Predlozi gradonačelniku

KONCEPT GRADA
S ONE STRANE DUNAVA

Kao dogovor o izgradnji mosta koji spaja Zemun i Borču preko Dunava ima realnu osnovu (u šta lično još sumnjam), zašto ne pozovete urbaniste, arhitekte i javne ličnosti na raspravu o tome kakav će grad nastati s one strane Dunava? Tako krupna stvar kao što je prelazak metropole preko velike reke, trebalo bi da se desi na osnovu nekog promišljenog koncepta. Taj prelazak reke za sada karakteriše nedostatak promišljene motivisane vizije. Taj deo grada popunjava se stihijski oko Ovče i Borče, a niko zapravo i ne brine kakav grad nastaje u vodoplavnoj ravnici, kakve sadržaje ima, kako će srastati s gradskim jezgrom, koji tip grada treba tamo graditi –korbizijeovski (mašina za stanovanje u moru zelenila), vanroeovski (niz tačaka u prostoru povezanih u mrežu), koji simbolički sadržaji treba tamo da budu smešteni.

Možda je i kasno za tu ideju. Novi Beograd ni posle 80 godina još nije srastao s gradskim jezgrom starog Beograda niti se organski povezao sa Zemunom. Sve je počelo sa kafanom „Novi Beograd“ na Bežanijskoj kosi. Prvi urbanističkih plan, kojim je bilo predviđeno da se Beograd proširi i pređe na levu obalu Save, napravljen je 1923. godine. Usledila je izgradnja fabrike „Rogožarski“, starog Aerodroma i Starog sajmišta pre rata, a 11. aprila 1948. godine postavljen je kamen temeljac Novog Beograda (uz ignorisanje prethodne istorije) izgradnjom stambenih blokova.

Jovan Vasilijević, Beograd

PRVI PARK U KRNJAČI

Gospodine gradonačelniče, utičite na to da se u Krnjači na prostoru bivšeg

Rasadnika umesto blokova napravi prvi PARK. Da, PARK, sa klupama i igralištima za decu i starije, prvi posle najmanje pedeset godina. Buduće generacije koje će živeti civilizovanije od nas, biće vam zahvalne.

Vladimir

POST-KARBONSKI GRAD

„Klimatske promene i kriza nafte (peak oil) drastično će promeniti način života u gradovima“, kaže Daniel Lerch, urbanista i autor knjige Post karbonski gradovi, koja je pisana kao vodič za lokalne vlasti i gradske planere. Promena klime na Zemlji (porast temperatura i klimatski haos) i kriza energije svakako predstavljaju najveću pretnju sa kojom se suočava svet tokom ovog veka, i posebno će pogoditi gradove. Osim što će trpeti posledice ove dve krize, gradovi ih isto tako i uvećavaju: oni su najveći potrošači energije i najveći emiteri gasova sa efektom staklene bašte.

Problem su energenti. Glavni energent koji danas pokreće gradove, ali i našu industrijsku civilizaciju uopšte, jesu fosilna goriva (nafta, ugalj, gas). Pošto su u pitanju neobnovljive prirodne sirovine, njihove rezerve se smanjuju a cena sve više raste; njihovim sagorevanjem ispuštaju se ogromne količine ugljendioksida, glavnog uzročnika klimatskih promena. Dekarbonizacija je stoga najznačajniji ekonomski i ekološki prioritet gradova.

Izuzetno je važno da i Beograd, kao i svi ostali gradovi u Srbiji, ugradi ovaj prioritet u strateške planove razvoja. Stotine malih i velikih gradova širom sveta udružuju se ovih dana u organizacije koje pomažu u pripremi za nastupajuće krize, kao i njihovu tranziciju u procesu dekarbonizacije raznih gradskih aktivnosti – od saobraćaja i snabdevanja hranom do štednje energije u stanovanju i svim ostalim privrednim aktivnostima. (pogledati, na primer, www.transitiontowns.org ili na www.postcarbon.org).

Za početak, u Beogradu se može početi sa aktivnostima koja ne traže velika ulaganja, a daju značajne efekte.

