Dan posle

Haranje korona virusa će sasvim sigurno proći. Proći će vanredno stanje, ograničavanje slobode kretanja, zamrzavanje dobrog dela privrednih delatnosti. Otvoriće se granice, deca će krenuti u škole i obdaništa, odlazićemo na posao, autobusi i tramvaji će se kotrljati ulicama gradova, parkovi i sportski tereni će biti puni, stariji sugrađani će izaći na sunce, kafići i restorani će otvoriti svoje bašte, ići ćemo kod zubara, frizera, manikira, pedikira, otići ćemo da kupimo novu letnju majicu, ne zato što nam treba, već zato što možemo, što će radnje biti otvorene. Naći ćemo se sa prijateljima, slavićemo rođendane, ići ćemo na slave, raspalićemo vatru za roštilj, ko ima psa moći će da ga šeta kad god hoće.

Kada se život bude vratio na ulice, kada se mi budemo vratili našem životu, oplakaćemo žrtve pandemije, podvući crtu i videti gde smo. Gde smo kao pojedinci i gde samo kao društvo u kome živimo.

Prebrojavaćemo ljude koji su ostali bez posla, mala i srednja preduzeća koja su bankrotirala u Srbiji, pokušavaćemo da saznamo ko i po kom kriterijumu dobija državnu pomoć, koliki je gubitak Air Serbia i ko će da ga pokrije.Tačno ćemo znati da li je nezaposlenost u Sjedinjenim Američkim Državama porasla za devet ili 17,3 odsto, u decimalu precizno ćemo saznati kolika je recesija u Nemačkoj, kolike je gubitke pretrpela automobilska industrija širom sveta, koliku je državnu pomoć koja firma pogođena pandemijom korona virusa dobila u Austriji, Švajcarskoj ili Francuskoj. Pokušavaćemo da dobijemo odgovore kako stoje stvari u Srbiji.

Kada pandemija bude prošla postaviće se pitanje odgovornosti i propusta vlada u Italiji, Španiji ili Velikoj Britaniji, epilog pandemije direktno će uticati na predsedničke izbore u SAD 3. novembra i sve izbore koji predstoje u zapadnim demokratijama.

Kada prođe ovo, najvećim delom, neophodno ograničavanje ličnih sloboda u Srbiji – koje bi mnogim građanima Srbije palo lakše da nema melodramatičnih, iritantno patetičnih „ja vas volim-ja ću da vas kaznim-ja ću da vas strašim-nije trebalo da vas pustim u zemlju“ istupa predsednika Aleksandra Vučića – biće otvorena mnoga pitanja, na koja autokratska vlast koja koristi scenografiju parlamentarne demokratije neće hteti da da izravne odgovore.

Kada protutnji ova pandemija moraćemo da prebrojimo i ko će, koliko glasno i koliko uporno moći i hteti da insistira na odgovorima na nova pitanja koja će se nakalemiti na predpandemijska pitanja Jovanjice, Krušika, ugovora za Beograd na vodi ili Air Serbia, helikoptera, rušenja u Hercegovačkoj…

Kada se ugasi neki pogon teško ga je ponovo pokrenuti, nekada i nemoguće. Nesumnjivo prioritetna borba za ljudske živote ne znači da svi treba da zbiju redove oko Vođe, da začepe gubicu i puste vlast da po soptstvenom nahođenju radi kako misli da treba, makar to važi za sve one koji imaju potrebu da žive u demokratskom uređenju. Obaveza opozicije i medija, njihova ustavom zagarantovana uloga, je da budu korektiv vlasti.

Bez obzira na pandemiju ili bilo kakvu vanrednu situaciju, obaveza opozicije i medija je da pokreće javnu raspravu o pitanjima od optšteg interesa, da vrše pritisak na vlast da daje odgovore na sva pitanja od javnog interesa, da sami tragaju za njima i prozivaju institucije i pojedince na vlasti koji ne rade, ili loše rade svoj posao.

I od toga, a ne samo od rezultata borbe protiv pandemije, zavisiće koliko će mračan biti dan posle.