Demokratska stranka

Izborio se

Boris Tadić je vodio izbornu kampanju za bolji život i evropsku Srbiju, nazvanu "Budućnost, odmah". Rezultat glasanja na sednici GO DS-a ne znači da je za samog Tadića budućnost odmah počela. On, koji se svojevremeno hvalio i svojim vaterpolo umećem, svakako zna da između vaterpola i politike ima mnogo sličnosti - oni najtežći udarci obično ostaju nevidljivi. Rezultat glasanja na sednici GO DS-a ne znači da je za samog Tadića budućnost odmah počela. On, koji se svojevremeno hvalio i svojim vaterpolo umećem, svakako zna da između vaterpola i politike ima mnogo sličnosti – oni najteži udarci obično ostaju nevidljivi

Crnogorci (od)umiru relaksirano

Konačno, zbore „naški“

Jedni akteri crnogorskih tenzija oko najnovijeg nacionalnog prebrojavanja su razočarani, a drugi su samo donekle potvrdili "davnašnja znanja". Ipak, bez većih zamjerki i optužbi, kakve su trajale dok je pripreman (ne)uobičajeni statistički popis, ispada da su uglavnom svi prihvatili novoozvaničenu etničku sliku, iako je posve drugačija od one koja je prezentovana pri dosadašnjim izborima i najavljivanim, a nerealizovanim referendumima

Svi naši jubileji

Razmirica, buna, ustanak, revolucija

U zavisnosti od toga ko je bio na vlasti u trenutku neke "okrugle" godišnjice Ustanka u poslednjih dvesta godina, Obrenovići, Karađorđevići ili komunisti, jedan isti istorijski događaj bio je viđen i tumačen na potpuno drugačiji način

Politička publicistika

Zaboravljeni disident

Zašto je Milovan Đilas, komunistički disident pre Saharova i Solženjicina, ostao sam i zašto nije bilo njegovog uticaja na političku misao u višestranačkoj Srbiji

Nuspojave

Strategije ljudskosti

Da li smo gledali i slušali Miru Furlan kao kakvog Duha koji se iznenada pojavio u svom nekadašnjem obitavalištu pa sada nezgrapno rušucka tanjire i škripucka po nameštaju?

Iz ličnog ugla

Vojvođansko pitanje: ima li ozbiljnog temelja?

Verujem da ne postoje ozbiljni objektivni razlozi za utemeljenje asimetrične autonomije ili, čak, republike Vojvodine. Subjektivan razlog – da znatan broj građana Vojvodine želi (umerenu) autonomiju – svakako predstavlja činjenicu koja se ne može zanemariti u političkom životu

Prevedena književnost u Srbiji

Pečat prevodioca

Uneskova baza podataka "Index Translationum" registruje 6847 prevoda na srpskohrvatski tokom osamdesetih. Od 1990. do 2002. po podacima ove baze prevedeno je 4939 naslova na hrvatski i svega 3720 na srpski. Naravno, priča o stanju u našem prevodilaštvu deo je šireg konteksta uslovljenog situacijom u politici i medijima, kao i kvalitetom svakodnevnog života

Malinari i malina

Đinđić ukida blokadu

Malina je ove godine poranila, pa poranile i seljačke blokade. Sve, bar privremeno, odblokirano kad im je premijer rekao kako da se i s kim dogovore. Na sve to "Vreme" ima i malinara s bilborda

Reagovanja

Pitanje namera

"Kempom po glavi" ("Vreme", br. 585, 21. mart)

Novi prevod Uliksa

Sveti spis modernizma

Dogodilo se srpskoj kulturi, posle mnogih decenija premišljanja i odustajanja onih u čijem se pravcu gledalo, da dobije novog, za naše prilike mlađeg čoveka dostojnog izazova kakav predstavlja legenda zvana Džejms Džojs

Medijska reciklaža

Povratak „potrošenih“

Niko od bivših, mada još aktivnih, neće ni jednom jedinom rečju da se osvrne na svoje dojučerašnje izjave pa i svojevrsni govor mržnje i da ga, bar malo, revidira kao posledicu teških i tragičnih ličnih okolnosti i situacije

Prvi prevod "Uliksa" na srpski

Prevratnička knjiga

Pojava prvog srpskog prevoda romana Džemsa Džojsa Uliks prvorazredan je kulturni događaj, naročito u sredini koja je imala strpljenja da sačeka osamdesetak godina da bi se odgovarajuće upoznala sa najvažnijim romanom XX veka