Zloupotrebljavanje Sajma knjiga

JP „Beogradski sajam“ uputio je poziv izdavačima da se prijave na oktobarski Sajam knjiga po uobičajenoj ceni zakupa štanda, kao da je sve u najboljem redu i da korone nikad nije ni bilo. Izdavači su odgovorili da im je to preskupo, s obzirom da im je korona zaustavila i proizvodnju i prodaju, i ponudili su da plate pola od tražene cene kao znak razumevanja za svog tradicionalnog domaćina koji je tokom vanrednog stanja pretvoren u privremenu Covid bolnicu pa ni on nije mogao da se bavi aktivnostima od kojih živi, smatrajući da bi tako i njima i „Sajmu“ bilo dobro.

„Sajam“ im je neslužbeno poručio da će da razmisli, na šta je jedan deo izdavača, oni u Udruženju profesionalnih izdavača Srbije (UPIS), takođe počeo da razmišljaju i to – o bojkotu. Smatraju da ako se ne udovolji njihovoj ponudi o 50 posto popusta, neće imati drugog rešenja osim da ne učestvuju. Zdravorazumski gledano, a pre svega na osnovu primera iz svakodnevnice, malo je verovatno da će „Sajam“ da se štrecne zbog najave bojkota tridesetak izdavača, bez obzira na njihov renome. Hoću da kažem da njihov eventualni izostanak neće vidno uticati na ukupan broj učesnika Sajma knjiga, pa samim tim ni na profit JP „Beogradski sajam“, jedini rezultat do koga mu je stalo.

Dok se ne donese odluka, traju razgovori i pregovori. Premijerka Ana Brnabić je izrazila dobru volju da Vlada učini šta je u njenoj moći iako joj (Vladi) to nije u opisu radnog zadatka, Ministartvo kulture je, iako takođe nije zaduženo za Sajam knjiga, izjavilo da stoji na raspolaganju kako bi se našlo najbolje rešenje, a jedino ćute oni koji su u poziciji da reše nastali problem, a to su Grad Beograd kao osnivač Sajma knjiga, i Odbor za organizaciju Sajma knjiga pri JP „Beogradski sajam“.

Pre neki dan, mediji su javili da se većina izdavača već prijavila za Sajam knjiga. U UPIS-u tvrde da to nisu izdavači već izlagači, dakle zakupci štandova na kojima neće biti knjige nego razno-razne džiža-bidže, a da je vest o velikom broju prijavljenih učesnika znak da „Sajam“ neće odustati od svoje cene, niti da uopšte razmišlja o predlozima koje su im, zajedno sa članovima drugog Udruženja, izdavača i knjižara Srbije (UIKS), i sa kolegama iz grupe samostalnih izdavača, takođe poslali. Osim već pomenutog popusta na cenu štanda, sve tri grupacije izdavača predložile su i duplo nižu cenu ulaznice i besplatan ulaz za učenike i penzionere. Smatraju da su takve olakšice neophodne u vreme kad će očekuje vidno niža poseta nego prethodnih godina zbog koronom smanjene platežne moći stanovništva, i odijuma prema prostoru „Sajma“ koji je do skoro bio bolnica, i da bi to bio pozitivan gest prema onima od kojih i Sajam knjiga i izdavači žive.

Razmišljanje da li bi Sajam knjiga imao smisla bez elemenata zbog kojih postoji, dakle bez novih naslova u broju koji mu dolikuje, bez inostranih izdavača i gostujućih pisaca iz drugih zemalja, bez verovatno ne malog broja naših izdavača koji neće imati ili neće hteti da plate traženu cenu štanda, i bez pre svega, posetilaca u broju u kome ih je bilo prethodnih godina, trebalo bi shvatiti ozbiljno pogotovo što nema naznaka da će Grad Beograd pomoći svojoj manifestaciji.

Nemoguće je tim povodom ne setiti se da je pre nekoliko godina, gradonačelnik Zagreba omogućio hrvatskim knjižarima da plate jedan evro po kvadratu prostora njihovog sajma, kad su se našli u krizi. Ali, to su Hrvati.