Sadnja novih uličnih drvoreda u većem obimu: Jedno prosečno listopadno drvo ispusti dnevno oko 400 litara vodene pare, pa zato u letnjim mesecima ulice sa drvoredima imaju 5-7 stepeni nižu temperaturu od ulica bez drvoreda. Mlado drveće upija ugljendioksid iz vazduha, pa time smanjuje njegov štetni uticaj na klimu (da ne pominjemo smanjivanje prašine u vazduhu i sl.). Veliki broj već izgrađenih ulica u Beogradu praktično je bez drveca što bi se moglo popraviti pažljivim izborom tj. sadnjom odgovarajućih vrsta zelenila.

Uvođenje i izgradnja biciklističkih staza: Jednu trećinu ukupnog gradskog prevoza stanovnici Kopenhagena obavljaju biciklom, a američki grad Portland je do sada izgradio preko hiljadu kilometara biciklističkih staza na svojoj široj teritoriji. Za saobraćajno prezagušen grad kao sto je Beograd, to bi značilo niz prednosti: smanjivanje troškova za skupu uvoznu naftu i manju zagađenost vazduha; manju opterećenost puteva i, shodno tome, manji troškovi za njihovo održavanje, kao i manja ulaganja za izgradnju nove drumske infrastrukture; smanjivanje gradske buke kao i lakšu dostupnost centralnom gradskom području i sl. Osim grada, povećanju uloge biciklistickog prevoza u Beogradu znatno bi mogla da pomognu razna preduzeća, škole i javne ustanove, restorani i prodavnice, izgradnjom stalaka za bicikle i njihovim boljim nadzorom.

Ratko Karolić

KRUŽNE RASKRSNICE – EU STANDARD

Napravite male kružne tokove na što više raskrsnica u gradu, „trokrake“

raskrsnice čine se najpogodnijima. Recimo: Partizanski put i Zdravka Čelara na Paliluli (Dragoslava Srejovića i Mitropoplita Petra, po novom), Tošin bunar i Pariske komune na Novom Beogradu, obavezno Tošin bunar i Prvomajska u Zemunu. Raskrsnice s kružnim tokom su veoma efikasne i postale su praktično evropski standard. Ne moramo da čekamo direktivu EU da počnemo da ih uvodimo.

Drugi predlog je: postavite semafore i sredite saobraćaj na petlji Despota Stefana i Pančevačkog mosta. S jedne strane, neosvetljen pešački prelaz vapi za semaforom, dok se sa druge stvara stalna konfuzija oko prvenstva prolaza prilikom uključenja na most iz Despota Stefana.

Stanko Jovanović

POSTAVITE PUTOKAZE

Molim gradonačelnika da utiče na postavljanje saobraćajnih znakova na ulasku u Beograd iz pravca Novog Sada, Niša i Zagreba, kojim bi se obeležili puteva koji vode za Zrenjanin, Pančevo, Vršac, Belu Crkvu i Rumuniju. U Pešti ima nekoliko saobraćajnih znakova koji upućuju na pravac Beograd, Subotica, Arad, i to kod skoro svake raskrsnice. Stranac koji se prvi put nalazi u zemlji lako može da pronađe put koji želi, čak je navedeno i koliko je kilometara određena varoš udaljena ili koliko još ima do granica Rumunije ili Mađarske. Zašto to ne može i kod nas? Ako iz Novog Sada ulazite u Beograd, koliko ima znakova koji upućuju na ova mesta koje sam naveo? Kako će stranci ili naši građani koji ne poznaju varoš, pronaći put do Pančeva? Koliko ima znakova u Beogradu koji pokazuju

pravac Banat, Rumunija, Pančevo,Zrenjanin, Vršac…?

Stojan Matić

ZA BEOGRAD, FIRMOM „KRSTIĆ“

Pre 35 godina bio sam na nekom seminaru u Kranju, gde sam često odlazio autobusom u Ljubljanu. Autobus je uvek bio maksimalno komforan i besprekorno čist, do pola ispunjen putnicima.

Juče sam putovao sam na relaciji Mladenovac-Beograd. Vozio sam se u jednom smrdljivom starom autobusu, krcatom putnicima koji su više stajali između redova nego što su uživali u komforu sedišta. Jedan od putnika mi je sat vremena dahtao za vratom, a mučninu mi je izazivao i pogled na ulepljene presvlake na sedištima. Zbog svega toga, veoma retko idem u Beograd. Kada mi neko kaže da je Mladenovac beogradska opština, ja prosto dobijem ospice.

