Mogućnost izbora mora da postoji (2)
Na crnogorskim predsedničkim izborima u nedelju 7. aprila za kandidata Demokratske parije socijalista (DPS) Filipa Vujanovića je glasalo 161.940 birača, a za kandidata Demokratskog fronta (DF) Miodraga Lekića 154.290, saopštio je predsednik DIK Ivan Kalezić. Lekić ne priznaje rezultate. MANS: Sumnja u brojne zloupotrebe. OEBS i SE: izbori sprovedeni profesionalno i efikasno. DIK Odbio prigovore. Lekić se žali Ustavnom sudu. Protest 5.000 Lekićevih pristalica 20. aprila u Podgorici
Prema privremenim rezultatima koje je saopštila Državna izborna komisija, na predsedničkim izborima u Crnoj Gori 7. aprila pobedio je Filip Vujanović.
Državna izborna komisija je saopštila da je Vujanović osvojio 51,21 odsto glasova, dok je Lekić dobio 48,79 odsto glasova.
Za Vujanovića je glasalo 161,940 birača, a za Lekića 154,290, saopštio je predsednik DIK-a Ivan Kalezić.
Nezvanične procene govore da je na predsedničkim izborima u Crnoj Gori glasalo oko 64 odsto upisanih birača.
Državna izborna komisija je saopštila da je ukupno glasalo 326.793 birača.
Važećih glasačkih listića je bilo 316.230, a nevažećih glasačkih listića – 10.563. Biračko pravo je imalo 511.405 građana.
Privremeni rezultati utvrđeni su većinom glasova članova DIK-a. Protiv su glasali opunomoćeni predstavnik predsedničkog kandidata Miodraga Lekića i članovi Komisije iz Nove srpske demokratije i Pozitivne Crne Gore. Uzdržana su bila dva člana DIK iz Socijalističke narodne partije.
Izborni štab predsedničkog kandidata Miodraga Lekića osporio je preliminarne rezultate izbora za predsednika Crne Gore, koje je saopštila Državna izborna komisija i zatražio ponovno prebrojavanje glasačkih listića, navodeći da predmet zloupotrebe može biti oko 20.000 glasova.
Opštinske izborne komisije i Državna izborna komisija su odbile sve Lekićeve prigovore. Lekić se žalio Ustavnom sudu Crne Gore, a partije koje podržavaju Lekića nodržale su protest radi odbrane izborne volje 20. maj u Podgorici u kome je učestvovalo oko 5.000 ljudi, a po listu Vijesti, oko 10.000. Oni su tražili da Skupština Crne Gore poništi izbore od 7. aprila i raspiše nove predsedničke izbore.
Oba kandidata proglasila pobedu
00.28 8. aprila Državna izborna komisija objaviće rezultate predsedničkih izbora na svojim internet stranicama nakon što bude obrađen kompletan birački materijal, javljaju crnogorski mediji.
00.16 8. aprila Miodrag Lekić je izjavio da ne želi da se „ukrade“ njegova pobeda, i to ne zbog njega već zato što su, kako kaže, odlučili građani Crne Gore. Saopštio je da će tražiti uključivanje međunarodnog faktora i ponovio da je ostvario pobedu. TV Crne Gore prenosi da je Lekić rekao: «U Rožajama se 100 odsto desio preokret gde je preostalih 3 odsto birača glasalo za Vujanovića. Ne treba biti veliki stručnjak za izbornu materiju da se vidi da tu nešto nije u redu. Još apelujemo na zaustavljanje provokacija i upozoravamo ih na rečnik koji koriste. Mi insistiramo da se pravna država desi večeras.“ Okupljenima ispred štaba Miodraga Lekića se obraćaju Nebojša Medojević i Andrija Mandić, koji pokušavaju da smire okupljene koji uzvikuju „Pobjeda, pobjeda…“ Okupljenima ispred štaba Miodraga Lekića se obraćaju Nebojša Medojević, lider Pokreta za promene i Andrija Mandić predednik Nove srpske stranke – smiruju okupljene pristalice, koji uzvikuju „Pobjeda, pobjeda…“
23:50 – Milo Đukanović čestitao Vujanoviću, a u ime DPS čestitao i protivnicima na rezultatu koji je respektabilan, rekao da razume potrebu onih koji su očekivali pobedu da žale za propuštenom šansom, ali da je ubeđen da će rezultati Državne izborne komisije potvrditi ono što je saopštio Filip Vujanović.
