Izbor urednice fotografije nedeljnika “Vreme”
Kandidature za predsedničke izbore
1. Aleksandar Vučić
Funkcioneri SNS-a i koalicionih stranaka predali su 4. marta 2017. Republičkoj izbornoj komisiji 60.000 potpisa, za kandidaturu Aleksandra Vučića, koji su prikupljeni, kako navode u SNS-u, za svega 12 sati. Predaji potpisa prisustvovali su predsednik Izvršnog odbora Srpske napredne stranke Darko Glišić, potpredsednici Miloš Vučević i Milenko Jovanov, Nebojša Stefanović i drugi stranački funkcioneri, kao i Ivica Dačić, Rasim Ljajić, Milan Krkobabić, Aleksandar Vulin, Dragomir Karić i Ištvan Pastor, predstavnici SNS-ovih koalicionih partnera ( SPS-a i Jedinstvene Srbije, Socijaldemokratske partije Srbije, Partije ujedinjenih penzionera, Pokreta socijalista, SPO-a, Pokreta snaga Srbije i Saveza vojvođanskih Mađara)
Na sednici održanoj 5. marta, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Aleksandar Vučić, diplomirani pravnik iz Beograda, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine.
Kandidata Aleksandra Vučića predložila je Koalicija Aleksandar Vučić-Srpska napredna stranka, Socijalistička partija Srbije-Ivica Dačić, Socijaldemokratska partija Srbije-Rasim Ljajić, Jedinstvena Srbija-Dragan Marković Palma, Partija ujedinjenih penzionera Srbije-Milan Krkobabić, Pokrt socijalista-Aleksandar Vulin, Srpski pokret obnove-Vuk Drašković, Pokret SNAGA SRBIJE-BK-Bogolјub Karić, Savez vojvođanskih Mađara- Vajdasági Magyar Szövetség-Ištvan Pastor.
Kandidatura je podržana sa 56.516 pravno valјanih overenih izjava birača, saopštava se na web stranici RIK.
2. Saša Janković
Kandidat za predsednika Srbije Saša Janković predao je u 01.20 časova posle ponoći 4/5. marta Republičkoj izbornoj komisiji svoju kandidaturu, koju je potpisima podržalo 17.866 građana. Predaji kandidature prisustvovali su proslavljeni košarkaški trener Dušan Ivković, kao ovlašćeni predlagač, i predstavnici Grupe građana „Za Srbiju bez straha“, koja kandiduje Jankovića za predsednika Srbije.
Na 10. sednici, održanoj 5. marta 2017.godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Saša Janković, diplomirani pravnik iz Beograda, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine.
Kandidata Sašu Jankovića predložila je Grupa građana «Za Srbiju bez straha», a kandidatura je podržana sa 17.134 pravno valjane overene izjave birača.
3. Vojislav Šešelj
Na 11. sednici, održanoj 6. marta 2017. godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava dr Vojislav Šešelј, profesor univerziteta iz Zemuna, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine.
Kandidata dr Vojislava Šešelјa predložila je Srpska radikalna stranka, a kandidatura je podržana sa 12.976 pravno valјanih overenih izjava birača.
4. Vuk Jeremić
Na 13. sednici, održanoj 10. marta 2017. godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Vuk Jeremić, magistar javne administracije i međunarodnog razvoja iz Beograda, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine.
Kandidata Vuka Jeremića predložila je Grupa građana „MORAMO BOLjE“, a kandidatura je podržana sa 14.360 pravno valјanih overenih izjava birača.
5. Boško Obradović
Na 14. sednici, održanoj 10. marta 2017. godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Boško Obradović, profesor srpskog jezika i književnosti iz Čačka, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine.
Kandidata Boška Obradovića predložio je Srpski pokret Dveri, a kandidatura je podržana sa 11.212 pravno valјanih overenih izjava birača.
6. Miroslav Parović
Lider Narodnog slobodarskog pokreta Miroslav Parović je 10. marta Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) predao oko 10.500 potpisa građana koji su podržali njegovu predsedničku kandidaturu.
