Iskreno se nadam da će nas korona virus preskočiti ili bar da neće dobiti neke veće razmere jer ćemo onda biti u velikom problemu budući da se kolege iz cele zemlje žale da nemaju zaštitnu odeću, obuću, čak ni zaštitne maske, koje moraju da se menjaju posle svakog kontakta sa pacijentima", kaže predsednik Sindikata lekara i farmaceuta dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva
Vreme, Nova ekonomija, Danas, Beta, FoNet i Južne vesti uz podršku Ambasade Švedske pokrenuli su društveni dijalog "Srbija 2030. – koji je naš put?". Cilj nam je da na šest okruglih stolova kredibilni stručnjaci, koji imaju uticaj na javno mnjenje, daju svoja mišljenja o ključnim temama za buduće pravce kojima će se Srbija kretati i način na koji će zauzeti svoje mesto u svetskim procesima. Teme su sledeće: "Obrazovanje kao ključni resurs budućnosti", "Srbija između Istoka i Zapada", "Energetska nezavisnost i energetska strategija", "Ekologija i zaštita voda, zemljišta i vazduha", "Zdravstveni sistem", "Migracije" i "Starenje stanovništva". Ovi paneli nisu vezani za političke stranke i dnevnu politiku. Njih pokreću profesionalni mediji koji time razmatraju problem društvenih potreba i sopstvene odgovornosti prema društvu čiji su deo
Za dva meseca virus COVID-19 proširio se na više od trideset zemalja, otkrio dva lica savremene Kine, zatresao berze širom sveta, podstakao netrpeljivost, predrasude, ksenofobiju, rasizam i raspirio hladnoratovsku trgovinsku retoriku
"Političko i intimno tu su u svakoj rečenici, ali suptilno. Južno voće sa kog tata skida nalepnice i stavlja mi ih na ruku kao sat došle su do nas tako što je uspostavljena trgovina, a to je posledica nekakve politike. Naša letovanja posledica su nekakve politike, kao što je i svaka knjiga politička jer je nastala u nekoj epohi, u određenim uslovima, društvenom uređenju... Tu bih ja govorila o političkim knjigama u užem i širem smislu. Jugoslav bi bila politička knjiga u širem smislu"
"O biološkom ratu je lupio jedan moj kolega, koji je ranije radio na Torlaku na analizi uzoraka, ali nije se mnogo bavio terenskom epidemiologijom. Imao je i ranije ispade. Zamislite da se sada nas troje dogovorimo da izvršimo biološki napad. Prvo treba da imunizujemo sebe, a zatim i celu našu populaciju kojoj mislimo dobro. Tek onda puštamo taj agens neprijatelju. Gde je problem? U tome što moramo da budemo sigurni da agens neće promeniti strukturu tokom širenja i da nam se neće vratiti u izmenjenom obliku od kog nismo vakcinisani i zaraziti i nas. Dakle, nemoguće je"
Poslednji primer medijske manipulacije zagađenjem desio se pre nekoliko dana, kada je, naročito u tabloidima, proturena vest kako visok stepen zagađenja pomaže Srbiji u zaštiti od korona virusa
"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"
Poraz na političkim izborima može da utiče na psihu. Istraživanja o postizbornom stresnom poremećaju pokazuju da on može da prouzrokuje nevolje u ličnom, socijalnom i profesionalnim životu
Sa ovom dijagnozom vam niko neće dati rehabilitaciju. Naša stomatološka ordinacija nema uslove, tu ide posebna sterilizacija. Ti sa HIV-om, uđi kod doktorke! U bolnici trenutno nema mesta. Ej, tu sam, ali sam u gužvi, žena, deca, čućemo se. Produžićemo ti bolovanje, ali ti ne bi trebalo da radiš na roštilju sa tom dijagnozom. Sačekajte da pregledam sve, pa ćete vi poslednji na red. A otkud to tebi? Uradite još jednom sve ove preglede pa ćemo videti za operaciju, biće
Pred kraj Prvog svetskog rata 1918. godine, među vojnicima koji su taman srećno preživeli sve opasnosti bojišta, počela je da se širi infekcija koju su u prvo vreme smatrali gripom. Ubrzo je širom sveta umrlo između pedeset i sedamdeset miliona ljudi. Više nego od sveg mogućeg oružja za vreme rata
