U cara Trojana kozje uši

Predsednik SAD Barak Obama je 17. januara pomilovao Čelzi Elizabet Mening (Chelsie Elisabeth Manning) smanjivši joj kaznu od 35 godina zatvora. Ta osoba je osuđena na 35 godina zatvora zbog obznanjivanje poverljivih informacija, što je učinila dok je bila identifikovana kao muškarac, pripadnik vojske SAD, obaveštajni analitičar Bredli Mening (Bradley Manning).

U 2009. godini, Mening je otkrio i predao Vikiliksu (WikiLeaks) stotine hiljada dokumenata među kojima su podaci o vojnim incidentima iz iračkog i avganistanskog rata; diplomatske depeše američkih ambasada širom sveta; obaveštajne procene zatočenika u zatvoru Gvantanamo Bej, otkrića da su civilne žrtve u Iraku veći od zvaničnih procena, i video jednog napada američkog helikoptera u Bagdadu.

Meningovi advokati tvrde da je kazna od 35 godina daleko stroža od kasni koje su dobili drugi osuđeni za provalivanje i curenje informacija.

Dan nakon što je osuđen na 35 godina zatvora zbog prosleđivanja 700.000 tajnih dokumenata američke vlade Vikiliksu vojnik Bredli Mening je izjavio da je žensko i da želi da se zove Čelzi (Chelsea). Advokati tokom suđenja insistirali na tome da je vojnik Mening bio pod produženim emocionalnim stresom za vreme službe u Iraku. Dva psihijatra su svedočila da su lečila vojnika Meninga od poremećaja rodnog identiteta („gender identity disorder,“) što je dijagnoza za psihičke probleme koju je Američka psihijatrijska asocijacija (American Psychiatric Association) prošle godine nazvala «rodna disforija» („gender dysphoria“). Psihijatri su izjavljivali da je vojnik Mening bio pod ogromnim pritiskom zbog činjenice da ima takvu dijagnozu u super-mačo-okruženju u zoni ratnih dejstava , a i zbog činjenice da se, prkoseći tadašnjim američkim vojnim zakonima, otvoreno deklarisao kao gej.

Edvard Snouden, američki obaveštajac koji je objavio (omogućio da preko Vikililsa «procuri» mnogo američkih tajnih dokumenta, pa zatražio utočište u Rusiji srdačno je zahvalio predsedniku Obami zbog pomilovanja Čelzi Mening: «Let it be said here in earnest, with good heart: Thanks, Obama, napisao je na svom Tviter nalogu Snouden, kome je upravo produžena dozvola boravka u Rusiji.

Sekretar za odbranu SAD Eš Karter se nije složio s odlukom predsednika Obame da smanji kaznu za Čelz Mening.

Predsednik SAD je takođe pomilovao Džejmsa Kartrajta, bivšeg potpredsednika američkog Združenog generalštaba, koji se izjasnio krivim za davanje lažnih izjava saveznim istražiteljima 2012. godine, kada je upitan o curenju tajnih informacija dvojici američkih novinara o američkim naporima da se onesposobi iranski nuklearni program.

Zanimljivo je da su ta pomilovanja pala u vreme velike histerije oko afere zbog navodnog ruskog hakovanja srevera Demokratske stranke radi uticaja na američke predsedničke izbore i sajber ugrožavanja američkoke bezbednosti i političkog sistema. U zajedničkoj izjavi Džejms Klaper i Majkl Rodžers su tokom saslušanja o tom slučaju u američkom Senatu konstatovali da je oko 30 zemalja razvilo sredstva za agresivne sajber napade, a pored Rusije, koju su okarakterisali kao najveću opasnost po interese SAD pomenuli su Kinu, Severnu Koreju, Iran, terorističke organizacije i podzemlje…

Ublažavanje kazne za Čelzi Mening je inače deo Obamine odluke o pomilovanju 273 osobe, koju je doneo tri dana pre okončanja svog drugog mandata – za njih 209 odredio je ublažavanje kazne.

U svom mandatu Obama je preinačio kazne za 1.385 lica u šta spada i ublažavanje 504 doživotne kazne, što je najviše pomilovanja koje je dao neki predsednik SAD.

12.000.000 tajni CIA

CIA je inače postavila na internet 12 miliona stranica sa kojih je skinuta oznaka tajnosti, a kojima je pristup prethodno bio moguć samo sa četiri računara iz prostorija u Vašingtonu. U toj sada i na internetu dostupnoj dokumentacije je i 2.500 dokumenata na 28.000 stranica iz perioda Niksonove i Fordove administracije, koji sadrže obaveštajne podatke o najosetljivijim pitanjima nacionalne bezbednosti. Takođe su na internetu postali dostupni i tzv „kiseli krastavci“, 500 dokumenata i 19.000 stranica s poverljivim podacima dostavljanim predsednicima Kenediju i Džonsonu s kojih je skinuta tajnost 16. septembra 2015. Tu spadaju i podaci CIA o neuspešnoj intervenciji protiv Kastra u Zalivu svinja 1961. obnarodovani 31. oktobra 2016.

Između 1979. i 1984. godine, Centralna obaveštajna agencija (CIA) je objavila pet tomova dokumenata o Zalivu svinja, koje je priredio istoričar Džek Fajfer. Peti tom dokumenata i nedovršenih istorijskih analiza o unutrašnjoj istrazi CIA vezano za Zaliv svinja objavljen je sada.

(

Freedom of Information Act Electronic Reading Room cia.gov )

( President’s Daily Brief 1969-1977 cia.gov)

( 31 October 2016 – Release of Draft Fifth Volume, CIA’s Internal Investigation of the Bay of Pigs , cia.gov )

( Сноуден поблагодарил Обаму за решение по информатору WikiLeaks Мэннинг? russian.rt.com 18. 1. 2017)

( Chelsea Manning to Be Released Early as Obama Commutes Sentence , New York Times, 17. 1. 2017)

( President Obama Has Now Granted More Commutations than Any President in this Nation’s History, whitehouse.gov, January 17, 2017 )

(

Freedom of Information Act Electronic Reading Room cia.gov )

( Адвокат: у Сноудена есть все основания для получения российского гражданства , russian.rt.com, 18 января 2017, 17:08 )