Nakon što je Lekić poručio da krađu neće priznati i pozvao građane da ne nasedaju na provokacije DPS-a, Predsedništvo Demokratskog fronta je u 23:42 – počelo sednicu zbog rezulata u Rožaju, u koje sumnja. (nezvanične preliminarne rezultate videti u okviru) U Moskovskoj ulici u Podgorici okupile se pristalice Demokratkog fronta.
***
23:05 – Miodrag Lekić pozvao pristalice na uzdržanost i da ne slave dok se ne proglase zvanični rezultati.
22:29 Miodrag Lekić: „Na osnovu 97 odsto glasova mogu da vam saopštim da su građani Crne Gore meni poverili ulogu predsednika Crne Gore. Upozoravam Filipa Vujanovića na odgovornost u davanju izjava. Tražimo do kraja legitimnost i poručujemo da krađu nećemo priznati. DPS pokušava da rezultat preokrene sa problematičnim rezultatima iz Rožaja. Ovaj udar koji ima elemente državnog odbacujem i pozivam na odgovornost i ozbiljnost.
22:08 – Filip Vujanović proglasio pobedu na predsedničkim izborima sa osvojenih 51,3 odsto naprema 48,7 odsto koliko je osvojio Miodrag Lekić. Vujanović je saopštio da je obrađen kompletan birački materijal.
Na predsedničkim izborima U Crnoj Gori u nedelju, 7. aprila 511.405 birača se opredeljivalo za jednog od dva kandidata – za predstavnika Demokratske partije socijalista (DPS) i dosadašnjeg predsednika Crne Gore Filipa Vujanovića, ili za predsedničkog kandidata opozicionog Demokratskog fronta (DF) Miodraga Lekića.
Demokratski front je politička koalicija koju čine tri političke partije: Nova srpska demokratija (lider Andrija Mandić), Pokret za promjene (lider Nebojša Medojević), Demokratska stranka jedinstva (lider Zoran Žižić), grupa nestranačkih ljudi, bivše krilo Socijalističke narodne partije Crne Gore pod vođstvom nekadašnjeg vođe opozicije Predraga Bulatovića i grupa nestranačkih intelektualaca i javnih ličnosti.
Podršku Lekiću daje i najmlađa crnogorska stranka Pozitivna Crna Gora Darka Pajovića.
MANS I CGO traže da se uključe EK i OEBS
Pod naslovom Izbori održani uz brutalno kršenje Zakona o biračkom spisku, crnogorska Mreža za afirmaciju nevladinog sektora MANS je saopštila da je izborni dan potvrdio sumnje te organizacije u „brojne zloupotrebe, predizborna potkupljivanja i štelovanja biračkih spiskova“, koje su za cilj imale da manipulišu volju građana i favorizuju jednog kandidata.
U saopštenju MANS se ocenjuje da su izbori održani uz brutalno kršenje Zakona o biračkom spisku, i da je mnogim građanima nezakonito oduzeto pravo glasa, dok su birači fantomi i dvojnici ostali u biračkim spiskovima, da su prekršeni su svi rokovi propisani zakonom i da su izbori održani na krajnje neregularan način.
MANS takođe ukazuje na primere kupovine ličnih karata uoči samog dana izbora, i iznosi tvrdnju da je samo kod nekoliko dilera pronađeno 600 ličnih karata.
U saopštenju MANS-a se ispoljava očekivanje da će međunarodna zajednica biti aktivno uključena kako bi spriječila izbornu krađu i verovanje da građani neće dozvoliti da budu pokradeni već da će stati u odbranu svojih glasova…
***
Centar za građansko obrazovanje (CGO) pozvao je Državnu izbornu komisiju DIK da obezbedi prisustvo relevatnih međunarodnih predstavnika, a posebno predstavnika Evropske komisije (EK) i Organizacije za evropsku bezbijednost i saradnju (OEBS), kako bi detaljno pregledali kompletan izborni materijal i utvrdili neupitan rezultat.
Pored DPS-a podršku Vujanoviću najavili su i Liberalna partija Crne Gore, Forca Nazifa Cungua, Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmeta Zenke, Demokratske partije Albanaca (DPA) Meta Ðonija, Bošnjačka stranka (BS) i Hrvatska građanska inicijativa (HGI).
Socijaldemokratska partija (SDP) Crne Gore pozvala je birače da se uzdrže od izbora, a Vujanović je poručio da će posle izbora predložiti da DPS preispita koalicione odnose sa SDP.
Stanovništvo Crne Gore
Crnogorci 278.865 44,69%
Srbi 178.110 29,02
Bošnjaci 53.605 8,65
Albanci 30.439 4,91
Muslimani 20.537 3,31
Romi 6.251 1,01
Hrvati 6.021 0,97
ostali 46.201 7,44
UKUPNO 620.029 100
Treći predsednički kandidat Rade Bojović, nije uspeo da skupi neophodnih 7.700 potpisa.
