Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”
SDU-CSU prva, SPD kolabirala i ide u opoziciju, AfD ušla u Bundestag, u izgledu koalicija CDU-CSU, zelenih i liberala
Angela Merkel, čija je koalicija CDU-CSU na izborima u nedelju 14. septembra sakupila 33 odsto glasova (znatno manje nego 2009. godine kada je sakupila 41,5 odsto glasova), ali obezbedila je da po četvrti put bude nemački kancelar, ali ostaje pitanje da li će se i koliko menjati pravac njene politike.
Izlazne ankete agencije Infratest pokazuju da u Bundestag ulazi šest lista;
Mogući mandati
| Demohrišćani (CDU-CSU) | 219 |
| Socijaldemokrate | 138 |
| Alternativa za Nemačku (AfD) | 67 |
| Liberali (FDP) | 87 |
| Zeleni | 61 |
| Levica | 59 |
| Demohrišćani (CDU/CSU) | 32,5 |
| Parlamentarna grupa | Direktni mandati | Zemaljske liste | Ukupno |
| CDU/CSU | 234 | 75 | 309 |
| SPD | 58 | 135 | 193 |
| Leva partija | 4 | 60 | 64 |
| Alijansa 90/Zeleni | 1 | 62 | 63 |
| Nezavisni poslanici | 1 | ||
| Ukupno | 298 | 332 | 630 |
*29 dodatnih mandata (CDU 13, SPD 10, Levičari 4, Alijansa 90/Zeleni 2, CSU 0) dodeljeno je po nemačkom prilično komplikovanom izbornom sistemu, kada je uspeh partije na direktnim proporcionalnim izborima veći od rezultata na većinskim izborima na zemaljskim listama. Zbog te odredbe sastav Bundestaga ne mora u svakom mandatu da bude isti. ( O izbornom kombinovanom sistemu Sent Laži/Šepers metod, The Sainte-Laguë/Schepers method koji se primenjuje u Nemačkoj videti više
na sajtu nemačkog Bundestaga: Election of Members of the German Bundestag, bundestag.de )
Koalicioni partner Angele Merkel u poslednje četiri godine Socjaldemokratska partija, s najslabijim rezultatom posle II svetskog rata, odlučila da velike koalicije SDU-SU-SDP više neće biti.
Kandidati za koalicione partnere su neoliberalna partija Slobodne demokrate (raniji liberali Genšera i Kinkela i partija levog centra Zeleni. Tu koaliciju nazivaju Jamajka koalicija, zbog partijskih boja (CDU crna, Slobodne demokrate žuta i zelena).
Te tri partije nikada do sada nisu bile u koaliciji, a među njima postoje znatne programske razlike, pa je pitanje kako će komplikovani koalicioni pregovori uticati na pravac nemačke politike u naredne četiri godine. Neki od poznavalaca nemačke političke scene smatraju se rezultati pregovora o Jamajka koaliciji mogu odraziti i na Srbiju, obzirom na negativan stav liberala prema proširenju i na njihov tvrd neoliberalni gard.
U kojoj meri će promena atmosfere u Nemačkoj uticati na odnose u Evropskoj uniji u kojoj se na izbor Angele Merkel gleda kao na „kontinuitet kontinuiteta“ pokazaće se tek po formiranju nove koalicione vlade. O odnosima javnosti prema moći nemačke pročitajte više u istraživanju Centra pju koje sprovedeno od 2. marta do 17. aprila 2017. među 9.935 ispitanika u 10 članica EU Francuskoj, Nemačkoj, Grčkoj, Mađarskoj, Italiji, Holandiji, Poljskoj, Španiji, Švedskoj i Velikoj Britaniji, a koje je objavljeno ranije na sajtu Vremena, po kome većina Evropljana vidi ulogu Nemačke u pozitivnom svetlu, ali znatan broj Evropljana (49 odsto) smatra da Nemačka ima previše uticaja kada je u pitanju donošenje odluka u EU, dok samo 5 odsto smatra da je taj uticaj mali, a da su od globalne finansijske krize, javni stavovi prema Nemačkoj pogoršani u Italiji, Francuskoj i Španiji, da su jako negativni u Grčkoj…
Od velikog uticaja na nemačku političku scenu može predstavljati to što je desna, antimigrantska Alternativa za Nemačku osvojila 13 odsto glasova i sa blizu 90 poslanika ušla u parlament. To je prvi slučaj u pola veka da desna partija takvog profila uđe u Bundestag, što će verovatno uticati na promenu kulture debate i dosadašnje konstruktivne atmosfere u nemačkom predstavničkom telu.
Najava da će AfD ostavariti izborni uspeh videla se prošle godine pokrajinskim izborima prošle godine u varoši Pazevalku nadomak poljske granice, gde Alternativa za Nemačku (AfD) osvojila je više glasova od demohrišćana Angele Merkel.
Na slabiji rezultat demohrišćana Angele Merkel verovatno je značajno uticalo i to što je Hrišćansko-socijalna unija – sestrinska stranka Hrišćansko-demokratske unije – osvojila samo 38,5 odsto glasova u Bavarskoj, jedinoj pokrajini u kojoj nastupa na izborima, dok je na prošlim izborima imala 49,3 odsto glasova. Šef CSU Horst Zehofer za mršav rezultat krivi „otvoreno desno krilo“ preko kojeg je konzervativcima glasače otela Alternativa za Nemačku (AfD).
List Cajt pod naslovom Das Panik-Orchester progonozira da će AfD napadati ne samo vladu, već sve partije predstavljajući se kao jedina realna opozicija korumpiranim izdajnicima i etniziraće svaki socijalni konflikt. Stranci će biti žrtve nemački Turci, Muslimani, strane kulture, ali takođe otuđene levičarske elite koje su u savezu s njima.
Neposredno po objavljivanju prvih izbornih egzit-pul rezulata, pred sedištem AfD u Berlinu, ali takođe i u Frankfurtu, Kelnu i Hamburgu okupile su se grupe mlađih očito levičarskih demonstranata koji su protestovali protiv desnog nacionalizma AfD. Grupa pristalica AfD im je, sa terase zgrade u Berlinu u kojoj su proslavljali izborni uspeh, dovikivala «Vi ste izgubili izbore!» Protivnici AfD su uzvraćali: «Vi ste izgubili rat!»
Martin Šulc je gubitak saveznih izbora objasnio time što je SDP izgubila izbore u svojoj stožernoj pokrajini Severnoj-Rajni Vestfaliji. Najavio je da će ostati na čelu partije iako će kroz nekoliko meseci na partijskom kongresu biti novi izbori na kojima će proveriti da li ima podršku partijskih delegata. Odluka SDP da ode u opoziciju je možda značajna za razvoj prilika u Nemačkoj zbog toga što se na taj način sprečava da glavna opoziciona partija u Bundestagu bude desna AfD.
(Videti više: Merkel in Front, SPD Collapses, AfD Wins Seats, spiegel.de;
Das Panik-Orchester, zeit.de )
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
