"Ako bi nas stavili u neprijatnu situaciju da moramo da biramo između EU i Kosova, morali bismo da kažemo "ne" bilo čemu što predstavlja kršenje našeg demokratskog poretka"
"Kada vam većina ljudi koja danas živi u Sarajevu ili Tuzli kaže da su tu došli 1995. iz Bratunca ili Banjaluke, ili kada vam većina koja danas živi u Bratuncu ili Banjaluci kaže da su se tu doselili 1996. iz Sarajeva ili Mostara – biće vam apsolutno jasno šta se dogodilo tokom rata"
Miroslav Prokopijević, ekonomista, povodom potpisivanja ugovora sa Fijatom. (B92)
"Iniciraćemo promenu zakona u oblasti javnog informisanja i radio-difuzije da se ne bi instrumentalizovala uloga države u bilo kom smislu. Država ne treba da bude vlasnik medija, što će biti regulisano njihovom privatizacijom... Država ne treba da diktira ni uslove i politiku kulture. Umesto toga, ona je partner, neko ko učestvuje u podršci i saradnji"
"Tokom posete Izbištu 2001. odjednom sam se našao pred našim porodičnim spomenikom. Bilo je to nalik čudu. Ne zna se kada je spomenik prepravljen, a to više i nije bitno. Bitno je to što sam bio na kraju dugog traganja, koje je trajalo više decenija"
Okolnosti se ubrzano menjaju, a Beograd se teško budi iz letnjeg političkog košmara
Podeljeni delovi Mostara, Mitrovice i Skoplja nisu ratne instant ili navrat-nanos osnovane naseobine kao što je Srpsko Sarajevo, niti su to getoizirane urbane enklave kakve nalazimo u Orahovcu. U sva tri grada su se podelili hrišćani, pravoslavni ili katolici, i muslimani
"Bio sam dosledan borac protiv politike Slobodana Miloševića, i ponovo bih to bio ukoliko bi se devedesete godine na neki način vratile. Međutim, takođe moram da konstatujem da je Milošević podržao Vens-Ovenov plan, a da je taj plan usvojen, rat u Bosni bi se završio 1993. i ne bi bilo Srebrenice. Dakle, ne mogu da poreknem da je to bio dobar potez, što ni u kom slučaju ne znači da mogu i hoću da zaboravim sva ostala zla koja su se desila"
"Velikih državnih kuća, poput nekadašnjeg Nolita ili Prosvete, više nema, a privatni izdavači nisu zainteresovani za objavljivanje izdanja koja nisu profitabilna. To znači da država mora da stane iza jednog takvog ozbiljnog projekta kao što je Leksikografski zavod Srbije jer je to projekat od nacionalne važnosti"
"Kada mi govorimo o Kosovu i Metohiji mnogi misle da razmišljamo samo o prošlosti i mitovima. Kažu nam da se okrenemo budućnosti, ali pod tim podrazumevaju da treba da se odreknemo Kosova i Metohije. Tu viziju budućnosti ne prihvatam. Kada ja govorim o Kosovu i Metohiji, mislim na njegovu budućnost: zaposlene mlade ljude, imovinu koju koriste njeni vlasnici, razvijen elektroenergetski sistem i najveće rezerve lignita u jugoistočnoj Evropi, najznačajnije rezerve olova i cinka u regionu, planine sa desetinama hiljada turista. Govorim o Kosovu i Metohiji ne samo zbog prošlosti već još više zbog budućnosti, ne samo zbog teritorije već još više zbog ljudi čija bezbednost i ekonomski prosperitet predstavljaju izazov za celu Srbiju i međunarodnu zajednicu". To je u uvodu obimne knjige koju ovde predstavljamo napisao Nenad Popović, šef ekonomskog tima za KiM i jug Srbije. Radi se o obimnoj knjizi, 16 poglavlja i oko 500 stranica, knjizi koja predstavlja neku vrstu enciklopedijskog prikaza ekonomske situacije na Kosovu. "Vreme" se opredelilo da objavi izvode iz poglavlja koje se bavi privatizacijom na KiM. Čini nam se da je ovo poglavlje najbolji dokaz kako se iz nepravnih rešenja rađaju nepravične odluke i to na štetu svih građana Kosova.
Uz obaveznog službenog pratioca, majora Svetozara Garašanina, i poslužitelja Mite, sa knezom su se u Košutnjak tog kobnog popodneva izvezle u šetnju i tri žene
