Kada se angažovao u predizbornoj kampanji, Abea su pitali da li to znači njegov povratak na premijersku poziciju. On je to negirao i naglašavao da podršku premijeru Kišidi vidi kao dužnost. Ipak, posle njegovog ubistva mnogi ne vide ko može biti pravi naslednik “šoguna iz senke”, kako su zvali Abea
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
Da li su netačni navodi vlasti da će od ove fabrike guma u Zrenjaninu građani Srbije, a posebno oni u Banatu, imati veliku korist? “Hvalisanje vlasti u vezi s Linglongom je sve ređe i sve tiše jer realnost postaje očigledna”, kaže za “Vreme” Duško Kokot iz Građanskog preokreta. “Od te fabrike dobili smo kršenje jednakosti aktera na tržištu, robovski rad, trgovinu ljudima, zlostavljanje životinja, pune ortopedije povređenih na gradilištu, a puniće se i onkologije kada počne proizvodnja. Cela Srbija ješće zagađenu hranu iz Banata. Nekoliko stotina obećanih radnih mesta nije vredno tolike štete. Linglong je dobio na poklon od Srbije više od 85 miliona evra i treba da radi više od 20 godina kako bi kroz poreze vratio državi toliku pomoć”
Poslednji put “Vreme” se bavilo portretom Zorane Mihajlović pre šest godina i tada smo zaključili da joj je politička budućnost nesigurna. Međutim, za ovih šest godina ništa se nije promenilo, samo je spisak onih sa kojima je bila u sukobu, a deli političko opredeljenje, nešto duži. Zato je verovatnije da je u pitanju nekakav modus operandi, jasno podeljene i unapred pripremljene uloge
Proces nestajanja devedesetih godina prošloga veka, koje će ne mali broj komentatora nazvati najsramnijim u srpskoj istoriji, poklapa se sa procesom brisanja savremene srpske istorije iz kolektivnog sećanja, ali zato procvat doživljavaju srpski srednji vek i, razume se, poslednjih desetak godina koje, pod vlašću Aleksandra Vučića, poprimaju mitski karakter
“Moć kvari ljude, malo-pomalo im iskrivi svijest, otjeraju od sebe iskrene kritičare, okruže se poltronima i onda izgube uvid u realnost. S vremenom povjeruju da su stvarno bogomdani za vječnu i neograničenu vlast. Što se vlast redovnije mijenja, manja je opasnost od ovog procesa”
Nakon uslovljavanja Prištine da Srbima na Kosovu omogući da glasaju samo ako Srbija prizna nezavisnost Kosova, Vučić je ravnopravno tražio podršku od ambasadora Kvinte u Beogradu, ambasadora Rusije, kojoj je Zapad uveo žestoke sankcije, i otpravnika poslova Kine, koja se još uvek po pitanju Rusije drži uzdržano, i tako crvenom linijom podvukao da Srbija u istorijskom sukobu između Zapada i Rusije i dalje črsto sedi na dve stolice koje se sve više razmiču
Nijedno rešenje izbegličke krize neće biti moguće niti održivo ukoliko se oružani sukobi u Ukrajini ne završe i ne postigne se mir, a život u Ukrajini vrati u normalu. Kako stvari stoje, tako nešto je gotovo nemoguće, čak i ukoliko bi se to desilo u skorije vreme, imajući u vidu da se Ukrajina nalazi u dubokoj političkoj krizi, polarizovanog društva, a sada i razrušena i sa ogromnim brojem svojih stanovnika u izbeglištvu, ali i s velikim brojem interno raseljenih ljudi
Rezultati referendum nisu “prvi udarac” autokratskoj vlasti. U najboljem slučaju to je blaga opomena Vučiću da opuštanja ne sme biti. Ipak, ovih 700 hiljada ljudi koji su izašli i dali glas protiv Vučića, jedva su trećina onih koji bi izašli da se olovkom i glasačkim listićem kurtališu bede, ali im je zato potreban minimum smislene opozicione artikulacije
Šta je obeležilo 2021. godinu po izboru nedeljnika “Vreme”
