Verodostojnost vs. neverodostojnost

Moj kolega Momir Turudić je na ovom mestu pisao da kada kritikuješ i ono što je dobro gubiš na verodostojnosti. Konkretno je mislio na masovnu vakcinaciju koja u kleptokrtasko-autotokratsko-klijentelističkom, populističkom političkom srpskom sistemu, za sada, funkcioniše besprekorno.

Za razliku od raznoraznih naprednjačkih marketinških laži o fantastičnim i istorijskim uspesima u koječemu, vakcinacija građana Sbije je, za sada, stvaran, opipljiv uspeh ove vlasti. I to ne samo unutarpolitički, već i spoljnopolitički.

Za razliku od država članica Evropske unije u kojima se masovna vakcinacija odvija zabrinjavajuće kilavo, u Srbiji, za sada, sve ide po planu. Ako nam Vučićev „brat i prijatelj“ Si Đinping proda i isporuči još koji milion vakcina kineske kompanije Sinofarm, Srbija bi, dobrim delom, epidemiloški problem mogla uspešno da reši do leta. Bila bi to, za sada, potvrda Vučićeve politike istovremnog, raščepljenog sedenja na ruskoj, kineskoj, evropskoj i američkoj stolici, pa kako kada i šta upali.

Masovna vakcinacija protiv Kovida-19 se prevorila u svetsku političku i ekonomsku igru. Na Zapadu je došlo do zastoja zbog toga što su se države članice EU i Severne Amerike iz političkih razloga vezale za vakcine američke kompanije Pfizer-BioNTech i britansko-švedske AstraZeneca, koje nisu u stanju da isporuče potrebnu i unapred dogovorenu količinu vakcina u zadatim rokovima. Uvoz kineske ili ruske vakcine Sputnik V značio bi na Zapadu gubitak osećaja svekolike superiornosti u odnosu na konkurentski Istok, bila bi to i svojevrsna politička poruka.

Ako se sve bude odvijalo kao što se u Srbiji, za sada, odvija, biće to ne samo veliki i, promene radi, konkretan uspeh naprednjačke vlasti, to jest Aleksandra Vučića, već i Kine, koja će imati neoboriv argument kako prolaze zemlje, koje sa njom neguju srdačne odnose. Istovemeno će rasti osećaj zapostavljenosti siromašnih država članica EU, kakva je Hrvatska, ili striktno ka Zapadu okrenutih državica koje čekaju na članstvo u EU, kakva je Crna Gora, koje, za sada, bezuspešno čekaju da im se pomoć iz Brisela desi.

Kako sada stvari stoje, Vučić i Naprednjaci će iz pandemije izaći jači, nego ikada. Ako će da se spase zaraze i straha od bolesti, baš je prosečnog srpskog birača briga što se Vučić iritantno hvališe i ponaša kao da je vakcine platio iz svog džepa, što krije cenu vakcina, ne samo novčanu, i zaverenički drami kad god se uključe kamere.

Politička opozicija Srbije ne treba pred takvim razvojem situacije da zabija glavu u pesak, već da razvija strategiju čime i kako tome da se suprotstavi pred superizbore na proleće 2022, pri čemu je rad na verodostojnost, i u zemlji i izvan zemlje, ključno pitanje. Ako se masovna vakcinacija u Srbiji bude sprovodila kao do sada, traženjem dlake u jajetu politička opozicija, čiju verodostojnost uspešno čereče prorežimski mediji, može samo dodatno da se zaglibi u neverodostojnosti. Jer je u valjanju u blatu sa ovom vlašću svako osuđen na propast.

Bitku valja prebaciti na druge frontove, jer ma koliko značajna masovna vakcinacija bila, ona ne manja činjenicu da živimo u zemlji apsurda koja je postala plen jednog čoveka, nekoliko porodica i njihovih saradnika udruženih u zajedničkom poduhvatu čerupanja.