Lična priča
Reakcija Beograda na uspostavljanje diplomatskih odnosa Podgorice s Prištinom
Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić naložio je hitno povlačenje ambasadora Srbije u Podgorici Zorana Lutovca na konsultacije u Beograd, što je reakcija na odluku crnogorske vlade da uspostavi diplomatske odnose sa privremenim institucijama samouprave u Prištini. Ministarstvo inostranih poslova Srbije je uputilo oštar demarš predstavniku Vlade Crne Gore u Beogradu u kome se kaže da Podgorica slanjem diplomatskog predstavnika u Prištinu narušava regionalnu stabilnost.
Takođe, poseta ministra odbrane Crne Gore Bora Vučinića Beogradu, najavljena za 18. januar, odložena je do daljnjeg posle crnogorskog priznanja nezavisnosti Kosova.
Do posete neće doći dok god je ambasador Srbije u Podgorici po nalogu šefa srpske diplomatije, na konsultacijama u Beogradu.
Zoran Lutovac je prvi ambasador Srbije u Crnoj Gori. On je predao akreditive 6. marta 2008. godine i bio je takođe pozvan na konsultacije u Beograd kada je Podgorica priznala nezavisnost Kosova, a to je učinila neposredno pre glasanja u Generalnoj skupštini UN o inicijativi Srbije da se zatraži konsultativno mišljenje Međunarodnog suda pravde o kosovskoj nezavisnosti. Srbija je tad uskratila gostoprimstvo diplomatskom predstavniku Crne Gore Anki Vojvodić. Odnosi su posle perioda zategnutosti normalizovani.
Bilateralni susreti srpsko-crnogorskih zvaničnika su potom tokom 2009. bili učestali: 2. februara ministar odbrane R. Srbije Dragan Šutanovac posetio je Crnu Goru; 29. maja ministarka pravde Snežana Malović je posetila Crnu Goru; 20. maja predsednik Crne Gore Filip Vujanović je posetio R. Srbiju; 18. juna i učestovao na XVI Samitu predsednika Centralne Evrope u Novom Sadu; 28. avgusta ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić je posetio Crnu Goru; 6. oktobra srpski ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić se sreo sa ministrom inostranih poslova Roćenom na ministarskom sastanku u Budimpešti; a 15. oktobra predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković je posetio Crnu Goru. Srbija je jedan od najznačajnijih crnogorskih spoljnotrgovinskih partnera, trgovina sa Srbijom čini čak 35 odsto ukupnog spoljnotrgovinskog prometa Crne Gore.
Ostaje da se rešava nekoliko nerešenih pitanja, kao što je problem dvojnog državljanstva, položaja studenata, pre svega iz Crne Gore u Srbiji, pozicije srpske manjine u Crnoj Gori i crnogorske u Srbiji.
Srpski zvaničnici su više puta najavljivali da će Srbija oštro reagovati ako Podgorica realizuje najavljeno otvaranje predstavništva u Prištini. Iz Srbije su slate poruke o očekivanju da se Crna Gora uzdrži dok međunarodni sud pravde ne donese odluku. Sada su odnosi opet na silaznoj liniji. «Potez Podgorice otežava uspostavljanje najboljih mogućih odnosa među susedima, što je prioritet Vlade Republike Srbije», saopštilo je srpsko ministarstvo.
piše: andrej ivanji
Srbija niti ima potrebnu poltičku težinu, niti uliva strahopoštovanje, a da bi zemljama u regionu sa kojima ima nesuglasice oko Kosova mogla da nameće svoju volju. Izuzetak je Bosna i Hercegovina, koja nezavisnost Kosova ne priznaje, zato što to u svebosanskom predsedništvu i parlamentu blokira Republika Srpska na koju Beograd ima realan uticaj. Nezavisnost Kosova se u Bosni često izgovara u istom dahu sa neprestanim zveckanjem RS referendumom o sopstvenoj nezavisnosti, po principu, ako su mogli oni, zašto ne bismo i mi….? Ali to je druga priča, i ne naročito verovatna, jer RS se u takvu avanturu bez obzira šta sve pričao premijer Milorad Dodik ne bi upuštala bez podrške Beograda, a možda ni sa njom, a Predsednik Srbije Boris Tadić, koji kao predsednik Demokratske stranke kreira i politiku Vlade Srbije, do sada nije pokazivao nikakvu sklonost ka ekstremnim potezima.
