Pogled iz Brisela

U Evropskoj uniji dominiraju četiri teme: Bregzit, jačanje ekstremne desnice, Donald Tramp i evropski izbori koji će biti održani od 23. do 26. maja 2019.

Ove četiri teme su međusobno povezane i na užas postojeće briselske administracije prete da trajno promene naličje EU i pravac u kome se Evropa kretala od osnivanja Zajednice za ugalj i čelik 1952. godine u Parizu: Dezintegracija umesto integracije; neliberalne umesto liberalnih vrednosti; Sjedinjene Američke Države kao neprijatelj, a ne kao partner; evropske institucije u koje su zaseli ljudi koji se zalažu da se deo suvereniteta koga su se članice EU odrekle, vrati nacionalnim državama.

I u tom kontekstu treba posmatrati sukob izneđu Beograda i Prištine i građanske proteste širom Srbije protiv autokratije, partokratije i ostalih nedemokratija koje institucionalzuje vlast Aleksandra Vučića. Jer, u sličnoj meri u kojoj građane i političare Srbije uzbuđuju dešavanja u EU, građane i političare EU trenutno uzbuđuju dešavanja u Srbiji. Dakle, ne naročito.

To je potvrdila i ovonedeljna poseta izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvida Mekalistera i delegacije Spoljnopolitičkog odbora EP u kojoj su zastupljene četiri najveće poslaničke grupe. Čuli smo uobičajan spisak lepih želja po principu „hajde deco dogovorite se“. I Srbi i Albanci – jer EU „ne može niti hoće da uveze bilo kakav bilateralni ili zamrznuti sukob“ – i oni što protestuju i bojkotuju sa onima koji kontramitinguju i uzurpiraju vlast. Sa stanovišta Brisela čarke između Beograda i Prištine, a pogotvu građanski protesti u Srbiji, su tek mizerni problemi koji će morati da pričekju da se neko njima ozbiljnije pozabavi.

Najkraće do pozne jeseni EU će biti više nego ikada okupirana sama sobom: dok se ne vidi šta će biti sa britanskim hoću-neću, neću-hoću izlaskom iz EU, pa dok se konstituiše Evropski parlament, formiraju novi Savet i Komisija, dok se ne izmisle neki novi Dejvid Mekalister i Spoljnopolitički odbor.

Za najvrednijeg, najhrabrijeg i najpoštenijeg Srbina to znači da će mu se skinuti sa grbače, taman kada su posle sedam godina od kako je na vlasti počili na naplatu da stižu kosovski računi i kada je postojećoj briselskoj administraciji nakon upornih građanskih protesta koji ulaze u četvrti mesec počelo da ulazi iz fotelje u glavu da neće biti da Vučić baš nema nikakvu alternativu i da je neprikosnoven.

Sve u svemu, Vučić je što se tiče EU dobio još dobrih pola godine da vidi šta će i kako će sa Prištinom i građanskim protestima. A dotle u Srbiji: ko živ, ko mrtav.