Republička izborna komisija je na 15. sednici, održanoj 11. marta 2017. godine, donela Zaklјučak kojim se nalaže NARODNOM SLOBODARSKOM POKRETU, predlagaču kandidata Miroslava Parovića, za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine, da najkasnije u roku od 48 časova od časa dostavlјanja Zaklјučka, otkoloni nedostatak podnetog Predloga kandidata, i to tako što će Republičkoj izbornoj komisiji dostaviti najmanje 154 nedostajuće pravno valјane overene izjave birača koji podržavaju Predlog kandidata.
Komisija je 13. marta donela Rešenje kojim se proglašava Miroslav Parović, diplomirani inženjer elektrotehnike i računarstva-master, iz Novog Sada, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine, na predlog NARODNOG SLOBODARSKOG POKRETA. Predlagač kandidata postupio je po Zaklјučku Republičke izborne komisije o otklanjanju nedostataka predloga kandidata dostavivši 544 novopodnete pravno valјane izjave birača koje podržavaju predlog kandidata, te je tako kandidatura Miroslava Parovića za predsednika Republike podržana sa ukupno 10.390 pravno valјanih izjava birača.
7. Saša Radulović
Lider pokreta „Dosta je bilo“ (DJB) Saša Radulović predao je 11. marta Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) oko 11.000 potpisa gradjana koji su podržali njegovu predsedničku kandidaturu.
Na 16. sednici, održanoj 11. marta 2017. godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Saša Radulović, diplomirani inžinjer elektrotehnike iz Beograda, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine.
Kandidata Sašu Radulovića predložila je Grupa građana „Dosta je bilo“, a kandidatura je podržana sa 10.579 pravno valјanih overenih izjava birača.
8. Aleksandar Popović
Funkcioner Demokratske stranke Srbije (DSS) Aleksandar Popović predao je 12. marta Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) oko 10.500 potpisa građana koji su podržali njegovu predsedničku kandidaturu.
Na 17.sednici, održanoj 12. marta 2017.godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava prof.dr Aleksandar Popović, doktor hemijskih nauka iz Beograda, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine, na predlog Demokratske stranke Srbije (DSS).
Kandidatura prof.dr Aleksandra Popovića podržana je sa 10.030 pravno valjane overene izjave birača.
9. Milan Stamatović
Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović predao je 12. marta Republičkoj izbornoj komisiji (RIK) više od 13.500 potpisa građana koji su podržali njegovu kandidaturu za predsednika Srbije.
Na 18.sednici, održanoj 13. marta 2017.godine, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Milan Stamatović, tehničar tehnolog iz Čajetine, Zlatibor, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine, koga je predložila Grupa građana «ZA ZDRAVU SRBIJU-MILAN STAMATOVIĆ», sa 12.027 pravno valјane overene izjave birača.
10. Ljubiša Preletačević Beli
Ljubiša Preletačević Beli je 12. marta predao potpise za kandidaturu.
Pozivajući se na tvit člana Republičke izborne komisije Miloša Pavlovića TV Vojvodina je 13. jula u 15:02 javila da da Luki Maksimoviću (Ljubiši Preletačeviću Belom), nedostaje 35 potpisa, ali je kasnije napisao da će „još neke stvari biti problematične“, pošto od nespornih 9.965 izjava za Luku Maksimovića ima i izjava onih koji nisu upisani u birački spisak. TV Vojvodine citira i izjavu član RIK u proširenom sastavu Ivan Ninić iz «Dosta je bilo» da se u RIK vodi debata o tome da li je nedostatak dve reči „Grupa građana“ ispred naziva izjava za kandidaturu otklonjiv ili neotklonjiv nedostatak.
Republička izborna komisija je nakon burne sednice 13. marta popodne donela rešenje kojim je proglasila kandidaturu Luke Maksimovića (Ljubiše Preletačevića Belog), koga je, kako je izvestio sajt RTS , predložila grupa građana „Ljubiša Preletačević Beli – Beli samo jako“…
Na 19. sednici, održanoj 13. marta 2017. godine, Republička izborna komisija je razmatrala i odlučila da odbaci Predlog zaklјučka o otklanjanju nedostataka Predloga kanditata Luke Maksimovića za za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine, koji je podnela Grupa građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli – Samo jako.
U nastavku sednice, članovi Republičke izborne komisije usvojili su Rešenje kojim se proglašava Luka Maksimović, student komunikologije, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2. april 2017. godine, na predlog Grupe građana Ljubiša Preletačević Beli, Beli – Samo jako.
