Pogrešna strana istorije

Ministar za nepriznavanje Kosova u vladi Srbije Ivica Dačić upustio se u javno prepucavanje sa ambasadorom Sjedinjenih Američkih Država u Srbiji Kajlom Skotom o tome čija se zemlja nalazi na „pogrešnoj strani istorije“.

Povod za „istorijsku“ polemiku bio je susret Dačića sa zamenikom ministra spoljnih poslova „prijateljske“ Venecuele Ivanom Hilom. Ivica se Ivanu zahvalio na nepriznavanju Kosova i tim povodom rekao da Srbija „vodi principijelnu politiku zasnovanu na poštovanju međunarodnog prava, nemešanja u unutrašnje stvari suverenih država i rešavanju sporova mirnim putem“.

Ambasador Skot se na to našao pozvan da neupitan za mišljenje na svom Tviter nalogu napiše da je Srbija „na pogrešnoj strani istorije“, jer „narod Venecuele gladuje pod nelegalnom vladavinom diktatorskog režima“ te je „više od 50 država Latinske Amerike, Severne Amerike i Zapadne Evrope stalo uz narod Venecuele i privremenog predsednika Gvaida“.

Mogao je Skot da iskoristi ovu priliku da kaže neku reč i o stavu Beograda o ruskoj aneksiji Krima, ili kako su predsednik Srbije Aleksandar Vučić & Co. zdušno podržavali Nikolu Gruevskog u Makedoniji dokle god su mogli. Ali nije i dobro je što nije, jer je i ovo bilo prekoračenje ovlašćenja jednog ambasadora u zemlji koja mu je domaćin i kršenje dobrih diplomatskih običaja.

Ministar Dačić ambasadoru Skotu nije ostao dužan. „Baš su Amerikanci na pravoj strani podržavajući Kosovo. Mi smo bili na njihovoj strani u oba svetska rata, a oni izabraše one protiv kojih su se borili u oba rata“, izjavio je za „Novosti“.

Mralna bukvica američkom ambasadoru i Amerikancima naravno nije mogla da prođe bez dosoljavanja ministra za nacionalni ponos Aleksandra Vulina koji je rekao da je Srbija „uvek bila na pravoj strani istorije“ i da „srpski narod nikada nije pogrešio u izboru“. „Tamo gde su Srbi, tamo su i pravo i pravda“, izjavio je Vulin i poručio Skotu da se kada sledeći put bude delio lekcije Srbiji seti da „Srbija sama bira prijatelje, da Srbija nije kolonija“ i da su Amerikanci posle bombardovanja Srbije „izgubili svako moralno pravo“ da govore o pravu i pravdi. „U zemlji u kojoj ste gost, bolje bi Vam pristajala skromnost od bahatosti“, odbrusio je na kraju Vulin.

Tačno je da je Srbija u dva svetska rata bila na „pravoj“ strani. Ali kada se ova družba na vlasti upusti u moralisanje valja podsetiti i ovom prilikom da je Ivica Dačić izabrao stranu Slobodana Miloševića a Aleksandar Vulin stranu Mire Marković, da su saučestvovali u tome da se za nekoliko godina uništi ugled koji je Srbija u svetu stvarala vekovima. O radikalu Aleksandru Vučiću da ne govorimo. Pod njihovom vlašću devedesetih godina „pravo i pravda“ Srbije ogledali su se u razaranju Vukovara ili trogodišnjem ubijanju Sarajeva. Da citiram Vulina: Izgubili su svako moralno pravo da govore o pravu i pravdi.

Za njih je to bila „prava“ strana istorije, kao i ubijanje, proganjanje, pljačkanje i gušenje slobode, huškanje i pujdanje na mržnju u Srbiji. Obaška zlo počinjeno u danas susednim državama, rezultat njihove politike i njihovog shvatanja prava i pravde su i stotine hiljade Srba izbeglih ili proteranih iz Hrvatske ili sa Kosova. Mogu sada da galame kroz megafon uštrojenih medija i lažu koliko hoće, oni su odgovorni i za nezavisnost Kosova i za provobitno demoliranje Srbije od koga ni danas ne možemo da se oporavimo – Šešeljev mali, potrčko Mire Marković i glasnogovornik Slobodana Miloševića.

Položaj Srbije po sebi i u svetu shodan je i tome što je zastupaju ljudi koji su se prošvercovali sa pogrešne strane istorije i kojima iz džepova ispadaju leševi. Oni i sada, ma šta pričali o „evropskom putu“, vuku Srbiju na pogrešnu stranu istorije. Jedina protivteža tome su građani koji protestuju u šezdesetak gradova diljem Srbije.