Bićemo prvaci sveta

Kada bi postojala neka lista koja bi merila preterivanja u javnom govoru tu bismo već bili prvaci sveta.

Evo, prema pisanju srpskih medija u subotu, Mundijal 2030. se već organizuje i igraće se u Srbiji: „Predsednik najavio sjajnu vest – Mondijal 2030. igraće se u Srbiji“ (Alo), „Vučić najavio Mundijal – Srbija organizuje Svetsko prvenstvo u fudbalu“ (Srpski telegraf), „Spektakularne vesti stigle iz Varne – Srbija je kandidat za Mundijal 2030.“ (Informer), „Vučić obelodanio dogovor sa Rumunima, Bugarima i Grcima – Srbija kandidat za mundijal 2030.“ (Večernje novosti) i „Srbija, Rumunija Bugarska i Grčka, zajedno u trci za Mundijal 2030.“ (Politika).

A da nismo pre neku godinu srpski skok na Duing biznis listi slavili kao veliku pobedu – a od toga narod nije video neke koristi – i da se naši političari nisu neumereno samohvalisali ovom listom sadašnji pad sa 43 mesta u svetu na 48 mesto prošao bi gotovo nezpaženo jer je i ta liista jedna od onih koje možda dobro zvuče ali slabo zveče.

Prilikom isticanja značaja Duing biznis liste najčešće se može čuti da će ako budemo tamo dobri doći strani investitori.

Stručnjaci smatraju da to baš i nije tačno. Ljubodrag Savić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, smatra da investitori možda pogledaju tu listu kao prethodnu informaciju ali da svakako ulaganje stotina miliona evra ne baziraju na njoj.

„Ljudi misle da investitori u svetu gledaju tu listu, ali niko neće uložiti milione na slepo. Drugo, naša ekonomija je nestabilna, dve godine je poboljšanje, pa dve godine pogoršanje. Strani investitori prvo ispituju tržište, pa se onda dogovore sa Vladom, a koliko znam naša Vlada ispunjava sve te obaveze. Za investitore nisam siguran. Recimo šta Fijata briga koliki su porezi u Srbiji ili kolike su takse kada ih ne plaća. Nigde u listi se ne meri kada Vlada stane uz kompaniju a protiv štrajka sindikata“, ocenjuje Savić dodajući da je upitna i objektivnost svih tih rang lista međunarodnih institucija. On takođe ističe da ga ovaj pad ne brine, kao što nije bilo razloga za euforiju kada smo beležili skokove na toj listi.

Da ovo nije značajna promena slaže se i Milojko Arsić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dodajući da na ovoj listi stojimo dobro, dok recimo po indeksu konkurentnosti ne ili po indeksu upravljanja državom Svetske banke gde smo među najgorima u Evropi.

„Pitanje je kolika je relevantnost liste na kojoj je Gruzija ispred Nemačke ili Azerbejdžan ispred Austrije. Mana ovih pokazatelja koji mere konkretne slučajeve što se vlade fokusiraju na njih, ali to uopšte ne znači da je opšte stanje u toj oblasti dobro. Recimo mi smo dobri u izdavanju građevinskih dozvola, ali nelegalna gradnja buja. Tu nešto nije u redu. Izdavanje lokacijskih dozvola prati korupcija, nema dovoljno lokacija za gradnju, nema urbanističkih planova… To je kao kada đacima stalno dajete iste zadatke, pa oni nauče samo njih, a ne znaju ništa o celoj toj oblasti…