Kampanja je bila oštra. Lekić je izbornu kampanju fokusirao na povezanost vladajućeg DPS-a sa kriminalom i korupcijom, uz obećanje da će kada postane predsednik srušiti kriminalnu piramidu i prekinuti dugu vladavinu DPS-a, dok se Vujanović predstavlja kao kandidat koji obećava stabilnost i bolji životni standard.
Crnogorski premijer predsednik DPS-a Milo Đukanović je DF nazivao «rent-a-kar organizacijom, a Lekića je optuživao da nema stav ni o jednom državnom pitanju i da nije spreman da se žrtvuje za bilo šta, osim za svoj činovnički komfor i da je služio i Slobodanu Miloševiću i Vojislavu Koštunici pa ih napustio.
Lekić je odgovorio da je Đukanović poznat u regionu kao čovek koji saopštava neistine.
Demokratska partija socijalista (koju na predstojećim predsedničkim izborima predstavlja aktualni predsednik Crne Gore Filip Vujanović) vlada dvadeset tri godine – od 1989, kada je uveden višepartijski sistem.
Posle smenjivanja bivšeg komunističkog vođstva u takozvanoj antibirokratskoj revoluciji i uspostavljanja višepartijskog političkog sistema (1989. godine) Milo Đukanović je s dvadeset devet godina postao premijer, a ukupno je bio šest puta premijer i jednom predsednik Crne Gore.
•Andrijevica (podaci Demokratskog Fronta) Lekić 1.190, Vujanović 1.984
•Bar (podaci Opštinska izborna komisija) Lekić 9.981, Vujanović 8.862
•Berane (podaci OIK/DF) Lekić 8.098, Vujanović 8.902
•Bijelo Polje (DF/DPS) Lekić 9.805/9.788, Vukanović 14.485/14.526
•Budva (OIK) Lekić 4.477, Vujanović 5.001
•Cetinje (DPS) Lekić 3.553, Vujanović 4.534
•Danilovgrad (OIK) Lekić 4.551, Vujanović 4.483
•Herceg Novi (DF/DPS) Lekić 8.891, Vujanović 5.913
•Kolašin (DF/SNP) Lekić 2.776, Vujanović 2.152
•Kotor (OIK) Lekić 5.043, Vujanović 4.877
•Mojkovac (OIK) Lekić 2.941, Vujanović 2.562
•Nikšić (Državna izborna komisija) Lekić 20.407, Vujanović 20.303
•Plav (OIK) Lekić 1.034, Vujanović 3.944
•Pljevlja (DF) Lekić 10.145, Vujanović 9.067
•Plužine (OIK) Lekić 1.361, Vujanović 532
•Podgorica (DIK) Lekić 48.274, Vujanović 43.366 (Podaci za Podgoricu bez 15 većih biračkih mjesta)
•Rožaje* (DPS) Lekić 1.420, Vujanović 7.707
•Šavnik (OIK) Lekić 598, Vujanović 682
•Tivat (OIK) Lekić 2.959, Vujanović 3.215
•Ulcinj (OIK) Lekić 1.879, Vujanović 4.804
•Žabljak (OIK) Lekić 1.144, Vujanović 1.126
Izvor: Vijesti
***
*Po izveštaju Državne izborne komisije Crne Gore, izlaznost birača do 17 časova u nedelju 7. aprila u Rožaju bila je 29,4 odsto, a u Uljcinju 24,2, u Plavu 28, 69 – oko dva puta manja nego u ostalim crnogorskim opštinama u tom trenutku…
***
Pod naslovom Bošnjačka stranka: Vujanović je pobjedio zahvaljujući našim glasovima, elektronske novine Sandžak press prenose da je na pitanje kako gleda na izjavu Miodraga Lekića koji je na zvaničnoj konferenciji za novinare odbacio Vujanovićevu pobedu, Suljo Mustafić iz Bošnjačke stranke odgovorio da podaci na osnovu prebrojanih glasova govore o tome da je pobeda Filipa Vujanovića jasna i očigledna, da je ostvarena sa sedam, osam hiljada razlike, da je u onim opštinama gde dominiraju manjinski narodi, Rožaje, Plav, Ulcinj Vujanović ostvario ubedljivu prednost.
