"Hodorkovski sigurno nije heroj. Ne mislim kao on i uopšte ne delim njegovo mišljenje. Ali, on je čovek jakog karaktera i velikog talenta. Želela sam da mu dam prostor da bi on mogao da iznese svoju priču. Nisam ja jedina osoba koja se dopisivala sa Hodorkovskim. Posle dva poznata ruska književnika, Borisa Akunjina i Borisa Strugackog, ja sam treća koja je vodila poluilegalnu korespondenciju s njim"
"Kralj Rumunije Karol I dolazi u Beograd da pozdravi mladoga i viteškoga Kralja Srbije da u Njegovu licu počastvuje narod srpski, koga su prosvećeni narodi evropski, ceneći i uvažavajući vrline njegove, rado primili za ravnopravna člana"
Monografija Divne Đurić-Zamolo govori o trideset pet ljudi koji su tokom XIX veka menjali izgled Beograda
U najgorem položaju su oni koji se u Iranu bune protiv režima. Sa jedne strane za vratom im je vlast, spremna da se po svaku cenu bori da bi sačuvala svoje pozicije i privilegije. S druge strane su spoljašnji protivnici te vlasti, koji obećavaju da će im pomoći, "bombardovanjem režima" ili sankcijama koje će "pogoditi samo vlast, a ne i narod". Kao da je to moguće
Teško je reći koliko će biti potrebno da Beograd potpuno "siđe na svoje reke", o čemu se već decenijama govori. Mada se svi slažu da je to neophodno, i za mnogo manje zahvate od toga bile su potrebne godine
Šteta iznosi 18 evra. Nastala je kao znak solidarnosti sa grčkim anarhistom koji je štrajkovao glađu u zatvoru. Rezultat: optužnica za međunarodni terorizam
Šta uraditi sa viškom vakcina i kako sprečiti ekonomsku propast postalo je, očigledno, važnije pitanje od onog "a šta ćemo sa pandemijom"
