Koja je vaša boja

Od kako postoje višestranački izbori u Srbiji, glasam za stranku(e) demokratske orjentacije. Imam niz razloga zašto. Onaj koji me se tiče na dnevnom nivou, i to vrlo lično, je sloboda mišljenja i govora.

Važno mi je da kažem ono što mislim pa iako to nije onako kako misli moj sagovornik, ili mu to što govorim ne ide u prilog. Važno mi je i da taj kome se obraćam hoće i ume da me čuje, i da ne promeni mišljenje o meni ako mu ne odgovara to šta sam rekla.

Nema potrebe da objašnjavam da sadašnja vladajuća stranka ne omogućava ništa od ovoga. Krivo mi je što je tako zato što svako ko se opredeli za jednoumlje sam sebe ograničava, ali šta da mu radim. Na kraju krajeva, klimoglavljenje je stvar lične procene, opredeljenja i odluke, ukratko – ko voli nek’ izvoli.

Nedavno sam u jednog televizijskoj emisiji, koju doživljavam kao neophodnu i izuzetno dobromanernu i pozitivnu u našem medijskom i životnom prostoru, gledala kako jednog od tri učesnika (gosta) druga dva hoće da ponište zato sto je rekao nešto s čim se nisu slagali. Sve troje su stručnjaci u svojim oblastima i nastoje da Srbija napreduje.

Pomenuti učesnik je smatrao da problem, bilo koji, ne treba rešavati od slučaja do slučaja već sistemski kako bi rešenje potrajalo zauvek, a ne samo tokom jedne vlasti. Druga dvojica učesnika nisu bila protiv ove ideje, ali su je doživeli (naročito jedan od njih) kao indirektni prekor zašto uvođenje sistema nije sprovedeno, na primer u vreme prethodne vlasti kojoj, za razliku od sadašnje, stručnjaci i misleći ljudi nisu nedostajali. To bi bio prvi povod njihovom polarisanju.

Drugi se ticao morala struke. Postavljeno je pitanje da li stručnjak treba da prihvati poziv Ane Brnabić, Gorana Vesića ili već nekog drugog iz državne i beogradske vlasti kako bi svojim znanjem i umećem pomogao u rešavanju nekog problema, ili treba da odbije tu saradnju zato što su je inicirali političari s kojima se ne slaže. Znači da li da pomogne da, na primer, Beograd bude lep i udoban ili da odbije ponudu i time omogući da neznalice bez ukusa uništavaju grad, a svoje angažovanje svede na kritiku vlasti. Odnosno, da li im je važnije da ne sarađuju sa ljudima iz vlasti, ili da pomognu gradu. (Pitam se šta li bi sad uradio Jovan Ćirilov. Da li bi odlučio da je bolje: ukinuti Bitef kako ova vlast ne bi mogla da se hvali njegovim uspesima ili je bolje ne lišavati se prozora u pozorišni svet, kao što je odlučio u vreme ekonomskih sankcija?)

Već tokom emisije bilo je jasno šta čeka učesnika koji nije na liniji. Presuda javnosti, podsetiću da je u pitanju demokratski orjentisana javnost, glasi: ko nije sa nama taj je za Vučića.

Nisam napisala imena aktera opisanog slučaja, zato što nije bitno kome se to desilo. Bitno je da se desilo. I to među onima koji izvesno nisu klimoglavci.