26 godina od zločina u kafiću “Panda”
Plutonijumsku A bombu Severna Koreja do sada testirala 2006, 2009. i 2013. Neverica i zabrinutost u SAD, Japanu, Južnoj Koreji, Kini, Francuskoj, Velikoj Britaniji
Severna Koreja je saopštila da je 6. januara u 10 sati po lokalnom vremenu izvela probu hidrogenske bombe, da je proba bila apsolutno uspešna a to je proslavljeno na ulicama Pjongjanga.
Pre toga američki centar za geološka istraživanja uočio je zemljotres jačine 5,1 stepen (po nekim podacima – 4,2), čiji je deset kilometara duboki epicentar 48 kilometara severno od mesta Kildžu, gde se inače nalazi glavni cenar za nuklearne probe u Severnoj Koreji Pangi-ri.
Prošlog meseca severnororejski lider Kim Džong Un je izjavio da je Severna Koreja razvila hidrogensku bombu, ali su mnogi eksperti bili sumnjičavi.
Severnokorejska TV je 6. januara objavila snimak na kome se vidi kako Kim Džong Un potpisuje dokument za testiranje hidrogenske bombe.
Posle nepotvrđene vesti o nuklearnoj probi u Severnoj Koreji Savet bezbednosti je zasedao iza zatvorenih vrata, na zahtev SAD i Japana, koji insistiraju na novom nacrtu rezolucije UN o dodatnim sankcijama Severnoj Koreji. Savet bezbednosti je u saopštenju naveo da čin Pjongjanga predstavlja kršenje rezolucija 1718 (2006), 1874 (2009), 2087 (2013) i 2094 (2013), kao i zabranu razvijanja nuklearnog oružja, ali i čistu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.
Devet zemalja poseduje 15.695 nuklearnih bombi, a SD i Rusija poseduju 93 prcenta od tog broja. Od sredine 1980. globalni arsenali atomskog oružja su smanjeni za preko dve trećine, a mnoge zemlje su odustale od atomskog programa.
Rusija 7500
SAD 7200
Francuska 300
Kina 250
Velika Britanija 225
Pakistan 130
Indija 110
Izrael 80
Severna Koreja 15
(Videti više: WORLD NUCLEAR WEAPON STOCKPILE )
Eventualne dodatne mere protiv Pjongjanga zavise od Kine, članice Saveta koja ima pravo veta.
Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da je „suviše rano“ reći da Rusija podržava nove sankcije Severnoj Koreji i dodao da njegova zemlja treba prvo da ima uvid u nacrt nove rezolucije pre donošenja odluke…
Južnokorejska vlada je zvanično protestovala i zakazala hitnu sednicu nacionalnog saveta bezbednosti.
Američki Stejt department je osudio svako kršenje rezolucija UN i pozvao Severnu Koreju da poštuje svoje obaveze.
Francuska vlada ističe da se radi o „kršenju rezolucija UN“. Šef britanskog forin ofisa filip Hamond takođe je izneo osude i naveo da se radi o ozbiljnom kršenju rezolucija UN.
Kineska agencija Sinhua navela je da proba predstavlja udarac procesu denuklerizacije i upozorava da svi potezi koji ugrožavaju stabilnost severoistočne Azije nisu poželjni i mudri.
Japanska vlada zvanično protestovala zbog testa i zakazala hitnu sednicu nacionalnog saveta bezbednosti.
Rusko ministarstvo inostranih dela je takođe izrazilo zabrinutost zbog severnokorejskog atomskog eksperimenta obzirom na to da je mesto eksplozije udaljeno samo 700 kilometara od Vladivostoka.
U decembru 2015. lider Severne Koreje Kim Čen In izjavio je da je Severna Koreja spremna da baci ne samo klasičnu atomsku već i hidrogensku bombu radi zaštite suvereniteta i dostojanstva nacije.
Atomski program Severne Koreje se smatra jednim od najvećih bezbednosnih izazova u azijsko-tihookeanskom regionu, zbog čega su u avgustu 2003. počeli šestostrani pregovori uz učešće Rusije, SAD, Severne i Južne Koreje, Kine i Japana.
Prva podozrenja, povezana s realizacijom severnokorejskog atomskog programa čula su se 12. marta 1993. kada je Severna Koreja odustala od saradnje u sprovođenju inspekcija i izašla iz Dogovora o neširenju atomskog oružja. Tad su SAD sa Severnom Korejom postigle dogovor o obustavljanju atomskog programa, ali se situacija izmenila s dolaskom na vlast u SAD Džordža Buša — mlađeg. Vašington je okrivio Severnu Koreju da tajno radi na atomskom programu, a Severna Koreja je zvanično saopštila da obnavlja svoj nuklearni program.
Da ima atomsko oružje Severna Koreja je saopštila 10. februara 2005. a 9. oktobra 2006. izvedena je prva proba atomske bombe, čija je eksklozija izazvala zemljotres magnitude 4,3 stepeni.
Sledeću, nešto jaču eksploziju magnitude 4,7 Severna Koreja je izvela 24. maja 2009. u vreme kada se spekulisalo ko će naslediti Kim Džong Ila.
U aprilu 2012. unete su izmene u Ustav Severne Koreje kojima je ta država proglašena državom s atomskim oružjem.
Treći test je izveden 12. februara 2013. magnitudom od 5,1.
Severnokorejski nuklearni test iz 2013. su osudile sve članice Saveta bezbednosti UN.
