Bregzit – Ostrvo i Kontinent

Giljotina britanskih premijera

"Evropsko pitanje" je bilo giljotina za mnoge britanske vlade, od Edvarda Hita, preko Harolda Vilsona, Margaret Tačer, Džona Mejdžora, Tonija Blera i Dejvida Kamerona pa sve do Tereze Mej

Lični stav

Srbija u kandžama banaka

Korisnici kredita u švajcarcima ne traže od države nijedan dinar. Traže da im se vrati nezakonito oduzeta imovina (novac) od banaka jedino i isključivo i na osnovu sudskih presuda. To što država hoće da pomogne banke, to je njen problem; možda oseća grižu savesti kao saučesnik u ovim kriminalnim radnjama

Intervju – Roberto Čuli

Večiti stranac

"Evropa više nije Evropa Kanta, Voltera ili Rusoa, to je Evropa Orbana i Salvinija i ja sa njom ne mogu da se identifikujem"

Golanska visoravan – Spor stariji od Biblije

Nasleđe praoca Abrahama

Predsednik SAD Donald Tramp uzburkao je nedavno strasti na Bliskom istoku priznavši strateški važnu Golansku visoravan kao deo izraelske teritorije. Tim povodom bacićemo pogled na doba faraona Amenemheta I, kada se zakuvalo ono što do dana današnjeg nikako da se smiri

Kultura sećanja – Šta se stvarno desilo u Prištini 12. juna 1999.

Slovenska braća i njihove kese

Rusko zauzimanje aerodroma Slatina kod Prištine nije imalo veze sa Srbijom i zaštitom Srba na Kosovu. Reč je bila o unutarruskim igrama i borbi za prevlast, kao i o rivalstvu ljudi iz vrha Ministarstva odbrane i službi bezbednosti sa okruženjem tadašnjeg predsednika Borisa Jeljcina. A na čelu Saveta za nacionalnu bezbednost bio je Vladimir Putin, direktor Federalne službe bezbednosti

SAD i Nemačka – Odnosi u ogledalu javnog mnjenja

Težina atlantskog zagrljaja

Sedam od deset Amerikanaca smatra da su odnosi SAD sa Nemačkom dobri, ali 73 odsto Nemaca izjavljuje da su međusobni odnosi loši. Za 39 odsto Nemaca glavna potencijalna pretnja su Sjedinjene Američke Države, 20 odsto se pribojava Turske, a Rusije tek 15 odsto

Intervju – Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu

Ekonomija partijskih vojnika

"Loš kadar je neposredni uzrok, a iza toga postoji suštinski problem – zašto taj kadar opstaje, iako se već drugi put ponavlja pad proizvodnje. To može da se objasni prirodom aktuelne vlasti: partijski interesi su iznad društvenih i državnih. U takvim okolnostima mnogo je važnije za poziciju nekog rukovodioca da bude lojalan stranci i predsedniku nego što su važne njegove sposobnosti, stručnost, poštenje i posvećenost"

Evropska unija bez Velike Britanije

Ima li života posle Bregzita

Dogovor o Bregzitu koji je premijerka Velike Britanije Tereza Mej postigla sa Evropskom unijom po drugi put je ubedljivom većinom odbačen u parlamentu. Dok Britanci traže način da se konačno odvoje od EU, postavlja se pitanje kakve će to političke posledice da ostavi na Evropsku uniju, to jest, ima li života nakon Bregzita

Folksvagen i Srbija

Privlačenje čudovišta u Šumadiju

Čaršija uveliko najavljuje investiciju veka, Vučić zagonetno kaže da su šanse za dolazak Folksvagena u Srbiju fifti-fifti, a u Volfsburgu da će odlučiti do proleća. Zašto najveći proizvođač automobila na svetu razmatra otvaranje fabrike u Srbiji i da li se može namamiti masnim subvencijama

Portret savremenika – Milutin Jeličić – Jutka, predsednik opštine Brus

Kolekcionar krivičnih prijava

Iako deluje da je "lov" na Jeličića otvoren – režimski tabloidi su 1. marta, kao po komandi, krenuli da se sladostrasno utrkuju ko će više da napiše o ovom slučaju, a pomenuti tabloidi kao maca oko vruće kaše obigravaju oko jedne druge krivične prijave protiv Jeličića – da je kao predsednik opštine dao nalog da se falsifikuju službene isprave kako bi se sprečilo rušenje nelegalnog objekta na vrhu Kopaonika: svi pišu o svemu što je Jeličić ikad uradio, ama o ovome – jok

Intervju – Agnješka Holand, rediteljka

Genocid kao državna tajna

"Ugledni zapadni intelektualci i umetnici oduvek su osećali bliskost sa komunizmom. Džordž Orvel kaže u mome filmu: ‘Potrebna nam je nada. Možda prave greške, ali je to vrsta projekta koja je, s obzirom na okolnosti, verovatno najbolja’"

Kultura i politika

Selidba trajne pozajmice

Kako je sedam slika Nikolaja Reriha, koje od 1932. godine čuva Narodni muzej i koje će ove godine otići u Moskvu, dospelo u Beograd