Na 21.sednici, održanoj 14. marta 2017.godine, Republička izborna komisija razmatrala je prigovor Miroja Jovanovića iz Novog Sada, podnetog protiv Rešenja Republičke izborne komisije o proglašenju Luke Maksimovića za kandidata za predsednika Republike, na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine i donela Rešenje kojim se prigovor odbija kao neosnovan.
11. Nenad Čanak
Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine Nenad Čanak predao je 12. marta više od 12.000 potpisa podrške za kandidaturu na predsedničkim izborima.
U nastavku sednice, Republička izborna komisija je donela Rešenje kojim se proglašava Nenad Čanak, diplomirani ekonomista iz Novog Sada, za kandidata za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine, na predlog Lige socijaldemokrata Vojvodine, sa 11.004 pravno valјane overene izjave birača.
12. Predrag Vučetić
Predrag Vučetić policajac iz Kruševca, predstavnike Grupe građana „Bela lađa“ je 12. marta, kako javlja RTS predao potpise podrške za kandidaturu.
Komisija je 13. marta u nastavku rada donela Zaklјučak kojim se nalaže Grupi građana «Bela lađa-kapetan Vuč@ić“, predlagaču kandidata Predraga Vučetića za predsednika Republike na izborima raspisanim za 2.april 2017.godine, da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavlјanja ovog zaklјučka, otkloni nedostatke podnetog predloga kandidata.
(Više na sajtu Republičke izborne komisije: RIK; Aktivnosti, Informacije o održanim sednicama, rik.parlament.gov.rs )
1. Aleksandar Popović, kanidat DSS
2. Aleksandar Vučić, lidera SNS
3. Angrej Fajgelj, bivši visoki funkcioner Treće Srbije
4. Beli Preletačević (Luka Maksimović), Samo jako
5. Bratislav Јugović, bivši funkcioner Pokreta socijalista
6. Danijela Sremac, predsednica Srpskog instituta u Vašingtonu
7. Dušan Јanjić, predsednik stranke „Aktivna Srbija“, izjavio 11. marta da je odustao od najavljene predsedničke kandidature jer stranka na čijem je čelu, kako se izrazio, ne može da izdrži predizbornu trku u postojećim uslovima.
8. Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina
9. Miroslav Parović, lider Narodnog slobodarskog pokreta, bivši član Treće Srbije,
10. Nenad Čanak, lider LSV
11. Saša Radulović, lider pokreta Dosta je bilo
12. Saša Јanković zaštitnik građana
13. Vladimir Rajčić, filmski producent iz SAD
14. Vojislav Šešelj, lider SRS
15. Vuk Јeremić, nekadašnji ministar spoljnih poslova i predsjednik generalne skupštine UN.
Iako se do sada nismo oglašavali po pitanju ovakvih klasifikacija, ovoga puta smo odlučili da reagujemo, pre svega zato što ne dolazi od botovskih snaga, vec od gospođe Pešić sa čijim se stavovima privatno možemo i ne moramo slagati, ali za koju svakako smatramo da iznosi sopstveno mišljenje. Pa kakvo god ono bilo.
Utoliko više iznenađuje neobaveštenost gospođe Pešić po pitanju naše grupe
građana. Prihvatamo da smo lokalna skupina, te da niko nije obavezan da bude
detaljno upućen u naše poteze, ali bismo onda i očekivali da takve površne i
neinformisane stavove ne uključuje u tobož ozbiljne analize.
Elem, sam tekst gospođe Pešić je odgovor na argumentaciju Dušana Pavlovića,
profesora Fakulteta političkih nauka i jednog od čelnih ljudi pokreta „Dosta je bilo“, povodom (navodne) krađe glasova na prethodnim izborima. Bez želje da ulazimo u raspravu oko snage i validnosti argumentacije bilo koje strane, prosto moramo da se osvrnemo na deo u kome se klasifikujemo kao prevaranti glasača bilo koje skupine, pa i vladajuće.
Prvo, Beli ima dve strane. Svima poznatu (a opet često pogrešno
tumačenu) parodičnu stranu u kojoj JEDNA figura poseduje sakralnu belinu koja osvetljava put – volim Vas, doktore Beli.