Lider Pokreta za promene i jedan od čelnika Demokratskog fronta Nebojša Medojević rekao je da će taj opozicioni savez do daljeg bojkotovati rad crnogorskog parlamenta i najavio proteste. Iz Lekićevog štaba je sapšteno da „mnogi, možda i iz najbolje namere zakazuju različite vrste okupljanja», da «neće izostati nijedan vid javne manifestacije nezadovoljstva», ali će se «sve činiti po dogovoru, preciznom redu i po odobrenju Miodraga Lekića». Lekić je u utorak 9. aprila Ministarstvu unutrašnjih poslova Crne gore zahtev da se ponovi inspekcijski nadzor za utvrđivanje nepravilnosti u vođenju biračkih spiskova koji se odnosi na prvih 200 zapisnika koje je njegov izborni štab analizirao.
Odbijeni prigovori
Opštinske izborne komisije su do 12. aprila odbile kao neosnovane prigovore Lečićevog izbornog štaba na rad biračkih odbora u Nikšiću, Bijelom Polju, Cetinju, Rožajama, Herceg Novom, Beranama, Ulcinju, Baru, Mojkovcu, Danilovgradu uz konstataciju da su predstavnici Lekićevog štaba potpisivali zapisnike sa biračkih mesta. U Herceg Novom je, kao neosnovano odbijeno sedam prigovora iz Lekićevog štaba, a između ostalih odbačena je i primedba da je na biračkom mjestu Topla 4 zaokružen Aleksandar Obradović koji je u SAD, jer u OIK navode da za to ne raspolažu odgovarajućim dokazima. Šef Lekićevog štaba Goran Danilović je u međuvremenu pozvao MUP da proveri da li je na biračkom mestu Gusinje 3 glasalo 25 birača za koje se sumnja da su u danu glasanja bili u SAD, Švajcarskoj, Norveškoj ili nekoj drugoj državi.
U Podgorici će izbori biti ponovljeni na biračkim mestima u Dinoši i Skoraću, gde je predsednički kandidat DPS Filip Vujanović imao 382 glasa, dok je Lekića podržalo 19 građana. Po jedan prigovor Izbornog štaba Lekića prihvaćen je u Tivtu i Kolašinu.
O prigovorima na te odluke Državna izborna komisija mora odlučiti do ponedeljka 15. aprila u 20 sati. Nezadovoljna stranka može se žaliti Ustavnom sudu Crne Gore, koji je dužan da odgovori najkasnije u četvrtak 18. aprila do 20 sati.
Posmatračke misije OEBS-a i Parlamentarne skupštine Saveta Evrope predsednički ocenile su u ponedeljak da su izbori u Crnoj Gori sprovedeni profesionalno i efikasno.
Pod naslovom «Situacija u Crnoj Gori je dramatična» oko 100 poznatih ličnosti (profesora, novinara, advokata, sportista, muzičara, studenata) je na inicijativu Građanskog kluba Demokratskog fronta potpisalo apel domaćoj i međunarodnoj javnosti:
„Suspendovan je Ustav. Vladajuća DPS pokušava da preinači volju građana iskazanu na izborima 7. aprila, na kojima je pobedio nezavisni predsednički kandidat Miodrag Lekić. Ovakvo delovanje vlasti, predvođene premijerom Milom Đukanovićem, sadrži elemente državnog udara koji bi mogao da izazove nesagledive posledice i naruši stabilnost zemlje. Namjera vrha DPS-a da poništi volju većine samo je još jedan dokaz kako se crnogorska vlast manipulacijama održava duže od dvije decenije», kaže se, između ostalog, u apelu koji su potpisali profesor Milan Popović, Đorđije Blažić, dr Srđan Pavićević, prof. dr Vjera Radović, prof. dr Darko Antović, Filip Ferdinandi, mr Filip Ivanović, Filip Jovović, advokat, prof. dr Filip Kovačević, Balša Brković, Ervina Dabižinović, Blagoje Grahovac, izvršni direktor dnevnog lista Vijesti Željko Ivanović, Esad Kočan, Veseljko Koprivica, Ljupka Kovačević, Filip Kovačević, Nikola Marković, Dejan Mijović, Vasilije Miličković, Mladen Milutinović, Miodrag Perović, Milenko Popović, Žarko Rakčević, Miodrag Rašović, direktorka nedeljnika Monitor Milka Tadić Mijović i drugi.