Da li je toliko teško raspisati tender za autobusku liniju

Mladenovac-Beograd koja bi vozila po ekonomskim cenama? Tako bi putnici iz Mladenovca koji žele ili moraju (zbog zdravlja) da plate skuplju kartu, imali mogućnost da odu do Beograda u civilizovanim uslovima.

Mioljub Uzelac

SAOBRAĆAJNE I DRUGE MUKE

Zašto se masovno ne postavljaju kante za smeće za recikliranje otpada i grad ne povede kampanju u kojoj objašnjava zašto je važno da se otpad razdvaja? Zašto se u centru grada ne vodi računa o tome da se dobije svako moguće parking mesto (naravno ne na uštrb pešaka)? Negativni primeri su Resavska ulica između ulica Kralja Milana i Krunske, gde je na jednoj strani potpuno nepotrebno ukinuto parkiranje paralelno uz ulicu i time ubijeno dvadesetak parking mesta, a trotoar je dovoljno širok. Ispred Glavne pošte u Takovskoj ulici, gde je trotoar širok desetak metara, protok pesaka nikakav, parkiranje je ipak zabranjeno.

Koji je genije stavio pesački prelaz na samom početku Ulice Vojvode Stepe, jedva nekoliko metara iznad kružnog toka Autokomanda? Kada se vozila ili tramvaji na izlazu iz raskrsnice zaustave da propuste pešake (po saobraćajnim propisima), blokira se inače haotičan saobraćaj na kružnom toku. Zašto se u Mišarskoj ulici, u kojoj je sada besmisleno potpuno zabranjeno parkiranje, ne vrati logično stanje kakvo je ranije bilo – da je sa desne strane ulice dozvoljeno, a sa leve zabranjeno parkiranje?

Andrija Ivanović

REFRENDUM O METROU

Želim da pitam gradonačelnika kada će da održi obećanje dato u

predizbornoj kampanji o početku izgradnje pravog metro sistema, ili će nas, kao i njegovi prethodnici, i dalje zamajavati besmislenim „stručni analizama stranih eksperata“ (koji troše novac iz gradskog budžeta) o uvođenju tzv. „lakog šinskog sistema“, tj. proširenog tramvaja, kako je to cesto naglasavao arh. B. Jovin. U tom kontekstu, neophodno je raspisati referendum kako bi gradske vlasti uvidele kakvo je mišljenja građana po tom pitanju. Sramotno je da grad od 1.5 miliona stanovnika nema nezavisni šinski sistem kakav ima svaki civilizovani evropski grad.

Englezovac

NE PREDLAŽEM, VEĆ ZAHTEVAM

Zahtevam (ne predlažem), da se zabrane konjske zaprege po Dedinju i Topčiderskom brdu. Zahtevam da se naredi čišćenje snega u ulici Vajara Đoke Jovanovića i da komunalna policija počne da kontroliše đubre po topčiderskim parkovima. U ovom delu grada živi bar 30 ambasadora.

Najzad, zahtevam da se razmisli o privođenju nameni Letnje pozornice u Topčideru, najlepše letnje pozornica u Evropi koja već godinama služi za skupljanje manijaka.

Petar Popović, Beograd

VIDEO NADZOR NA DIVLJIM DEPONIJAMA

Deo jednosmernog kolskog puta kroz Topčider od Rakovičkog igrališta do

Hajdučke česme (na njegovoj sredini je mesto na kome je ubijen Knez Mihajlo), već godinama je divlja deponija. Nadležni sizifovski strpljivo uklanjaju tone šuta i drugog otpada koje naši nesavesni sugrađani istovaruju pored puta na celoj deonici. Ponekad je to nemoguće, jer se otpad sa puta proširi po šumi u koju je nemoguće ući mehanizacijom.

Zašto se ne postavi video nadzor? S obzirom na to da se otpad uglavnom istovaruje iz kamiona, jedna elektronska IC kamera postavljena na IMR-ovoj sportskoj hali na početku deonice mogla bi da neleži ulaz i registarske tablice natovarenih kamiona, dok bi druga kamera, postavljena na stubu kod kafane „Košuta“, na izlazu, snimala prazan kamion koji je iskipovao šut.

