Državna uprava bi trebalo da bude servis građana koji radi u njihovom interesu. Kada se državna uprava pretvori u servis izvršne vlasti, političkih partija i njihovih članova i počne da radi u njihovom interesu, a na štetu građana, dolazi do urušavanja građanske države. Kada je uz to politička opozicija jalova, a većina medija stavljena pod političku kontrolu, građanima ne preostaje ništa drugo nego da trpe i ćute, ili da se sami organizuju i odupru državi koja se okrenula protiv njih. Građanski otpor, stvaranje svesti o svrsishodnosti građanskog udruživanja zarad borbe protiv otuđene države je noćna mora svakog totalitarnog sistema, ili sistema sa totalitarnim osobinama.
„Ekološki ustanak“ održan prošle subote u Beogradu na platou ispred Narodne skupštine je bio školski primer jednog takvog tematskog udruživanja građana protiv privatizovane države koja ne deluje u javnom interesu – protiv seča šuma, zagađivanja vazduha i reka. Udružilo se više desetina ekoloških organizacija čijem se pozivu odazvalo mnogo hiljada građana. Bio je to najveći javni, organizovani protestni skup u skorije vreme.
Zanimljivo je bilo koliko su se govornici, a bilo ih je previše, trudili da naglase kako se, ne daj bože, ne radi o nekakvoj političkoj manifestaciji, da ih se slučajno ne bi dovelo u vezu sa Đilasom i njemu sličnima, već da se, eto, radi samo o zdravlju našem i naše dece. A bila je to i te kako politička pokazna vežba – pretnja da će se masovnim udruživanjem jačati lokalna borba protiv svekolikih trovačkih projekata i aktuelnog trovanja životne sredine, bilo da se radi o mini-hidroelektranama na Staroj planini, projektu „Jadar“ Rio Tinta u Loznici, topionici u Boru ili železari u Smederevu, šumi na Košutnjaku, nekom parku koji bi zarad interesa nekog esenesovskog preduzimača trebalo da se satre na Vračaru, ili u Pančevu… Vlast nije mogla, a da u ovom skupu ne vidi političku opasnost po sebe.
Jer, jedno je kada se nekoliko desetina nekih meštana pobuni protiv poslova lokalnih kabadahija, seče lokalnih breza, ili otpadnih voda koje neko postrojenje ispušta u seoski potok, a drugo kada iza njih stoji čitava infrastruktura povezanih organizacija, šira i duža nego ona kojom raspolaže većina opozicionih partija; kada mogu da računaju na nekoliko hiljada širom Srbije organizovanih aktivista spremnih da se upuste u neku lokalnu bitku zarad zajadničkih interesa.
Za predstavnike ove srpske vlasti, ovakve kakva jeste, nije toliki problem zeleno osvešćivanje ljudi koje bi, doduše, moglo da ih udari po džepu ako bi sprečilo realizaciju za vlastodršce lukrativnih poslova koji, eto, malkice truju životnu sredinu; daleko je veći problem za esenesovsku vlast osvešćivanje građana po sebi da udruživanjem snaga mogu da se odupru njenoj samovolji.
Šta ako se svi oni koji žive od tridesetak hiljada dinara mesečno osveste i udruže protiv onih koji ih ubeđuju da je Srbija evropksi šampion u privrednom rastu i rastu životnog standarda? Ako radnici shvate da je solidarnost sa ugroženim pripadnicima iste kaste ujedno i borba za sopstvena prava? Ako se građani Novog Sada udruže protiv „Novog Sada na vodi“ kada su već Beograđani zakazali po pitanju Belgrejd voterfronta…?
Ekipa okupljena oko AleksandraVučića je tu opasnost prepoznala, pa je Brnabić odmah govorila nešto o neodgovrnim, razlularenim ljudima koji nisu poštovali epidemiološke mere, a na pinkovima se „Ekološka pobuna“ dovodila u vezu sa Šolakom&Đilasom, stranim obaveštajnim agencijama… Ova vlast je svesna da ako jednom popusti, kao, makar privremeno, u slučaju MHE na Staroj planini, to može do opasnih razmera da ohrabri ljude na udruživanje zarad pružanja građanskog otpora. Svest o mogućnosti i potencijalnoj snazi građanskog udruživanja je u Srbiji decenijama sistematski brisana.
Na veliki odziv građana pozivu zelenih građanskih organizacija koje se gotovo panično ograđuju od političkih partija, naročito blagonaklono ne gleda ni opozicija. Njenim liderima se nameće pitanje koliko bi se ljudi odazvalo pozivu pojedinačnih, ili čak poluudružeih opozicionih partija na neki javni protest?
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve