Iz raspoložive dokumentacije teško je utvrditi ko je prepakivao uvezeni šećer da bi ga izvozio. Iz javnih izjava, međutim, nije teško utvrditi ko kome pakuje političku, ali i krivičnu odgovornost. Zašto se u javnosti olako prelazi preko činjenice da je državna zajednica Srbija i Crna Gora ispunila sve institucionalne i organizacione zahteve kojima je svoj carinski sistem prilagodila standardima Evropske unije
Vuka nije bilo, pa zbog diplomatije, svega ostalog bilo, i sve bilo podmazano, orno i nerasanjeno. Još i veliko, i kako ‘oćeš, i kol’ko ‘oćeš
Šta povezuje "slučaj MK Komerc" i smene čelnih ljudi Komercijalne i Vojvođanske banke povezuje želja Vlade da prekomponuje "poslovnu elitu" i uticaj na "veliki profit"
Ako herojski zanemarimo žene – Helenu, Andromahu i Kasandru, na primer – "glavni" junak Ilijade je Ahil. Ili, možda, Hektor. Obojica su mrtvi – ili svesno smrtni – heroji. Na njima je da ispune sopstvenu sudbinu, na nama da nad tom sudbinom strepimo kao da je nepoznata već tri hiljade godina
Miroslav Lazanski, novinar i publicista, govori o načinu života zaposlenih u Japanu ("Internacional")
otac Ranđel Denić, sveštenik u lipljanskoj crkvi Svetih mučenika Flora i Lavra, primetivši suze na ikoni Bogorodice sa Hristom ("Kurir")
Među svedocima koji ne bi trebalo da budu naklonjeni "optuženom", a koje je bivši predsednik SRJ pomenuo na svom spisku sa više od 1600 imena, kako "Vreme" saznaje, nalazi se i nekoliko oficira hrvatske vojske, ali i pripadnika OVK. Milošević je, navodno, dobio i pristanak za svedočenje nekoliko visokih oficira stranih obaveštajnih službi spremnih da svedoče u njegovu korist. edan od njih je, na primer, Iv Bone, bivi šef francuske kontraobavešajne službe
Iz polusveta dolazi prvo ljutnja, a potom zloba, plaćena meketom sokačarskog opanjkavanja: je l’ su to taj humanizam i renesansa toliko isplativi? Da smo znali, i mi bismo dekontaminirali
Među devedesetak časopisa za umetnost i kulturu, komisija Ministarstva za kulturu odlučila je da će država finansijski pomoći 31 časopis
Kada su se pre tačno 70 godina, 6. decembra 1933. godine, otvorili restorani, klubovi i hoteli u najvećim gradovima Amerike i ponovo slobodno počeli da toče viski, pivo i šampanjac, posle čitavih 14 godina čuvene prohibicije na alkoholna pića – videlo se da je propast sveta i dalje u zakašnjenju, da se zapravo nije dogodilo ništa strašno i da javni život posle sloma "suvog režima" nije postao mnogo gori, to jest da je podjednako loš kao i dan ranije
