Ma kakav bio konačan epilog "afere spot" koja se, igrom slučaja ili ne, poklopila sa okončanjem konkursa za važna urednička mesta u RTS-u, sve što se tim povodom događalo ovih dana pokazuje da se politika teško odriče uticaja na medije
"Ratno novinarstvo privlači čudne ljude, a postoji opasnost i da steknete nostalgiju prema ratovima u kojima ste bili"
Nakon malo više od pola godine izlaska iz izolacije, u Beogradu je u ponedeljak 23. jula 2001. prvi put organizovan antiglobalizacijski protest pred italijanskom ambasadom u Beogradu.
Povodom zločina nad štampanim medijima
Zoran Đinđić, premijer Srbije, povodom sporosti Evropske unije u odobravanju finansijske pomoći Jugoslaviji
Konvoj Bošnjaka, članova porodica stradalih u Srebreničkoj tragediji, prolazio je polako kroz mesta u kojima su nekada živeli ili se sklanjali od rata. Kroz prozore autobusa mogli su videti svoje nekadašnje komšije. Svi nemo posmatraju kolonu. Samo par njih podiže tri prsta. Ispred jedne kuće pored puta domaćin okreće prase na ražnju
Racionalniji čitalac državne dnevne štampe dobio bi sledeći rezultat: 1) zločina nije bilo, teroristi su samo oterani, 2) bili su neki satelitski snimci, ko zna šta je bilo na njima, ali bitno je da su lažni, 3) Muslimani su se sami poubijali, 4) poubijali su ih prethodno isprovocirani Srbi, 5) poubijali su ih holandski vojnici, 6) neki od ubijenih su "navodno ubijeni"
Kako se, uz toliko informacija, istina o Srebrenici ipak prikrivala? Deo odgovora je i u određenom stidu zbog onoga što se odigralo, ali i u nekoj vrsti zaveta nacionalne lojalnosti. Pošto je urađeno to što je urađeno, i nema povratka, najbolje je sve negirati. To misle ne samo ljudi koji su bili svedoci ili učesnici rata nego i oni koji sa ratom i nasiljem nisu imali nikakve veze
"Smatramo da svet ne treba da zna šta radi NATO, već kako njihova akcija pogađa obične ljude", kaže za "Vreme" Paulina Nevil-Džons o izveštavanju BBC-ja. Mark Bajford objašnjava "pravilo igre": "Ako ne igraš fer i imaš problema sa prihvatanjem naših vrednosti – doviđenja!"
Koliko se u ovom italijanskom gradu plaše od demonstranata toliko se plaše i od terorista; Rusi su kroz medije dodatno digli paniku, jer njihovi izvori tvrde da Osama Bin Laden namerava da izvede atentat na Buša
Nije prošao ni dan nakon što je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina povodom brutalnog premlaćivanja učesnika gej parade a već se uveliko zahuktavala omiljena društvena igra prenošenja i tumačenja, krivotvorenja i izmišljanja, traženja tajnih značenja i otkrivanja skrivenih motiva učesnika u razgovoru. Reči Biljane Srbljanović o ženama na javnoj sceni koje zagovaraju nešto što je za nju "ivica prostitucije a sa druge strane zalažu se za fizičko istrebljivanje, ili pseudofilozofsko zagovaranje povratka hrišćanstvu koje podrazumeva uništavanje onih kojih nisu hrišćani ili onih koji se ne vladaju po dogmi koje su oni sami sebi zacrtali" izokrenute su u stilu pomenute društvene igre kao da je neko od pomenutih proglašen prostitutkom. Poziv da se "na stub srama izvedu ljudi koji zagovarju tu vrstu mržnje" protumačen je lakim obratom kao poziv na linč i kamenovanje u XXI veku. Kao što obično biva u sličnim prilikama, krenule su tužbe, pretnje tužbama, pretnje, otkrivanje tajnih članskih karti i rovarenje po privatnom životu. "Čujem ovih dana još dosta toga", opisuje za "Vreme" Biljana Srbljanović. Da tražim linč samohranih majki, da sam protivnik Srbije i srpskog pravoslavlja, da ugrožavam žene bez muževa, da sam bleda i imam tanke usne. Na ulici, u prolazu, čujem još i: "I ti si mi Srpkinja, pička ti materina, sad ću da te izgazim!", pa onda: "Vidiš, stvarno nisam znala da si lezbejka?" , takođe i "Šta te, bre, briga za pedere, gledaj svoja posla."
