Elektro-kriza u Bosni

Skupština Republike Srpske usvojila je u četvrtak 1. oktobra zaključke u kojima se kaže da će RS zakazati javno izjašnjavanje, odnosno referendum, ukoliko visoki predstavnik u BiH Valentin Incko nastavi sa pokušajima nametanja i sprovođenjem nepravnih akata. U tom slučaju, kaže se u zaključcima, srpski predstavnici povući će se iz zajedničkih organa BiH.

Informacija o Inckovim zakonima i zaključci povodom nje usvojeni su u Skupštini RS sa 48 glasova za, 27 protiv i četiri suzdržana. Poslanici Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) premijera Milorada Dodika, Demokratskog narodnog saveza (DNS) i Socijalističke partije (SP RS) podržali su i zaključke Vlade RS usvojene 24. septembra, kojima se ne prihvata set zakona koje je 18. septembra nametnuo visoki predstavnik Valentin Incko i odbija njihovo sprovođenje. Poslanici opozicionih stranaka – Srpske demokratske stranke (SDS), Partije demokratskog progresa (PDP) i Srpske radikalne stranke (SRS RS) nisu glasali za zaključke koje je predložila vladajuća većina, jer su stranke na vlasti prethodno odbile da zajedno sa opozicijom usaglase zaključke u vezi sa odlukama koje je nametnuo visoki predstavnik.

Te odluke odnose se na Kompaniju „Elektroprenos BIH“ koja je u vlasništvu entiteta – Federacije BIH raspolaže sa 52 odsto, a RS sa 48 odsto kapitala. Izvršnim direktorima u kompaniji „Elektroprenos“ mandat je istekao 1. marta 2009. godine, a 19. septembra 2009. godine i mandat generalnog direktora. Upravni odbor na sednici zakazanoj za 17. septembar 2009. godine nije imao kvorum i nije mogao da održi sednicu. Pošto nije pokrenuta procedura imenovanja, Incko je to ocenio kao „pokušaj slabljenja važne državne institucije“, pa je 18. septembra, pre isteka mandata generalnom direktoru, doneo odluku da mu produži mandat kako bi osigurao kontinuirani rad „Elektroprenosa BiH“.

Članovima Upravnog odbora „Elektroprenosa BiH“ naložio je da bez odlaganja imenuju generalnog direktora. Tu odluku Incko je doneo nakon konsultacija s ambasadorima Upravnog odbora Saveta za provođenje mira (PIK). Odluka ima formu zakona, a kompanija „Elektroprenos“ BiH“ je osnovana kao deoničarsko društvo zakonom usvojenim 16. jula 2004. godine na sednici Doma naroda BIH. Vlada RS stoji na stanovištu da Incko nema ovlašćenja da menja zakone. Sporovi su vođeni oko načina odlučivanja u kompaniji, oko nekih odluka o osnivačkom kapitalu i statusu mreže u Brčkom. Rafi Gregorian, predstavnik međunarodne zajednice u Brčkom, je naime naložio da se u slučaju podele, ili likvidacije „Elektroprenosa BiH“ imovina te kompanije, koja se nalazi u distriktu, automatski smatra imovinom koja pripada Brčkom. U Banja Luci smatraju da bi RS time izgubila kapital u vrednosti od 14,6 miliona konvertibilnih maraka, koju je unela prilikom formiranja „Elektroprenosa BiH“.

Kancelarija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini (OHR) saopštila je, povodom zaključaka Skupštine Republike Srpske, da su odluke visokog predstavnika konačne i obavezujuće i da je on jedini validan tumač civilnih aspekata Dejtonskog sporazuma. Ni jedan visoki predstavnik do sada nije povukao ni jednu odluku. Ostaje nejasno kako će Visoki predstavnik svoju najnoviju odluku sprovesti u delo.

Ministar industrije, energetike i rudarstva Republike Srpske Slobodan Puhalac je izjavio da predstavnici RS neće prisustvovati sednici Upravnog odbora „Elektroprenosa BiH“ u Banjaluci 2. oktobra. On je najavio da će u slučaju da odluke budu donete bez predstavnika RS vlada u Banja Luci ići sa tužbom za zaštitu akcionarskih prava, a nakon toga, verovatno, i sa „predlogom nekih mera za privremeno rešavanje ovog problema“. Objasnio je da to znači da RS razmišlja o tome preuzme deo odgovornosti za sistem. Praktično to bi vodilo raspadu te kompanije u kojoj je razdruživanje akcionara veoma komplikovano. Puhalac, međutim, tvrdi da to nije neka neizvodljiva radnja, ako postoji politička volja. O povlačenje iz zajedničkih organa BIH i refrendumu, koji se pominju u skupštinskim zaključcima, u novijim vestima posle sednice Skupštine RS nije bilo reči.

U četvrtak je ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić iznenada posetio Banja Luku. Milorad Dodik je posle razgovora sa Jeremićem izjavio, da je izražen interes Srbije da pomogne u deblokiranju političke krize u BiH. „Srbija ima odgovornost za sprovođenje Dejtonskog sporazuma, jer je jedan od njegovih garanata i u okviru toga razgovarali smo o aktuelnim političkim pitanjima i problemima“, rekao je Dodik i ocenio, da je postignuta saglasnost da je potrebno ispuniti potrebne uslove za zatvaranje Kancelarije visokog predstavnika u BiH, kako bi se zemlji pružila šansa da aplicira ka članstvu u EU.

M. M.