Na taj način, i uz relativno mala ulaganja, trajno bi se rešio problem i zaštitio ovaj prelepi deo grada od zagađenja. Gradske službe posadile su drveće uz put, ali to nije sprečilo istovarivanje šuta. Mladice su oborene, izgažene a neke jelke su počupane.

Miodrag Prodanović

DOLE BAJATI BILBORDI

Kao čovek iz advertajzinga, gradonačelnik ume i može da spasi Grad višemesečnih bajatih bilbord poruka, ofucanih plakata i nemaštovitih grafita.

Kao poslovni čovek koji je živeo i radio u svetu, gradonačenik zna da nigde nije moguće devastirati fasade samovoljnim zatvaranjem balkona, proizvoljnim kačenjem klima uređanja na fasadama ofarbanim u omiljenim bojama… Eto posla i radosti za stotine talentovanih, na zadovoljstvo i građana i gostiju grada.

Milisav Ćirović

KAZNA ZA LEPLJENJE PLAKATA

Kada ćete početi da kažnjavate stranke i stranačke aktiviste koji lepe predizborne i druge plakate po Beogradu i uništavaju nam zgrade, ulice, mostove, bandere…? Kada ćete da uklonite deponije iz gradskih naselja? Kada ćemo dobiti reciklažne kontejnere u kojima ćemo razvrstavati otpad i posle ga reciklirati?

Kada će biti izgrađen beogradski metro? Kako ćete osigurati bezbednost (i hrabrost) komunalnih policajaca koji će najčešće morati da se bakću sa najprimitivnijim građanima? Šta bi sa kesicama za skupljanje izmeta kućnih ljubiumaca kojih je bilo po parkovima? Zašto ih više nema? Da li je iko platio kaznu zato što ih ne koristi? Kada će je platiti i koliko? Uzdamo se u Vas.

Željko Jovanović, Zemun

ŠAHTOVI U POŽEŠKOJ

Zašto nijedan šaht u Požeškoj ulici nije u ravni sa asfaltom, zašto je parkiranje toliko skupo, zašto plaćamo Infostan, usluge koje ne postoje, i zašto je Beograd tako prljav? Molim da se gradska vlast pozabavi malo i ovim problemima, iako priznajem da sam zadovoljan njihovim radom.

Dragan Marjanović

INSTITUT LEKARA-KOMŠIJE

Ukoliko je neko bolestan, a u neposrednom komšiluku ima lekara, radije će

pozvati njega umesto da se, pod temperaturom, uputi ka zagušenom domu zdravlja gde će dugo čekati na red. Alternativno rešenje je hitna pomoć, ali se time (delom neopravdano) opterećuju njeni resursi. U Srbiji, a posebno Beogradu, ima puno nezaposlenih mladih lekara čiji se potencijal može korisno upotrebiti na opšte zadovoljstvo.

Bilo bi korisno napraviti mapu (možda koristeći servis Gugla) na kojoj bi bile markirane adrese lekara i status o dostupnosti u realnom vremenu kako bi komšije znale kome i kada mogu da se obrate za pomoć i mišljenje. Time bi se ostvario plan ministarstva zdravlja o kućnom lekaru u punom smislu te reči. Dotični lekar morao bi da prođe osnovnu obuku o terenskom radu – upotreba medikamenata standardnih za takve uslove i minimuma mobilne tehničke opreme. Ukoliko bi lekar procenio da stanje bolesnika treba pratiti, češće bi ga obilazio, a ukoliko se ukaže indikacija za hospitalizacijom, hitna pomoć bi postupala po prioritetnom pozivu „terenskog lekara“.

Koristeći laptop sa mobilnim internet pristupom, podaci o bolesniku slali bi se u lokalni dom zdravlja kako bi se ostvarila epidemiološka kontrola, posebno hroničnih bolesnika i akutnih infektivnih bolesti. Za pravne, tehničke i edukacione aspekte ovog predloga mogli bismo da upotrebimo resurse beogradskih fakulteta. Ovaj praktičan vid pomoći u kući studenti bi mogli da razrađuju u okviru svojih redovnih vežbi ili izbornih predmeta, što je mnogo bolje nego da njihovi radovi ostanu mrtvo slovo na papiru, demonstracija deklarativnog znanja.

Ivan Nikolić