Novi Sad: Tragedija i posledice
Kako su mediji stvorili zabunu oko uzlaska Biljane Plavšić iz zatvora
Predstavnik za medije švedske ministarke pravde Martin Valfridson potvrdio je da se Biljana Plavšić još uvek nalazi u zatvoru i da će na slobodu izaći u utorak, 27. oktobra, čime je razrešio zbrku nastalu oprečnim izjavama koje su prenosili mediji poslednjih dana.
Iako joj nisu predviđali da će doživeti izlazak iz zatvora, bivša predsednica Republike Srpske će, u 79. godini, zbog dobrog vladanja, „pruživši dokaze značajne rehabilitacije“, iz zatvora izaći posle nešto manje od sedam i po godina, umesto posle 11, na koliko je osuđena. Vlada Švedske je u četvrtak, 22. oktobra, donela odluku o skraćenju kazne Biljani Plavšić, kojom ona treba da se nađe sa druge strane rešetaka 27. oktobra.
Međutim, nedoumica u ovdašnjim medijima nastala je kada je popodne istog dana plasirana vest agencije Srna da Plavšićeva ne samo da je izašla iz zatvora, već da istog dana avionom stiže u Beograd. Odmah potom premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavljuje da je Biljana Plavšić „slobodna prema svim ovim i božijim zakonima“ i da radi na organizaciji njenog puta iz Švedske za Beograd. Ova nejasna Dodikova izjava shvaćena je u medijima kao potvrda da je Plavšićeva na slobodi. Za to vreme njen advokat Piter Atlin kaže da je razgovarao sa njom, da je i dalje u zatvoru, a Tanjug prenosi vest emitovanu na Švedskom radiju koja kaže da je zatvorenica premeštena iz zatvora za žene Hilsenberg u mestu Frevi, u zatvor u Stokholmu.
Povrh svih ovih kontradiktornih izjava, u „Politici“ u petak 23. oktobra izlazi tekst pod nazivom „Plavšićeva izašla iz zatvora pre sedam dana“. U tekstu stoji da je „Politika“ iz pouzdanih izvora saznala da Plavšićeva nije u zatvoru već sedam dana nego da je na tajnom mestu čuvaju policajci i da švedske vlasti traže model po kom bi bivša predsednica Republike Srpske mogla da napusti tu zemlju pre 27. oktobra. U tekstu se navodi i da su u četvrtak „tri organizacije Bošnjaka iz Stokholma i vlasti u Sarajevu, iz nepoznatih razloga, tražile od Šveđana da se Plavšićeva transportuje u Sarajevo.“
U žurbi za ekskluzivom, ne proveravajući informacije, mediji su doveli sebe u situaciju da demantuju priču kojoj od samog početka nedostaje logički temelj. Zašto bi Vlada Švedske dala lažnu izjavu o datumu puštanja haške zatvorenice? Ipak, čvor je juče razmrsio predstavnik za medije švedske ministarke pravde Martin Valfridson, odbacivši nagađanja kao netačna i potvrdivši da će bivša predsednica Republike Srpske biti slobodna od sledećeg utorka.
„Večernje novosti“ su prenele da su muslimani koji žive u Švedskoj najavili proteste za utorak, pa se detalji o povratku Biljane Plavšić za Beograd drže u tajnosti. Inače, prema rečima Brit Mari Johanson, upravnice ženskog zatvora Hinseberg u kome je Plavšićeva izdržavala kaznu, u Švedskoj postoji zakon o tajnosti kojim je zabranjeno da se takve informacije o zatvorenicima daju medijima. Ministar Ivica Dačić je rekao da Plavšićeva nije tražila obezbeđenje od MUP-a.
Kako prenosi dnevni list „Blic“, Biljana Plavšić će po izlasku iz zatvora doći u Beograd i najverovatnije će živeti u svom stanu na Vračaru. Plavšićeva je srećna što izlazi iz zatvora i nije izrazila posebne želje povodom dočeka. Ipak, porodica planira da je dočeka uz vegetarijansku hranu i bosanski specijalitet – urmašice.
Biljana Plavšić je rođena u Tuzli 7. jula 1930. godine. Odrasla je u Sarajevu u porodici doktora bioloških nauka, studirala je i diplomirala biologiju u Zagrebu. Specijalizaciju je završila u Americi kao Fulbrajtov stipendista. Kasnije se vratila u Sarajevo i zaposlila na Prirodno-matematičkom fakultetu gde je prošla standardni put od asistenta do profesora i dekana.
U politiku je ušla na nagovor profesora Nikole Koljevića koji ju je pozvao da se učlani u SDS. Posle izbora 1990. postaje član kolektivnog predsedništva BiH koje zajedno s Koljevićem napušta 9. aprila 1992. kada postaje član Predsedništva RS. Pod pritiskom međunarodne zajednice, septembra 1996. Radovan Karadžić preneo je predsednička ovlašćenja na Plavšićku, dotadašnju popredsednicu RS.
Zbog unutrašnjih sukoba isključena je iz SDS-a jula 1997. godine. Osniva i postaje predsednica stranke Srpski narodni savez koji će joj 2000. godine izglasati nepoverenje posle poraza na lokalnim izborima. Nastavlja delovanje s podrškom jednog broja delegata, ali se krajem 2000. godine povlači s mesta poslanice u Skupštini Republike Srpske.
Ubrzo se dobrovoljno predala Haškom tribunalu pred kojim je bila optužena za genocid, zločine protiv čovečnosti, ratne zločine nad bosanskim muslimanima i Hrvatima i teške povrede Ženevske konvencije 1991. i 1992. u BiH. Najpre izjavljuje da nije kriva ni po jednoj tački optužnice. Zahvaljujući garancijama Vlade Srbije, puštena je na slobodu i živela je u Beogradu do priznanja krivice oktobra 2002. godine. Priznala je krivicu po tački optužnice koja je tereti za zločin protiv čovečnosti, a Tužilaštvo je povuklo optužbu za genocid i preostalih šest tačaka optužnice. U februaru 2003. osuđena je na 11 godina zatvora.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
