Dragstor

„Drug-store (US) trgovina u kojoj se prodaju lijekovi, kozmetika, štampa, laka hrana i bezalkoholna pića“ (Englesko-hrvatski ili srpski rječnik u redakciji Rudolfa Filipovića; Školska Knjiga i GZH, Zagreb 1980).

Prevrtao sam nekoliko enciklopedija i drugih knjižurina sa univerzalnim pretenzijama ne bih li iskopao neki podatak glede istorije dragstora, npr. ko je, gde i kada otvorio prvi objekat za „all-night-shopping“ (pošto kod nas ova reč označava prodavnicu koja radi noću). Naravno, nigde ni slovceta. Ali sam zato mnogo saznao o Karlu Velikom! Po ovdašnjem shvatanju enciklopedizma, pojmovi vezani za svakodnevni život isuviše su nevažni i banalni da bi njihovo postojanje bilo zabeleženo u ovim svetovnim biblijama; važna je samo „velika istorija“ koju najčešće stvaraju masovne ubice, poznate još i pod nazivom Vladari.

Iako naučno nepriznati, dragstori ipak postoje i množe se velikom brzinom; to dokazuje bar dve stvari: prvo, da je Apsolutna Knjiga nemoguća (ali to smo ionako već znali) i drugo, da urbani arhipelag Beograda konačno počinje da živi 24 sata dnevno. Preživevši (jedva) poluvekovno iskustvo socijalizma sa „ljudskim likom“(?), Beograd je, kao i drugi veliki istočnoevropski gradovi, obitavao u nekoj vrsti diskretnog policijskog časa; u državi Radničke Klase noć je sumnjiva rabota, vreme kad Radni Čovek spava, a Neprijatelj, dakako, Rovari, sve u nadi da će da Podrije. Noću se moglo ići u striptiz-barove, železničke bircuze i psihodelične diskoteke – jer je Organima bilo lakše da noćnu smenu Bande i Reakcije tako drže na oku – ali obavljati tako banalnu i (svako)dnevnu stvar kao što je kupovanje ‘leba i paštete u 2:37 posle ponoći – o, ne, to se nije moglo dozvoliti! Tako su dragstori bili nešto što je Radni Čovek i Građanin viđao samo trujući se filmovima sa trulog Zapada.

Da se s komunizmom nešto ozbiljno dešava bilo je jasno svakom inteligentnijem soc-podaniku još onda kad je otvoren mitski dragstor u Nušićevoj; kao da polako odustaje od diktature danjeg svetla, omatoreli komunizam je eksperimentalno dopustio upražnjavanje dekadentnih zapadnjačkih navika, mada samo na jednom mestu i pod budnim okom plavih čuvara Tekovina. Posle se uplašio vlastite smelosti, pa je od dragstora ponovo napravljena obična socrealistička Samoposluga koja se katanči u osam uveče – pod izgovorom da su se noćom tamo okupljali Elementi ali je zlo seme bilo bačeno na plodno tle. Piljarska Neprijateljska Reakcija je, podlo i kukavički počela da osvaja noćne slobode: prvo su zatvarali u devet, pa u deset, pa u dvanaest, sve dok jedne noći nisu skinuli ulazna vrata i proglasili ih tehnološkim viškom u večito otvorenom dućanu! Sve maske su pale za vreme izdajničke vladavine Ante Markovića, kada su mnogi sitnoburžujski elementi, do tada maskirani u prijazne piljare iz komšiluka, skontali da je došlo njihovih pet minuta i izvršili drsku kontrarevoluciju u vidu masovnog otvaranja privatnih radnji koje su građanima na celodnevnoj i celonoćnoj usluzi. Svako naselje je dobilo bar jedan dragstor; neki su bili minijaturnih razmera, ko sirotinjski špajz, ali bilo je bogami i pretencioznijih primeraka vrste u kojima je moglo da se izvoljeva i u povratku kući sa noćnog autobusa u dva i dvadeset pet filozofski razmišlja: da l’ je bolji kamember ili gorgonzola? Izdajnička klika A. Markovića je razjurena, ali su dragstori, nekako, ipak opstali. Štaviše, stvar se proširila i po unutrašnjosti, naravno, prilagodivši se lokalnim prilikama. Jerdan prijatelj iz Banje Luke, koji je nedavno utekao od neizdrživog viška demokratije i prosperiteta u Karadžićevoj tvorevini, priča mi da je u (ex)Bosanskoj Krupi video nešto što se naziva „drakstor“! Voli Srbin da mu i mrska strana reč onako domaćinski zvuči…

Uvek otvoren dragstor mali je ali nezaobilazan prilog slatkoći urbanog življenja u otvorenom društvu: tamo gde zatvaraju prodavnice po direktivi, na isti način zatvaraju i ljude! Grad koji pulsira 24 sata dnevno – a Beograd se glede toga nije dao porobiti ni u vreme zimušnjih sadističkih restrikcija struje – složeni je živi organizam koji zahteva pažnju, ljubav i održavanje.

Mrak je nad Beogradom. Pravo vreme za korisnu šetnju: čim stavim tačku, odoh po krekere i pivo!