U decembru 2015. Severna Koreja je testirala i balističku raketu lansiranu iz podmornice za koju se ne zna da li je uspešna, a ako jeste to može promeniti vojne kalkulacije o američkom odgovoru na napad na Zapadnoj Obali.
Njujork tajms piše da pojedini atomski stručnjaci kažu da količina oslobođene energije sugeriše da možda nije reč o hidrogenskoj (fuzionoj) eksploziji.
Južnokorejski obaveštajni izvori procenjuju da je reč o eksploziji snage 6 kilotona trinitrotoluoal TNT – a razorna atomska bomba bačena na Hirošimu je imala razornu snagu 15 kilotona TNT.
Neki američki stručnjaci prepostavljaju da je možda reč o ojačanoj fisionoj bombi koja podrazumeva da se u jezgo bombe ubaci manja količina izotopa vodonika tritijuma, čime se pojačava razorno dejstvo bombe, ali ona je i dalje fisiona, a ne fuziona.
Za razliku od fisione bombe u kojoj dolazi do cepanja jezgra atoma urana ili plutonijuma, termonuklearna ili fisiona bomba se sastoji od fisione atomske bombe u sredini i dva omotača oko nje – jedan omotač od jedinjenja litijuma i deuterijuma, i spoljašnji omotač od materijala koji je podložan procesu fisije. Fuziona bomba sapravo eksplodira u dve faze. Prvo eksplodira klasična fisiona bomba, posle čega neutroni iz atomske eksplozije uzrokuju spajanje vodonikovih jezgara i dobijanje helijuma, tricijuma i energiju.
I američki list Cristian science monitor prenosi pretpostavke stručnjaka da su severni Koreji izvršili probu h-bombe (koja podrazumeva dve eksplozije) već da su možda inicirali samo jednu a-eksloziju, a drugu iz nekih razloga nisu…
Uz vest o testiranju hidrogenske bombe CNN podseća da je Severna Koreja (24 miliona stanovnika) visoko militarizovana zemlja sa 1,2 miliona vojnika i više od 7 miliona rezervista.
( North Korea Claims It Tested Hydrogen Bomb but Is DoubtedNYT, 6.1.2016)
( North Korea says it successfully conducts hydrogen bomb testCNN, 5. 1. 2016. po lokalnom vremenu )
( North Korea nuclear: State claims first hydrogen bomb test, BBC, 6. 1. 2016)
( Северная Корея официально заявила об успешном испытании водородной бомбы, RT, 6. 1. 2016)
( North Korea Says It Has Detonated Its First Hydrogen Bomb, NYT, 5. 1. 2016. po lokalnom vremenu)
( Why North Korea can’t be dismissed as a wannabe nuclear power CSM, 6. 1. 2016 )
SAD su prvu fuzionu hidrogensku bombu, sa deuterijumom kao gorivom i „klasičnom“ fisionom bombom kao kapislom, testirali 1. novembra 1952. na jednom malom ostrvu u Maršalovom arhipelagu, na specijalno konstruisanoj platformi a ne bacanjem iz vazduha, pošto nijedan tadašnji bombarder nije mogao da ponese bombu tešku preko 64 tone. Rušilačka moć eksplozije prevazišla je procenjena je na 10,5 megatona, što je 450 puta više od snage bombe bačene na Nagasaki.
Sovjeti su H-bombu, koju je konstruisao Andrej Saharov, testirali 12. avgusta 1953. Jačina te bombe je bila znatno ispod jednog megatona, ali se radilo o pokretnom oružju koje se moglo natovariti na avion i lansirati.
Krajem februara 1954. godine, na jednom veštačkom ostrvu u Bikini arhipelagu SAD su testirale prvu američku termonuklearnu bombu koja se mogla izbaciti iz bombardera (eksperiment „Castle Bravo“). Eksplozija od 15 megatona (dva puta veća od očekivane), u kombinaciji sa nepovoljnim vremenskim uslovima izazvala je radiološku kontaminaciju na preko 7000 km².
Saharov i Kurčatov konstruisali su sovjetsku „Car bombu“ ( nazvana još i «Veliki Ivan») jačine 50 megatona. Bomba je bačena sa visine od 10 kilometara iz specijalno prerađenog vojno transportnog aviona tupoljev 30. oktobra 1961. godine iznad plaže Mitjušika blizu rta Suhoj nos na zapadnoj obali Nove Zemlje na Arktiku nastala je nuklearna pečurka visoka 65 i široka 40 kilometara pri čemu je snaga eksplozije dostigla snagu od 57 megatona, svetlost bombe se videla na daljino od 1000 kilometara, zbog jonizirajućeg zračenja radiosaobraćaj je bio prekinut 40 minuta.
Udarni talas se osetio na daljini od 700 km; poneki prozori pucali su na daljini od 900 km. Sve zgrade od drveta i od cigle u mestu Severni 55 km udaljenog od mesta eksplozije su bile srušene. Na udaljenosti od 100 kilometara drvene kuće su srušene, a na onima od cigle izbijeni su vrata i prozori . Radioaktivna pečurka se podigla 64 kilometara. Iako je ekslodirala na visini od 4 kilometra izazvala je zemljotres jačine 5 do 5,25 stepeni Merkalijeve skale.
Car bomba nije ušla u upotrebu zato što je bila suviše velika za klasične bombardere, suviše malog dometa za one specijalno prerađene, suviše glomazna za klasične projektile.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
