Cigara

Još pušite?! Danas je, posebno u Americi, popularnije biti narkoman, alkoholičar, lopov, ubica, bilo ko i bilo šta samo ne pušač. Čovek s cigaretom je građanin drugog reda. Možete biti lepi, vitki, plavi, šarmantni i genijalni, ali s cigaretom u ruci vi ste nevidljivo biće. Prognani! Evropu, srećom, još nije zahvatilo nepušačko ludilo, mada je i u njoj prisutan lagani talas zabrana. Pa šta onda raditi? Da biste izbegli odijum okoline, a ostali verni svojoj strasti, opredelite se za otmeno pušenje: za cigare.

General Montgomeri je jednom rekao: „Ne pijem, ne pušim i puno spavam. Zato sam 100 odsto u formi“. Čerčil mu je na to kontrirao: „Pijem mnogo. Spavam veoma malo i pušim cigaru za cigarom. Zato sam 200 odsto u formi“.

Čerčil je jedan od najslavnijih pušača cigara svih vremena. Pušio je 20 cigara dnevno, a kažu da ih je za života popušio više od 300.000.

Poznavaoci i poštovaoci cigara smatraju da one pružaju retko i nemerljivo zadovoljstvo. Odbacujući priče da je cigara supstitut za cigaretu, kao i da je simbol bogatstva. Entuzijasti tvrde da je cigara vešto napravljena ručna pauza – prilika da se uživa u jedinstvenoj kombinaciji suptilnih aroma i ukusa, s kojima mogu da se porede samo najfinija vina.

Postoje stotine različitih tipova cigara i svaka je sasvim osobita. One idu od malenih „korona“ ili „cigarilosa“ od 12 cm, do 17 cm dugačkih „pantela“, malenih „polukorona“, veličine palca, do čuvenih (20 do 24 cm) „duplih korona“. I najveće od svih – „lonsdale“. Pušači biraju cigare prema ličnom afinitetu i raspoloženju. U nekima se najviše uživa ujutro ili po podne, druge se tradicionalno koriste posle večernjeg jela, uz čašu vina. Cigare se proizvode u velikom broju boja i jačina. Što je cigara tamnija, to je jača i zahtevnija. Najpoznatija je braoncrna „maduro“, jaka, teška cigara koja odgovara samo najiskusnijima. Najlakši je zeleni „klarisimo“, veoma blaga, slatka cigara koja je popularna u SAD. Obični „klaro“ je blaga, tamnobraon cigara, prijatne arome.

Uvijanje cigara ima tri etape. Sredina je „odgovorna“ za pravi ukus i težinu cigare, vezivač sve to drži zajedno, i najzad, umotavač čini blag i neravnomeran pokrivač nad prethodna dva dela. Proizvodnja se obično odvija u vlažnim fabrikama Brazila, SAD, Hondurasa, Jamajke, Portorika, na Filipinima i na Kanarskim ostrvima, gde su tlo i uslovi proizvodnje duvana najbolji. Neke se cigare prave i u Evropi, pogotovo u Danskoj i Holandiji, i to od uvezenog duvana.

U svetu plemenitog pušenja kubanske cigare uživaju najviši ugled i predstavljaju vrhunac. Creme de la creme! Najbolje se prave od duvana koji raste u Vuelta Abajo, regionu na severozapadu ostrva, i prodaju se u kutijama zapečaćenim velikim zelenim znakom autentičnosti. Ove klasične cigare nose imena „Romeo i Julija“, „Monte Kristo“, „Rej del Mundo“, „Punc“, „Davidof“ i „Kohiba“, koja je omiljena Kastrova cigara.

Poređenje cigara sa dobrim vinom nije neosnovano jer se kvalitet cigara, takođe, popravlja sa godinama. Kao što „božole“ valja piti, tako i cigare treba pušiti ili dok su mlade i sveže, ili pošto su bar godinu dana odležale u dobro provetrenim podrumima u kojima su vlažnost i temperatura vazduha konstantni. Mnoge cigare „žive“ – stare do 15. godine. U punoj su zrelosti kada boja i sadržaj duvana dostignu vrhunac. Tada im je i ukus najsavršeniji.

Cigara ima svoje stopalo (otvoreni kraj) i glavu, koja je zapečaćena malom duvanskom kapicom. Glava se otvara da bi se olakšalo prodiranje dima. Pri tome se ne preporučuje „metod“ Džona Vejna, koji je to jednostavno radio zubima, jer će se tako oštetiti duvan i izobličiti cigara. Najbolje je poslužiti se giljotinom ili makazicama za cigare, koje prave ravnomeran otvor, veličine stopala. Upotrebljavajući upaljač na gas ili drvene šibice (sumporne treba izbegavati), kraj valja ravnomerno zapaliti, rotirajući cigaru, i blago duvajući u nju.

Pušenje cigara ima svoje rituale. Pravi poznavaoci mirišu cigaru, miluju je i uživaju u njoj i pre nego što je zapale. Kažu da je treba pušiti polako, nikada za vreme rada ili na ulici. Dim treba povući tek svakog minuta. Na taj način „korona“ će trajati oko jednog sata, a biti u ustima pušača tek tri minuta. Njen dim ne treba ni udisati, ni zadržavati u ustima.

„Cigara je simbol mirovanja, opuštanja i odmora“, kaže Z. Davidof, čovek koji je ceo svoj život posvetio ovom otmenom zadovoljstvu. Njegove prodavnice širom sveta, među kojima je jedna od najpoznatijih u Londonu, prave su oaze užitka za oko i nos. Centar njegovog carstva nalazi se u Ženevi i predstavlja Meku za pušače cigara širom sveta. Tu se uvek mogu naći najbolje i najređe vrste.

I, na kraju, šta je sa pričom i legendarnim kubanskim devojkama koje uvijaju cigare na svojim butinama?

„Kad sam poslednji put bio na Kubi, gledao sam pažljivo“, kaže jedan od strasnih pušača cigara. „Tamo nije bilo ni traga tome. Lepih, šarmantnih gospođa svakako, no samo onih koje su cigare uvijale na stolu. Ipak, neke dame su prvo listove duvana koje su prethodno uzele iz gomile i poređale ih po veličini raširile preko svojih butina, pa ih onda stavljale na sto. Možda je tako počela priča…“

I to govori da nema dima bez vatre.