Druga strana okuplja deo ozbiljnih, (uglavnom) školovanih, na lokalu prepoznatljivih i politički neukaljanih građana. To su oni koji se bave skupštinskim delovanjem, tumačenjem materijala, pitanjima kao što su stranačko zapošljavanje, nenamensko trošenje svakako malih budžetskih sredstava, kvalitet vode (ako se tako može nazvati), izmišljanje radnih mesta za stranačke vojnike, unižavanje lokalnih institucija… Ukoliko nekoga zanima (gledam u Vas, gospođo Pešić), samo mali deo tih aktivnosti se može naći na sajtu samojako.rs
Ovo je bitno zato što smo mi bili jedina skupina koja je objavila listu sa imenima PRE skupljanja potpisa za izbore, dok su i najveće stranke (valjda one koje nisu prevarantske kao mi, gospođo Pešić) odlučile da svoje odavno poznate kadrove ostave u tajnosti i potpise skupljaju na imena republičkih vedeta.
Dakle, naši glasači su znali poimence za koga glasaju i pre skupljanja potpisa, a kamoli pre izbora. Kako su glasali za očigledno odlično osmišljen „perfektni eksperiment“, kako ste Vi to nazvali, tako su davali glasove i ‘ozbiljnoj’ ekipi čiji rad Mladenovčani vrlo cene. Svestan sam da Vi niste prisutni u Mladenovcu, te da to ne možete videti na terenu, ali ‘morate nam verovati’, što reče gospodin Saša Radulović jednom drugom prilikom.
Drugo, ako ste ispratili tu ‘prevarantsku’ kampanju, videli ste obećanja kao što su pravljenje mora tako što ćemo sipati so u Markovačko jezero i uvesti ajkule, odbijanje štapom mase investitora koji se tuku za fabričke pogone u Mladenovcu, javno obećanje da će samo Beli i Prilepak da kradu, kao i da će Beli raditi u tri smene u više fabrika dok ne stanu na noge itd. Ako mislite da je 5200 Mladenovčana ozbiljno shvatilo bilo koje od tih obećanja, te da su oduševljeni šansom da ‘već za dve do tri godine’ idu na more u obližnje selo Markovac, onda sam još više zapanjen Vašim rezonovanjem, nego što sam bio kada sam video tumačenje našeg izbornog uspeha.
Dakle, izborni uspeh nije došao zbog „super laganja“, kako ste vi to nazvali, već zbog odlične parodične kampanje, ali i iskrenog rada i poverenja koje ozbiljni kandidati na listi uživaju u svojoj sredini.
Treće, što se tiče Vašeg pitanja oko toga „otkud u Mladenovcu toliki opozicionari, pored već postojećih opozicionih stranaka“, podsetio bih Vas da oko 50% građana sa pravom glasa uopšte ne izlazi na izbore, kao i da su članovi do skoro velikih opozicionih stranaka, spali na to da za njih glasaju članovi uže porodice, kako na nivou republike, tako i na lokalu, te da su mnoge stranke prešle census jedva i to uz poprilično neprirodne koalicije.
Eto otkud 5200 opozicionara, gospođo Pešić. Nije ih Beli ukrao nikome, niti ih je prevario, već se došlo do tog broja zahvaljujući ličnim vrednostima i minulom radu svih ostalih stranaka, bilo da su u vlasti, ili realnoj ili fiktivnoj opoziciji. Naši glasači JESU antisistemski, ali nisu samo protiv aktuelnog sistema i režima, već i svih onih koji su mu prethodili.
Još bih Vas zamolio da dokumentujete to priznanje na koje se pozivate i na osnovu koga kažete da se Beli hvalio kako je namagarčio bilo koga, a kamoli režimske glasače.
Bez ikakve želje da se određujemo po pitanju analize gospodina Dušana Pavlovića, kao i tumačenja mogućnosti da je bilo krađe, moram reći da je ono što Vi zovete „kontekstualnom analizom“ vrlo površno i potpuno netačno shvatanje istog tog konteksta na koji se pozivate. Da li ste kontekst zaista pogrešno shvatili zbog frapantne neupućenosti, ili ste odlučili da Belog nazovete prevarantom, a 5200 Mladenovčana kompletnim idiotima iz nekog drugog razloga, samo Vi znate.