Opozivanje, to jest pozivanje na konsultacije, ambasadora Srbije u Crnoj Gori Zorana Lutovca, nakon odluke Podgorice da uspostavi diplomatske odnose sa Prištinom, to jest sa privremenim institucijama južne srpske pokrajine, je diplomatski potez na koji Beograd obavezuje deklarisana politika nepriznavanja Kosova po svaku cenu. On jednako neće uticati na promenu stava Vlade Crne Gore, kao što proterivanje, to jest proglašavanje „personama non gratama“ crnogorskog i makedonskog ambasadora u oktobru 2008., nakon što su ove dve države u prkos oštrim protestima Beograda priznale nezavisnost Kosovo i „zabile nož u leđa bratskoj Srbiji“, nije uticalo ni na šta drugo, nego na privremeno zatezanja odnosa Srbije sa ove dve zemlje. Srbija je učinila, i čini, što zbog floskule „I Kosovo i Evropa“ činiti mora i može, a da sve ostane u okvirima ponašanja prihvatljivog za Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države. Jedini spoljnopolitički efekat bio je i jeste privremeno pogoršavanje odnosa sa susednim zemljama. Unutrašnjepolitički marketing je druga stvar.
TADIĆEV PUT: Slogan Borisa Tadića i DS-a „I Kosovo i Evropa“ nastao je u trenutku kada se Srbija lomila između dva puta: Ili da odlučno brani Kosovo i Metohiju, te da okrene leđa Evropskoj uniji koja je većinski podržavala i podržava nezavisnost Kosova, pohrli u zagrljaj Rusije, raznoraznim ekonomski sankcijama, blokadama i ko zna čime ometa sve zemlje u regionu koje se usude da podrže nezavisnost Kosova itd., i prihvati stoički sve posledice takve dosledne politike. Ili da se oprosti od Kosova i pohita ka Briselu što brže može. Srbija je krenula Tadićevim putem, i ovamo, i tamo, ili što bi kritičari rekli, nit tamo, nit ovamo.
Tadić je 3. februara 2008. u drugom krugu predsedničkih izbora pobedio kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića, koji se tada zalagao za beskompromisnu borbu za Kosovo i hvatanje u koštac sa mrskom mu Evropskom unijom. Samo dve nedelje kasnije, 17. februara 2008. skupština Kosova je ne hajući za Srbiju, a podržana od SAD-a i najuticajnijih država EU-a, proglasila nezavisnost. Zbog razilaženja DS-a sa Demokratskom strankom srbije tadašnjeg premijera Vojislava Koštunice u koalicionoj vladi oko politike koju treba voditi okolo naokolo Kosova, raspisani su vanredni parlamentarni izbori koji su održani 11. maja 2008. Nakon tih izbora, a voljom Socijalističke partije Srbije koja je birala između „proevropskog“ i „antievropskog“ bloka u kome su se nalazili DSS, NS i SRS, nastala je koaliciona „proevropska“ vlada na principu „I Kosovo i Evropa“.
PROEVROPSKA LEGENDA: Nastala je legenda da je Srbija i tada, samo tri meseca nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova, većinski glasala „za Evropu“. Tu neistinu potkrepljivali su gotovo svi uticajni srpski mediji, a političari grupacije Za evroposku Srbiju do te mere ponavljali, dok se u kolektivnom sećanju nije zacrtala kao istina. A istina je, da birači koji su tada glasali za SPS nisu glasali „za Evropu“, tako da su građani Srbije većinski glasali „za Kosovo“ i Rusiju, a „protiv Evrope“, koja je podržavala nezavisnost Kosova. To jednostavno potvrđuje činjenica, das su SRS, DSS, NS i SPS imali potrebnu većinu da obrazuju vladu. Druga je stvar, što je predsednik SPS-a Ivica Dačić nakon veoma uspešnog cenjkanja prešao na stranu ZES-a, te je formirana Vlada koja bi i u Evropu, i da brani Kosovo.
I DESNO I LEVO: Po logici stvari, ako vučeš i u desno i u levo ostaješ u mestu, osim ako negde ne popustiš, pa onda mic po mic ipak ideš u jednu stranu. Tako se i Srbija kreće ka Evropi, jednim delom zbog svoje samoobavezujuće politike odbrane Kosova. Svima je jasno, pa i protagonistima te politike, da će negde na evropskom putu Srbije slogan „I Kosovo i Evropa“ morati da se promeni u „Ili Kosovo ili Evropa“, da ne bi došlo do „Ni Kosovo, niti Evropa“. Taj slogan će biti održiv, dok Srbija ne dođa na sam prag Evropske unije, a ni jedna zemlja koja ne bude rešila pogranične, ili sačuvaj Bože, statusne probleme sa susedima, taj prag neće moći da prekorači.
Za sada je dovoljno da Vlada Srbije povlači svog ambasadora u Crnoj Gori na konsultacije, ili da predsednik Boris Tadić ne ode na inauguraciju Ive Josipovića u Zagreb, jer je tamo pozvan i predsednik Kosova Fatmir Sejdiu, pošto je Hrvatska priznala nezavisnost Kosova, te bi prisustvo Tadića, kako sam kaže, značilo indirektno pomirenje Srbije sa nezavisnošću njene južne pokrajine. Pa ništa, onda će svi biti i Zagrebu osim Tadića.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
