Severnokorejski test H bombe

Severna Koreja je saopštila da je 6. januara u 10 sati po lokalnom vremenu izvela probu hidrogenske bombe, da je proba bila apsolutno uspešna a to je proslavljeno na ulicama Pjongjanga.

Pre toga američki centar za geološka istraživanja uočio je zemljotres jačine 5,1 stepen (po nekim podacima – 4,2), čiji je deset kilometara duboki epicentar 48 kilometara severno od mesta Kildžu, gde se inače nalazi glavni cenar za nuklearne probe u Severnoj Koreji Pangi-ri.

Prošlog meseca severnororejski lider Kim Džong Un je izjavio da je Severna Koreja razvila hidrogensku bombu, ali su mnogi eksperti bili sumnjičavi.

Severnokorejska TV je 6. januara objavila snimak na kome se vidi kako Kim Džong Un potpisuje dokument za testiranje hidrogenske bombe.

Posle nepotvrđene vesti o nuklearnoj probi u Severnoj Koreji Savet bezbednosti je zasedao iza zatvorenih vrata, na zahtev SAD i Japana, koji insistiraju na novom nacrtu rezolucije UN o dodatnim sankcijama Severnoj Koreji. Savet bezbednosti je u saopštenju naveo da čin Pjongjanga predstavlja kršenje rezolucija 1718 (2006), 1874 (2009), 2087 (2013) i 2094 (2013), kao i zabranu razvijanja nuklearnog oružja, ali i čistu pretnju međunarodnom miru i bezbednosti.

Eventualne dodatne mere protiv Pjongjanga zavise od Kine, članice Saveta koja ima pravo veta.

Ruski ambasador pri UN Vitalij Čurkin izjavio je da je „suviše rano“ reći da Rusija podržava nove sankcije Severnoj Koreji i dodao da njegova zemlja treba prvo da ima uvid u nacrt nove rezolucije pre donošenja odluke…

Južnokorejska vlada je zvanično protestovala i zakazala hitnu sednicu nacionalnog saveta bezbednosti.

Američki Stejt department je osudio svako kršenje rezolucija UN i pozvao Severnu Koreju da poštuje svoje obaveze.

Francuska vlada ističe da se radi o „kršenju rezolucija UN“. Šef britanskog forin ofisa filip Hamond takođe je izneo osude i naveo da se radi o ozbiljnom kršenju rezolucija UN.

Kineska agencija Sinhua navela je da proba predstavlja udarac procesu denuklerizacije i upozorava da svi potezi koji ugrožavaju stabilnost severoistočne Azije nisu poželjni i mudri.

Japanska vlada zvanično protestovala zbog testa i zakazala hitnu sednicu nacionalnog saveta bezbednosti.

Rusko ministarstvo inostranih dela je takođe izrazilo zabrinutost zbog severnokorejskog atomskog eksperimenta obzirom na to da je mesto eksplozije udaljeno samo 700 kilometara od Vladivostoka.

U decembru 2015. lider Severne Koreje Kim Čen In izjavio je da je Severna Koreja spremna da baci ne samo klasičnu atomsku već i hidrogensku bombu radi zaštite suvereniteta i dostojanstva nacije.

Atomski program Severne Koreje se smatra jednim od najvećih bezbednosnih izazova u azijsko-tihookeanskom regionu, zbog čega su u avgustu 2003. počeli šestostrani pregovori uz učešće Rusije, SAD, Severne i Južne Koreje, Kine i Japana.

Prva podozrenja, povezana s realizacijom severnokorejskog atomskog programa čula su se 12. marta 1993. kada je Severna Koreja odustala od saradnje u sprovođenju inspekcija i izašla iz Dogovora o neširenju atomskog oružja. Tad su SAD sa Severnom Korejom postigle dogovor o obustavljanju atomskog programa, ali se situacija izmenila s dolaskom na vlast u SAD Džordža Buša — mlađeg. Vašington je okrivio Severnu Koreju da tajno radi na atomskom programu, a Severna Koreja je zvanično saopštila da obnavlja svoj nuklearni program.

Da ima atomsko oružje Severna Koreja je saopštila 10. februara 2005. a 9. oktobra 2006. izvedena je prva proba atomske bombe, čija je eksklozija izazvala zemljotres magnitude 4,3 stepeni.

Sledeću, nešto jaču eksploziju magnitude 4,7 Severna Koreja je izvela 24. maja 2009. u vreme kada se spekulisalo ko će naslediti Kim Džong Ila.

U aprilu 2012. unete su izmene u Ustav Severne Koreje kojima je ta država proglašena državom s atomskim oružjem.

Treći test je izveden 12. februara 2013. magnitudom od 5,1.

Severnokorejski nuklearni test iz 2013. su osudile sve članice Saveta bezbednosti UN.

U decembru 2015. Severna Koreja je testirala i balističku raketu lansiranu iz podmornice za koju se ne zna da li je uspešna, a ako jeste to može promeniti vojne kalkulacije o američkom odgovoru na napad na Zapadnoj Obali.

Njujork tajms piše da pojedini atomski stručnjaci kažu da količina oslobođene energije sugeriše da možda nije reč o hidrogenskoj (fuzionoj) eksploziji.

Južnokorejski obaveštajni izvori procenjuju da je reč o eksploziji snage 6 kilotona trinitrotoluoal TNT – a razorna atomska bomba bačena na Hirošimu je imala razornu snagu 15 kilotona TNT.

Neki američki stručnjaci prepostavljaju da je možda reč o ojačanoj fisionoj bombi koja podrazumeva da se u jezgo bombe ubaci manja količina izotopa vodonika tritijuma, čime se pojačava razorno dejstvo bombe, ali ona je i dalje fisiona, a ne fuziona.

Za razliku od fisione bombe u kojoj dolazi do cepanja jezgra atoma urana ili plutonijuma, termonuklearna ili fisiona bomba se sastoji od fisione atomske bombe u sredini i dva omotača oko nje – jedan omotač od jedinjenja litijuma i deuterijuma, i spoljašnji omotač od materijala koji je podložan procesu fisije. Fuziona bomba sapravo eksplodira u dve faze. Prvo eksplodira klasična fisiona bomba, posle čega neutroni iz atomske eksplozije uzrokuju spajanje vodonikovih jezgara i dobijanje helijuma, tricijuma i energiju.

I američki list Cristian science monitor prenosi pretpostavke stručnjaka da su severni Koreji izvršili probu h-bombe (koja podrazumeva dve eksplozije) već da su možda inicirali samo jednu a-eksloziju, a drugu iz nekih razloga nisu…

Uz vest o testiranju hidrogenske bombe CNN podseća da je Severna Koreja (24 miliona stanovnika) visoko militarizovana zemlja sa 1,2 miliona vojnika i više od 7 miliona rezervista.

( North Korea Claims It Tested Hydrogen Bomb but Is DoubtedNYT, 6.1.2016)

( North Korea says it successfully conducts hydrogen bomb testCNN, 5. 1. 2016. po lokalnom vremenu )

( North Korea nuclear: State claims first hydrogen bomb test, BBC, 6. 1. 2016)

( Северная Корея официально заявила об успешном испытании водородной бомбы, RT, 6. 1. 2016)

( North Korea Says It Has Detonated Its First Hydrogen Bomb, NYT, 5. 1. 2016. po lokalnom vremenu)

( Why North Korea can’t be dismissed as a wannabe nuclear power CSM, 6. 1. 2016 )