( Reagovanje povodom teksta Vesne Pešić na portalu „Peščanik“, samojako.rs, 10. februar 2017 )
Politički fenomen 2017: Ozbiljno zezanje
Beli Preletačević je najpre tvrdio da je tri sata sakupio 46.700 potpisa i da će sakupiti 80.000 u Mladenovcu, koji ima 60.000 stanovnika, a u Srbiji ide na 100.000. U Sopotu ne sme da skuplja popise – zbog Žike
Blic.rs pak javlja 10. marta da je Beli do tog dana uspeo da sakupi 4.500 glasova. Videti takođe: Beli za B92: Ni ozbiljno, ni zezanje, već ozbiljno zezanje.
Beli Preletačević je 12. marta beloj limuzini uz trubače stigao pred RIK oko 21.30 12. marta. Potpisi podrške su doneti u belom sanduku, a dočekao ga je veliki broj građana…
Tekst Vesne Pešić na koji odgovara Preletačevićev pokret „Samo jako“
Rasprava se povela oko načina dokazivanja, koji je pokret DJB izneo u prilog tvrdnji da je na lokalnim i republičkim izborima 2016. bilo krađe glasova u korist režimskih stranaka. Učesnici ove rasprave se slažu oko jedne stvari: niko ne odbacuje da je krađe možda bilo. Da li jeste ili nije bilo krađe, dakle, nije predmet rasprave. Neslaganje je oko dokazivanja izborne krađe koju je ponudio DJB. Pokret DJB je kao dokaz da se dogodila izborna krađa uzeo činjenicu utvrđenu na analizi izbornog materijala, koja je pokazala „nelogičnu“ razliku u glasanju na lokalnom i republičkom nivou. U značajnom broju slučajeva glasanje za određenu stranku (grupu građana) na lokalnom nivou nije se poklapalo sa izborom stranke na republičkom nivou. Utvrđeno je da je takvih slučajeva bilo oko 300.000 i zaključeno je da je bilo oko 9 odsto ukradenih glasova u korist režimskih stranaka.
Dokaz „različitog glasanja“ za izbornu krađu nije prihvatljiv, odnosno ne dokazuje ništa, jer je to uobičajena situacija na izborima. To je veoma ubedljivo i stručno pokazao Vuja Ilić, uvodeći u analizu fenomen „cepanja glasova“, odnosno različito glasanje na lokalu i višim nivoima vlasti. Njegove argumente o „cepanju glasova“ Dušan Pavlović nije osporavao kao moguću i uobičajenu pojavu na izborima, nego to čini samo za ovaj konkretni i sporni slučaj „cepanja glasova“ koji se na nekim mestima dogodio na izborima 2016. Potvrdu da taj pojedinačni slučaj cepanja glasova predstavlja izbornu krađu, Pavlović dokazuje uvođenjem nove dimenzije u analizu. On smatra da je neophodno uključiti kontekst, odnosno razumevanje situacije, jer u društvenim odnosima ne važe opšti zakoni kao u prirodi. I to je ispravno uradio: reakcije pojedinaca mogu biti sasvim različite na iste uzroke (jedno dete čiji su roditelji alkoholičari postaje i samo alkoholičar, a drugo postaje anti-alkoholičar). Da bismo razumeli ljudsko delovanje moramo razumeti kontekst nekog delovanja, to jest moramo uzeti u obzir smisao koji pojedinci pridaju svojim akcijama. I tu nema šta da se prigovori. Otuda hermeneutika koja uvodi razumevanje teksta na osnovu kontekstualne (smislene) analize, otuda i socijalna teorija Maksa Vebera o intersubjektivnoj interakciji u kojoj jedan akter interpretira smisao drugog na subjektivan način.
Iako je krenuo dobrim putem koji je prilagođen društvenim fenomenima i pokazao da se samo tako mogu razumeti neke „nelogične“ situacije, Dušan Pavlović nije uspeo da dokaže da se u ovom konkretnom slučaju cepanja glasova, uzimajući u obzir i kontekst, može ustvrditi da je reč o izbornoj krađi. On je za kontekstualnu analizu koja će potvrditi njegovu računicu o krađi glasova, uzeo opštinu Mladenovac kao case study. U toj opštini je za grupu građana Beli Preletačević glasalo 5.200 glasača, a na republičkom nivou su ti isti građani masovno glasali za režimske stranke (SNS, SPS, SRS). U toj opštini su SNS, SPS i SRS dobile 4.000 glasova više na republičkom nivou nego na lokalu, dok su sve ostale liste na republici u Mladenovcu dobile manje-više isti broj kao na lokalu. Dokazni postupak na slučaju Mladenovac pokazao se neuspešnim i pokazaću zašto.
