Sila i nepravda

Federacija BiH neće moći da plaća račune, ako „političari i javnost ne shvate realnost“, smatra Džejn Ermitaž, direktorka Svetske banke za jugoistočnu Evropu. Neki aranžmani sa Međunarodnim monetarnim fondom, Svetskom bankom i drugim finansijskim institucijama mogli bi pokriti deficit i sprečiti ekonomski kolaps BiH. „Ali, ni ta pomoć nije zauvek, BiH mora što pre postati samoodrživa“.

Na drugoj strani sveta, u Njujorku, učesnici Konferencije UN o globalnoj krizi usvojili predloge o reformi svetskog finansijskog sistema. Višemesečni pregovori više od 140 članica UN doveli su do jednoglasno usvojene rezolucije koja poziva na veće učešće UN u uređivanju globalne ekonomske politike. „Danas smo postigli globalni konsenzus o odgovorima na krizu, odredili smo prioritetne akcije i definisali jasnu ulogu UN“, kaže se u rezoluciji. „To činimo u interesu svih nacija kako bi postigli sveobuhvatniji, pravedniji, uravnoteženiji i održiviji ekonomski razvoj koji će pomoći u suzbijanju siromaštva i nejednakosti“.

Međutim, Sjedinjene države smatraju da UN nemaju ovlašćenja da narede promene. SAD se distanciraju od delova rezolucije, uključujući i one o reformi finansijskih tela kao što su Svetska banka i Međunarodni monetarni fond u kojima bi, po usvojenoj po rezoluciji, zemlje u razvoju trebalo da su zastupljenije nego sada.

Tekuća globalna kriza najpre je, u smislu bankrota, potkačila Island. Bosna i Hercegovina je još pre toga jednom već bila u problemu s novcem, kada je u državnoj kasi bilo preostalo jedva 400 konvertibilnih maraka. Drugi se s ovom krizom rvu kako znaju i umeju. Neki srpski političari su se u prvi mah setili „komparativne prednosti naše zaostalosti“ (Dobrica Ćosić, svojevremeno) a ovih dana više rade na licitiranju stotina miliona evra, dolara – može i rubalja – koje samo što nisu stigle. Manje se govori o uslovima pod kojima će ta pomoć stići, a najmanje o tome kako će se deliti.

Sjedinjene države se već prilično dugo – u najmanju ruku od pada Berlinskog zida pre 20 godina – i dosledno drže svog prava supersile da se ne slaže s ostatkom sveta i diktira mu uslove koje na sebe ne primenjuje.

Sistem velikih sila uspostavljen je na Bečkom kongresu 1815. godine, kada su Ujedinjeno Kraljevstvo, Austrija, Prusija, Francuska i Rusija rešile da na sebe prime teret uređenja sveta i, dakako, očuvanje mira u njemu. Vremenom se sastav članica kluba, kao i definicija velike sile, menjao. Iz igre ravnoteže snaga velikih sila Oto fon Bizmark izveo je recept: „Gledaj da budeš jedan od tri dokle god svet vodi ravnoteža pet velikih sila“.

Velike sile

* Bez prava veta u Savetu bezbednosti UN