U toku je jedan od najmasovnijih štrajkova u obrazovanju poslednjih godina. Dok sindikati ne popuštaju zahtevu za povećanjem plata, stav Vlade Srbije bi se mogao opisati rečima: Da li profesori zaslužuju više? Da. Da li je posao naporan? Veoma. Da li je ostvarivo i "na mestu" povećanje zarada za koje se bore? Ni u kom slučaju
"Matematika je sprava za mučenje, meni je noćna mora. Mučenje je zato što mora mnogo da se računa, moraju mnogo vijuge da rade. Knjige su nam dosadne, ima puno zadataka. To je zamaranje mozga", kaže Petar, učenik petog razreda jedne beogradske osnovne škole
Svaki šesti kaže da je bar jednom bio ugrožen nasiljem. Taj procenat varira od škole do škole, u nekima je svega dva ili tri odsto, u nekima preko 30 odsto. To pokazuje da je problem i u školama, ne samo klima u društvu kaže za "Vreme" profesor Dragan Popadić
Seljaci intuitivno znaju da je igra simulacija stvarnog života, da se kroz igru njihovi mladunci, kao i mladunci životinja, spremaju za ozbiljni život, da u igri moraju da izgrade svoje emotivno biće, da u igri osete slast pobede i gorčinu poraza, strast ljubavnu i strast lovačku, pa i stvaralačku, strepnju pa i mržnju
Školski pravilnici koji regulišu prava i obaveze đaka škole pojedinačno se sastavljaju na osnovu Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja iz 2003. godine: zabranjeno je izbacivanje sa časa i, naravno, svako fizičko i psihičko maltretiranje dece
"Kada se objasni šta je sve mobing, oko 90 odsto zaposlenih prepoznaju ovu pojavu, odnosno odmah imaju primer, lični ili iz svoje radne sredine. Pre edukacije, ovaj termin ne prepoznaje čak 98 odsto zaposlenih"
Kako nam jedan otužan malovaroški slučaj nabeđenog "propagiranja sekti" govori skrivenu istinu o atavističkoj naravi jednog društva
Da li je pod hitno izvedena "reforma reforme" u interesu dece, roditelja, nastavnika i društva
Ishitrenim izjavama o prekidu, obustavi ili zaustavljanju reforme školama je već naneta ogromna šteta
Podrobnija istraživanja su pokazala da čak 23 odsto nemačkih 15-godišnjaka loše ili izuzetno loše čita, što je neverovatno visok nivo za jednu industrijsku zemlju. Takođe, gotovo četvrtina nije u stanju da razume najjednostavnije informacije iz ponuđenog teksta, pa čak ni elementarni sadržaj
Ispitivanje spremnosti prosvetnih radnika za rad sa decom ometenom u razvoju pokazalo je da bi samo pet odsto njih radilo sa autističnom decom, ali je gotovo neznatan procenat onih koji bi u razredu prihvatili – slepo dete
