Uvek može gore

Prema Indeksu demokratije za 2019. godinu, koji objavljuje britanski „Ekonomist“, Srbija je prošle godine nazadovala, odnosno pala za pet mesta – na 66. poziciju. I dalje se nalazi u kategoriji „nepotpunih demokratija“. Indeksom demokratije se 167 država ocenjuje po 60 pokazatelja u pet kategorija: izborni proces i pluralizam, funkncionisanje vlasti, demokratska politička kultura i građanske slobode.

Ako vam je lakše, još uvek smo u boljoj polovini sveta, pošto su zemlje podeljene u četiri kategorije: „potpune demokratije“, „nepotpune demokratije“, „hibridni režimi“ i „autoritarni režimi“. Mi smo nepotpuna demokratija, dakle, ne toliko loši. Ali podsećam: pali smo za pet mesta u odnosu na 2018. godinu.

Ne moramo da gledamo u kristalnu kuglu da bismo videli zašto. Izborni proces nam je gori nego pre, iako nismo imali izbore. Međutim, u decembru 2018. imali smo lokalne izbore u Lučanima, što je svakako ušlo u izveštaj tek za narednu, 2019. Lučani su bili ogledno dobro za sve buduće izbore u ovoj zemlji i, živi bili pa videli, ali nema mnogo razloga da budemo optimistični oko predstojećih parlamentarnih izbora. Crni džipovi, batinaši i ostale strahote koje će kasnije eufemistički biti nazivane nepravilnostima čekaju nas najkasnije u maju. Pluralizam nemamo, ni na političkoj sceni ni u medijima. Na oba polja imamo jednu svevideću, svekontrolišuću megasilu i nekoliko sićušnih aktera koju se nešto opiru i gicaju na sopstvenu štetu.

Što se tiče funkcionisanja vlasti, sigurna sam da smo tu prošli super, jer ne znam ni za jedan primer tako savršenog jednoumlja kao u ovdašnjoj vlasti. Toliko su jedinstveni da je krajem prošle godine ministar za socijalna pitanja Zoran Đorđević naložio isplatu dečjih dodataka po naredbi predsednika Vučića. Zamislite, radio je svoj posao, ne zato što mu je to u opisu posla, nego zato što mu je naredio predsednik, iako ministri odgovaraju premijerki. Nema veze, sve dok je sklad i jedinstvo.

Demokratska politička kultura je još jedan od kriterijuma „Ekonomista“ i tu nam ne trebaju neki jaki argumenti, dovoljno je nabrojati nekoliko imena, nasumično odabranih: Marko Atlagić, Marijan Rističević, Vladimir Đukanović, Aleksandar Martinović, Aleksandar Vulin… Neću dalje, bio bi sadizam prema čitaocima.

I na kraju, građanske slobode… U oktobru ove godine, Sebija je pala na monitor listi međunarodne organizacije CIVICUS iz kategorije zemalja u kojima su osnovne slobode i građanski prostor suženi, u kategoriju zemalja u kojima su osnovne slobode opstruisane. Srbija se nakon ovog pada nalazi na samom vrhu najugroženijih zemalja, zajedno sa Mađarskom i Ukrajinom. Dok se mediji, nezavisni novinari i organizacije civilnog društva nalaze na meti stalnih pritisaka i napada, CIVICUS ukazuje da Srbija okreće leđa demokratiji i ljudskim pravima nizom poteza koji je stavljaju u prve redove zemalja u kojima postoji drastično nepoštovanje ljudskih prava u Evropi.

Izveštavanje o osetljivim pitanjima kao što su korupcija, demokratija i ljudska prava postali su povod za odmazdu protiv novinara i medija koji svoj posao obavljaju profesionalno i nezavisno. I tako dalje, i tako dalje… A sve stane u jednu reč: Krušik.