Problem u dokazivanju osnovne teze o krađi glasova nastao je zbog toga što je Dušan Pavlović netačno protumačio kontekst. On je krenuo od pogrešne pretpostavke da su, kako on kaže, „glasači Belog ljudi sa jakim anti-sistemskim i anti-establišment stavom. Birači kojima je svega preko glave. Oni bi, po toj logici, trebalo da glasaju za sličnu stranku na republičkom nivou, ili da uopšte ne glasaju“. A zašto ipak nisu glasali logično, nego baš nelogično za režimske stranke? Pavlović smatra da je najverovatnije objašnjenje izborna krađa, jer zaista, zašto bi takvi anti-sistemski opozicionari glasali za režimske stranke?
Nelogičnost o kojoj govori Pavlović je samo prividna zbog pogrešne interpretacije Preletačevićevih glasača. On nije imao nijedan razlog da pretpostavi da su glasači Belog nekakvi jaki „anti-sistemski glasači“. A i nisu takvi, jer je sam Preletačević obelodanio prevaru glasača koju je savršeno izveo i zbog koje se proslavio. On nije dobio 5.200 glasova zato što je zastupao antisistemske (antirežimske i opozicione) stavove, nego je izveo perfektan eksperiment i ismejao režim tako što se ponašao super-sistemski. Preletačević i drugovi su se obukli u bela odela i obećavali građanima brda i doline, zapošljavanje i druge važne potrepštine, baš kao što to režimske stranke čine. Samo tako, super laganjem, može se protumačiti to da je jedna i lokalno nepoznata grupa (za razliku od Šapićeve grupe koja je već bila poznata u Novom Beogradu) mogla da dobije tako veliki broj glasova. Pitanje za Pavlovića je otkud u Mladenovcu toliki opozicionari, pored već postojećih opozicionih stranaka koje su bile na glasačkom listiću, kao da kod nas takvi birači rastu na grani. Istina je to da je Preletačević uspeo da sprovede fantastičnu i ubedljivu prevaru režimskih birača koji uopšte nisu oni Pavlovićevi glasači sa „jakim anti-sistemskim i anti-establišment stavovima“. U tome je i bila velika Preletačevićeva fora, da nasanka režimske glasače glumeći sistemski način pridobijanja glasača. Konačno, tek pošto je obavljeno glasanje i objavljeni rezultati, Preletačević se pojavio u javnosti i ispričao kako su namagarčili građane upravo kopiranjem režimskog ponašanja. Kako je Pavloviću (i DJB računicama) mogla da promakne ova prevara kad se sam Beli njome hvalio.
Pošto smo utvrdili da je reč o prevari velikog broja SNS, SRS i SPS glasača, koji nisu opozicija režimu (zato su i naseli na prevaru i dali glas Belom), oni su sasvim logično na republičkom nivou masovno glasali za svoje režimske stranke. Kontekstualna analiza pokazuje da se u realnosti uopšte i nije dogodilo cepanje glasova i sumnjiva razlika u broju glasova između lokalnog i republičkog nivoa, nego upravo suprotno – straight-ticket voting to jest usaglašeno glasanje na oba nivoa. Bar kad je reč o Mladenovcu, izgleda da krađe nije bilo.
Preletačević je stvarno ispao genije: ne samo što je uspeo da nasamari birače, nego je izgleda promakao i Dušanu Pavloviću. Ništa bez konteksta, tu se slažemo.
( Povodom rasprave
oko izborne krađe: odgovor Dušanu Pavloviću Vesna Pešić – Peščanik.net, 10.02.2017.)
Arhiva nedeljnika Vreme obuhvata sva naša digitalna izdanja, još od samog početka našeg rada. Svi brojevi se mogu preuzeti u PDF format, kupovinom digitalnog izdanja, ili možete pročitati sve dostupne tekstove iz odabranog izdanja.
Vidi sve
