Emanuel Makron, novi predsednik Fracuske

Emanuel Makron, osnivač i lider nezavisnog pokreta „En Marshe!“, „U marš!“, bivši je bankar, ekonomski savetnik dosadašnjeg predsednika Fransoa Olanda i ministar ekonomije pobedio je u drugom krugu francuskih predsedničkih izbora. Sudeći po 99,99 odsto prebrojanih glasova, dobio je 20.703.694 ili 66,06 odsto glasova onih koji su izašli na birališta (43,63 odsto ukupnog biračkog tela), a kandidatkinja Nacionalnog Fronta Mari Lepen je dobila 10.637.120 ili 33,94 odsto glasova (22,42 odsto registrovanih birača).

Pravo glasa imalo je ukupno 46,97 miliona Francuza upisanih u biračke spiskove, uključujući 1,3 miliona izvan Francuske. Glasalo se na 66.646 biračkih mesta. Nevažećih listića je bilo 8,9 procenata, što čini 4,2 miliona glasača.

Agencija Ipsos/Sopra Steria je na osnovu izlaznih anketa procenjivala da je Makron dobio 65,8 odsto glasova, a Marin Lepen – 34,2 odsto. U osnovi Makron je dobio nešto veći procenat glasova ne go što su predviđale prognoze, koje su u osnovnim parametrima, inače, bile relativno tačne – predviđana je pobeda Makrona sa 62:38..

Kako piše Le Mond, Marin Lepen je neposredno po objavljivanju procena pozvala makrona telefonom i čestitala mu na pobedi.

Kako piše francuski Figaro, neposredno po objavljivanju izbornih procena Makronu je pobedu čestitala britanska premijerka Tereza Mej, koja je rekla da očekuje da će s njim sarađivati, nemački ministar spoljnih poslova Sigmar Gabrijel koji je izjavio da Francuska ostaje u srcu Evrope, a nešto kasnije je s Makronom telefonom razgovarala i nemačka kancelarka Angela Merkel. Premijer Srbije Aleksandar Vučić takođe je čestitao je danas Emanuelu Makronu pobedu u Fracuskoj sa kojom je Srbija trenutno u zaetgnutim diplomatskim odnosima zbog toga što je francuski sud odbio srpski zahtev za izručenje Ramuša Haradinaja…

Pobeda Makrona u zapadnoj štampi je na prvi pogled pozitiva i relaksirajuća. Pobedio je evrofil Makron. Međutim, iza tog optimističkog tonau ozbiljnijim listovima vidi se izvesna skepsa. Tako na primer nemački list Cajt uočava da je pre izbora 57 odsto onih koji su hteli da da glasaju za Makrona takođe izjavljivalo da to nije glas za Makrona, već protiv Lepen, a da šest od deset birača ne želi da Makron dobije potrebnu većinu na parlamentarnim izborima 11. i 18. juna i da u potpunosti sprovede svoj politički program.

Cajt podseća na to da je Makron u predizbornoj kampanji ipak kritikovao „nepodnošljivi“ nemački izvozni suficit (razlikom između izvoza i uvoza 253 milijardi evra), ali da nije verovatno da će Nemačka u narednom periodu evropske interese staviti izvan vlastitih, jer i sama ima problem sa infrastrukturom koja dugo nije obnavljana. List citira Kler Demesmai, ekpertkinju za Francusku u Nemačkom udruženju za spoljnu politiku u Berlinu, koja očekuje da će Makron iskusiti mnogo kontradikcija jer će vanparlamentarna opozicija biti veoma jaka.

Ruska agencija RIA Novosti u postizbornoj analizi pod naslovom «Izabran Makron: slab predsednik u podeljenoj zemlji konstatuje da uprkos impresivnim rezultatima Kakron postaje predsednik zemlje podeljene između radikalne levice, desnog centra, levog centra i krajnje desnice u približno jednakim proporcijama. Za razliku od Fransoa Olanda i njegovog prethodnika Nikolasa Sarkozija, pobeda Makrona nije obezbedila temelje jake izvršne vlasti.

Nekoliko dana pre izbora sociološka agencija Cevipof sprovela je istraživanje javnog mnjenja u kome se ispostavilo da mnogi birači glasaju za Makrona zat što su „primorani“. Njegov ekonomski program podržava samo trećinu njegovih birača, a čak 47 odsto ispitanika je izjavljivala da Makrona ne voli kao osobu.

Nije iznenađujuće da su birači izašli na birališta nerado i sa „teška srca“.

Što se odnosa prema Rusiji tiče, RIAN podseća na to da je Makron, iznenađujuće, imao vremena da poseti Rusiju pre Marine Lepen, da je početkom 2016. godine u statusu ministra ekonomije politike boravio je u poseti Moskvi, koja je, po mišljenju diplomata, bio prilično uspešna, da je tada budući šef francuske države, rekao je potreba da se uklone sankcije protiv Rusije, ali da je odnos između Macrona i Kremlja počeo da se pogoršava tokom njegovog puta ka Jelisejskoj palati.

U februaru 2017. godine Macron je optužio ruske vlasti da stoje iza hakerskih napada na sajtove njegovog pokreta (a da su napadi, interesantno izvršeni sa teritorije Ukrajine), da je Makronov štab na sam dan prvog kruga glasanja 23. aprila odbio da registruje ruske medije – Sputnik i RT, a da je kasnije, tokom poslednje predsedničke debate 3. maja Makron rekao da namerava da vodi spoljnu politiku tako da „ne podlegne diktatu Putina.“ Istovremeno, govoreći o osetljivom pitanju za obe zemlje, borbu protiv terorizma, Makron je kao partnera pomenuo Sjedinjene Države, ali ne i Moskvu.

, lections.interieur.gouv.fr

(

Résultats de la présidentielle 2017 en direct : Emmanuel Macron est élu président de la République avec 65,1 % des voix99, lemonde.fr, 7 mai à 19h56 )

( EN DIRECT – Résultats élection : Emmanuel Macron élu président de la République, Par lefigaro.fr Mis à jour le 07/05/2017 à 20:29 Publié le 07/05/2017 à 18:25)

( EN DIRECT – Résultats élection : Election présidentielle. Avec 65,5% des voix, Emmanuel Macron bat Marine Le Pen – Le fil de cette journée de 2e tour, HUMANITE.FR, DIMANCHE, 7 MAI, 2017)

( Макрон победил: слабый президент и разделенная Франция, ria.ru, 23:3807.05.2017 (обновлено: 04:02 08.05.2017) )

15

(

Ein Auftrag für Berlin, zeit.de )