu. Da je država kao što nije, nadležni ministar i državni sekretar za informisanje ne bi izbijali s TV ekrana upozoravajući koliko je sve to što se dešava dugoročno štetno, i najavljujući konkretne mere koje će preduzeti. Umesto toga, ćute svi osim bivših saradnika Aleksandra Rodića