Krivična prijava
Zbog sumnje da su zloupotrebili službeni položaj i nezakonito koristili državne resurse kako bi uticali na političku volju građana i konačan ishod izbornih procesa, crnogorska Mreža za afirmaciju nevladinog sektora je tužilaštvu Crne Gore podnela krivične prijave protiv lidera DPS-a Mila Đukanovića, ministra održivog razvoja i turizma Branimira Gvozdenovića, političkog direktora DPS-a Tarzana Miloševića, i poslanika DPS-a Jovana Martinovića, Zorana Jelića, Zorana Vukčevića, Zorana Srzentića, Radivoja Nikčevića i Husnije Šabovića, direktorke Zavoda za zapošljavanje Crne Gore Vukice Jelić i državnog sekretara Ministarstva održivog razvoja i turizma Daliborke Pejović, predsednika opštinskih odbora u Herceg Novom, Tivtu, Beranama, Šavniku, Mojkovcu, Budvi, Bijelom Polju, Danilovgradu, Žabljaku, Ulcinju i Podgorici.
Filip Vujanović je rođen 1. sptembra 1954. u Beogradu.
Završio je Pravni fakultet u Beogradu 1978. a zatim položio pravosudni ispit.
Od marta 1978. do novembra 1980. godine – radio je kao pripravnik i stručni saradnik u Prvom opštinskom javnom tužilaštvu u Beogradu i Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu.
Od novembra 1980. godine do januara 1981. u Okružnom sudu u Titogradu – kao sekretar suda.
Od januara 1982. do marta 1993. godine bio je advokat.
Bio je ministar pravde u Vladi Republike Crne Gore od marta 1993. do maja 1995. a zatim ministar unutrašnjih poslova u Vladi Republike Crne Gore od maja 1995. do februara 1998. godine -.
Predsednik Vlade Republike Crne Gore bio je 05. februara 1998. do 05. novembra 2002. Predsednik Skupštine Repubilke Crne Gore, od 5. novembra 2002.
Za predsednika Republike Crne Gore izabran je 11. maja 2003.godine.
Na prvim predsedničkim izborima u nezavisnoj Crnoj Gori, 6. aprila 2008. izabran je za predsjednika Crne Gore.
Po nacionalnosti je Crnogorac.
Oženjen je, ima troje dece.
.
Miodrag Lekić je rođen 21. novembra 1947. godine u Baru, gde je završio osnovnu školu i gimnaziju. Diplomirao je na Fakultetu političkih nauka, međunarodni smer, u Beogradu 1971.
Radio je kao profesor u gimnaziji „Niko Rolović“ u Baru. Kao stipendista vlade Francuske je bio na specijalističkim studijama u Parizu 1976/77. Bio je direktor Informativnog centra (Barske novine, Štamparija) i Kulturnog centra (Dom kulture „Vladimir Popovic Španac“, Narodna biblioteka „Ivo Vučković“ , Umjetnička galerija „Velimir A. Leković“ i Zavičajni muzej) u Baru. a profesionalni angažman nastavio je Za člana Izvršnog vijeća (Vlade) Crne Gore je imenovan 1986. preselio se u Titograd (Podgorica). Bio je član Jugoslovenske komisije za saradnju sa UNESKO-m.
U diplomatskoj karijeri je bio ambasador SFR Jugoslavije u afričkim zemljama: Mozambiku, Lesotu i Svazilendu, ministar inostranih poslova Crne Gore, ambasador Savezne republike Jugoslavije, a zatim Srbije i Crne Gore, u Italiji i Malti.
Od 2004. je profesor na La Sapienca univerzitetu u Rimu – Fakultet humanističkih nauka , a od 2006. na Luiss-u – Fakultet političkih nauka.
Bio je jedan od osnivača i izvršni direktor NVO „Centar za međunarodnu politiku i evropske integracije – CEMP“ 2011.
Objavio je više stručnih radova iz oblasti istorije međunarodnih odnosa i diplomatije. Za knjigu „La mia guerra alla guerra“ ( izdavač Guerini associati, Milano) dobio je u Kaljariju 2007.godine italijansku nagradu ,,Frančesko Alziator“ za najbolju knjigu stranog autora sa mediteranskog prostora, objavljenu na italijanskom jeziku. Prevod iste knjige je u Beogradu objavio ,,Službeni glasnik“, pod naslovom ,,Moj rat protiv rata“. Autor je knjige ,,Istorija Italije“ u dva toma (izdavač Daily press – Podgorica) za koju je 2012. godine dobio nagradu italijanskih izdavača u konkurenciji knjiga objavljenih u inostranstvu.
Koautor je knjiga ,,Dopo la pioggia“(izdavač Argo – Lecce) i ,,Italia e Montenegro“( izdavač Laterza- Bari). U Italiji je objavljivao radove u časopisima ,,Limes“, ,,Affari internazionali“ i ,,Lettera internazionale“. Komentare i prikaze objavljivao u crnogorskim listovima ,,Dan“ i ,,Vijesti“ (kulturni dodatak ,,Art“), i u beogradskim listovima – ,,NIN“ i ,,Politika“.
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
