U Srbiji je registrovano 1200 autistične dece, iako se zna da ih ima mnogo više. Ne samo onih koji nikada ne izađu iz kućnih zatvora, koje roditelji kriju zbog sramote, već i onih koji spadaju u visokofunkcionalne, kao što je to bio i glavni lik u "Kišnom čoveku"
"U mnogim oblastima društvenog života stare strukture su se skladno uklopile u nove okolnosti. Nasledili smo tešku prošlost i potrebno je doneti čitav niz teških i nepopularnih odluka da prekinemo s njom. Jedan broj partija i njihovih lidera nije želeo da preuzme odgovornost za ove teške odluke. Štaviše, sve su učinili da je svale na nekog drugog. Ne vidim iskušenja iduće godine u nastavku reformi, nego u odsustvu političke volje da se ove reforme podrže. Plašim se da troškovi reforme ne budu politički zloupotrebljeni"
"Pitao sam jednom Ljubišu da li je istina to što se priča da se bavi ilegalnom trgovinom automobilima. 'Pobogu, covece, zasto bih ja to radio', kaže. Moj odnos sa Buhom nije bio takav da bi on ili ja znali šta ko radi. Smatram da je nepristojno gledati u tuđi tanjir."
Valjevska fabrika radi isključivo po Zakonu o preduzećima i Zakonu o proizvodnji naoružanja i vojne opreme, izjavio je generalni direktor Miladin Ćirić, a kada smo ga upitali šta su radili u Iraku inženjeri i tehničari Krušika, koji su se vratili prošle nedelje, odgovorio je da to nije lako komentarisati i da ima raznih povoda za to, od otvaranja tržišta do drugih stvari...
Poslednjih godina u svetu je ojačao novi pokret protiv postojanja kompanija koje ostvaruju veće profite od većine država u svetu. Novi aktivizam raznih društvenih grupa želi da ukaže na uspostavljanje novog, sofisticiranog ropstva od strane ideologa neoliberalizma. Naizgled, Srbija kao zemlja koja je dugi niz godina bila izolovana nije u poziciji da se pita o takvim stvarima jer još nije u tom "društvu". Međutim...
"Nije stvar u tome da izgradite 100 terena, pustite na njih decu i kažete im – pij sinalko. Morate imati tim koji će na tom betonu pod koševima organizovati promišljene akcije, voditi decu na kampovanje, usmeravati kontinuiranu igru, pre svega zbog dece i igre, a tek potom zbog onoga što je vaš dugoročni poslovni interes"
Uroš Predić je nezaobilazno ime u istoriji srpskog slikarstva. Odgovarajući na ankete nacionalnih institucija, Predić je u tri navrata pisao svoju autobiografiju, 1921, 1946. i 1919. godine. U feljtonu koji "Vreme" objavljuje publikuju se svi slikarevi autobiografski zapisi, od kojih neki i prvi put, kao i do sada nepoznata dokumenta, delovi prepiske i reprodukcije. Materijal je priredio Darko Garić
