Klod Levi-Stros, pisac Divlje misli, umro u 101.

Klod Levi-Stros (Claude Gustave Lévi-Strauss) uticajni francuski intelektualac, strukturalista koga neki nazivaju ocem moderne antropologije, umro je 1. novembra 2009. u Parizu. Rođen 28. novembra 1908. u Briselu. Živeo je punih 100 godina.

Levi-Stros je proširio polje antropologije, uveo je nove koncepte proučavanja kulturnih obrazaca, ponašanja, mišljenja, posebno mitova u primitivnim i modernim društvima. Po struci je bio etnolog, a sebe je smatrao antroplogom, odnosno socijalnim antropologom, a neki ističu da je u 1950-im godinama prošlog veka Levi-Stros zapravo uveo novi antropološki analitički metod. Polazio je od pretpostavke da su mnogi kulturni obrasci — kao oni koji se mogu naći u mitovima i jeziku zapravo ukorenjeni u bazičnim strukturama svesti.

Njegova dela „Tužni tropi“ (1955, a 1991. Levi-Stros se vratio u Brazil s jednom francuskom filmskom ekipom da napravi dokumentarac o „Tristes Tropiques“), zatim „Divlja misao“ (1963), (1964-1967) poznata i našoj publici, i „Mitologike I-IV“ su izazivala široku diskusiju među etnolozima, lingvistima, filozofima istoričarima i književnicima. U predgovoru za Nolitovo izdanje «Divlje misli» 1978. filozof Rudi Supek je pisao kako su ideje Klod Levi-Strosa imale izvesnog odjeka i u političkim krugovima: odranije poznat po svojim antifašističkim prilozima i po publikacijama UNESKO-a, Stros je oštro prekinuo s jednom tvrdo usađenom, a i «naučno» fundiranom predrasudom o bitnoj razlici između «primitivnog mentaliteta», koji je obeležje jednog velikog dela čovečanstva koje obitava u širokim prostranstvima Afrike, Australije, Južne Amerike, ili Azije – i «civilizovanog mentaliteta», koji je privilegija nas Evropejaca i drugih civilizovanih naroda». Supek je tada konstatovao da je ta predrasuda ranije služila za opravdanje kolonijalizma, a da nova teza o jedinstvenosti ljudske misli od preistorije do danas baca ovakva shvatanja u nepovrat.

Pjer Burdije (Pierre Bourdieu), je u jednom televizijskom intervju povodom smrti svog učitelja rekao da je radove Levi-Strosa čitao kao „neku vrstu praktičnog anti-rasističkog manifesta.“ Supek podvlači jednu Strosovu rečenicu: «Žalostilo nas to ili radovalo, još ima oblasti gde su divlja misao, kao i divlje vrste, relativno zaštićene: takav je slučaj sa umetnošću, kojoj naša civilizacija daje status nacionalnog parka, sa svim prednostima i nedostacima koji idu uz jednu takvu veštačku formulu; a to je naročito slučaj sa još neispitanim sektorima društvenog života u kojima zbog ravnodušnosti ili nemoći, a najčešće iz razloga koje još nismo otkrili, divlja misao i dalje cveta».

Na

web sajtu Arte TV može se videti omaž ovom autoru koga je Galimar uvrstio u plejadu velikana XX veka.

Umesto omaža Klod Levi-Strosu „Vreme“ podseća čitaoce na početak knjige Divlja misao:

Divlja Misao

Kao moto «Divlje misli» izdvojen je sledeći Balzakov citat: «Jedino divljaci, seljaci i palančani temeljno i svestrano proučavaju svoje poslove; stoga je, kada sa misli pređu na delo, sve što urade dovedeno do kraja.»

Glava prva

Nauka o konkretnom

Dugo su naučnici voleli da navode jezike kojima nedostaju reči za izražavanje pojmova kao što su pojam drveta ili životinje, iako se u njima sreću sve reči koje su potrebne za podroban popis vrsta i podvrsta. Ali dok su se oni pozivali na te slučajeve kako bi potkrepili tvrđenje o tobožnjoj nesposobnosti „primitivaca“ da apstraktno misle, zaboravljali su druge primere koji potvrđuju da obilje apstraktnih reci nije odlika samo jezika civilizovanih naroda. Tako u činuk jeziku sa severozapada Severne Amerike apstraktne reči označavaju mnoga svojstva ili odlike bića i stvari: „Taj način izražavanja, kaže Boas, češći je u ovom nego u bilo kom drugom jeziku koji znam“. Rečenica: opaki čovek je ubio jadno dete, na činuk jeziku glasi: čovekova opakost ubila je detetovu jadnost; a da bi se kazalo da neka žena upotrebljava odveć malu kotaricu reći će se: ona stavlja korenje ružičaste biljke u majušnost kotarice za školjke. (Boas 2, str. 657—658)…