Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Više pitanja je bez odgovora: zašto Veljko Belivuk i Marko Miljković "brane" Nebojšu Stefanovića, zašto napadaju Dijanu Hrkalović, zašto ne govore o ulozi Gorana Papića, bivšeg zamenika u SBPOK-u, kao i zašto se uopšte Vučić i Vulin bave medijskim spinovanjem ako je slučaj takav da nas čeka "najbolja optužnica u istoriji"? Ponašanje Vučića i Vulina kao da ukazuje da glasnom medijskom kampanjom pre zatrpavaju javnost raznim pričama o silini zločina Belivukove grupe nego što su sigurni da više ništa od tih indicija o uzajmim vezama neće isplivati bilo u daljoj istrazi, bilo docnije na suđenju
"Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opozicije deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima. Ne sporim uticaj medija, ali istraživanja rejtinga se bave opredeljenjima birača, bez obzira šta je sve uticalo na to"
Naprednjaci su mnogo toga naučili iz medijskih zakona koji su usvojeni avgusta 2014. godine, zbog kojih je Srbija dobila visoke ocene od relevantnih međunarodnih institucija. Popela se tada naša zemlja na svim komparativnim listama koje mere medijske slobode u svetu. Pouka glasi: doneseš zakone, dobiješ aplauz na otvorenoj sceni, a onda ih izvrneš ruglu. Samo naivni i neupućeni mogu da misle da je ovakva naša medijska scena posledica zakonskih rešenja
Kada predsednik države shvata politiku i obavljanje javnih poslova kao (nimalo simboličku) "šorku", onda smo u svom nezadrživom padu stigli do takvih dubina da ćemo sasvim uskoro osetiti užarenu vrelinu Zemljine kore
Za razliku od svih drugih koje Aleksandar Vučić nemilosrdno vređa i ponižava godinama sa svake konferencije za novinare i sa svakog "javnog obraćanja", sada su ljudi koje je pomenuo odlučili da "mu izađu na crtu" i prihvate njegov "poziv". Šta je doneo odlazak vođstva Narodne stranke u Predsedništvo Srbije, ko je hrabar a ko kukavica i kakve to ima veze sa političkim životom u Srbiji
Zahtev za rodno osetljivim jezikom poziva se na tačan uvid da značajan deo govornica i govornika srpskog ne praktikuje upotrebu rodno osetljivog jezika, zbog čega bi dosledna primena Zakona, u njihovom slučaju, značila da država ima moć da im nametne način na koji će koristiti jezik u službenoj komunikaciji. To je, dakle, korak bliže autoritarnosti, a ne demokratičnosti
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
"Od Aleksandra Vučića smo čuli da je nekoliko puta bio na Palminim žurkama, ali da ne zna šta se posle dešavalo. To ga, naravno, ne abolira od obaveze da insistira da se istina otkrije do kraja. Ako je Vučić u stanju da se oglašava o najbenignijim stvarima, o nečijim tvitovima ili tome ko treba da da gol na nekoj utakmici, za mene je – govorim ljudski, kao žena i majka – neverovatno da taj isti Vučić nema ništa više da kaže osim te jedne rečenice"
Ko je iznad zakona, a ko izvan njega? Šta pokazuje slučaj ministarke Gordane Čomić i kako je joj je Palma pokazao pravo mesto u režimskoj nomenklaturi? Zašto bivše demokrate Goran Vesić i Siniša Mali zvuče kao veterani Srpske radikalne stranke? I zbog čega će Aleksandar Šapić po isteku medenog meseca sa Vučićem mnogo više ličiti na zamenika gradonačelnika Beograda nego na sebe samog u sadašnjem izdanju
Po taj scenario i režiju, koji se ponavljaju za Vučićevog obilaska naroda, neko iz mase povika: Može li pitanje?, Vučić odgovori: A što ne bi moglo?, i Ždralovica dobi put
