Evropa za početnike

Na nogama i železničkim šinama

Sedam država za 22 dana, stotinak novih poznanika iz Srbije i zemalja regiona, nekoliko stotina prepešačenih kilometara, nekoliko hiljada kilometara pređenih vozom, prolazak kroz Orbanov "zid", fotografisanje kraj ostataka Berlinskog, 687 stepenika bliže nebu i pogled na čitav Pariz sa Ajfelove kule, Barselona na dlanu ispod parka Guelj... Tako je ukratko izgledalo ovo leto iz moje perspektive zahvaljujući konkursu "Putujemo u Evropu" (umesto "u", lepše bi zvučao predlog "po" jer smo i mi deo te Evrope)

O Simonidi Rajčević

Tamna zvezda

Zoom

Umesto predizborne hronike – O jubileju »Vremena«, MMF-u većem od Vučića, i osetljivosti vlasti na građanske inicijative

Tačno 29. oktobra, nedeljnik "Vreme" obeležiće četvrt veka izlaženja. U narednim brojevima, pa sve do kraja godine, različitim tekstovima i manifestacijama obeležićemo ovaj vredni jubilej

Književna i politička ostavština Borislava Pekića (1930–1992)

Čudnovata vremena

Ove godine navršilo se osamdeset pet godina od rođenja Borislava Pekića i pola veka otkako je romanom Vreme čuda na velika vrata ušao u svet književnosti, a izdavačka kuća "Laguna" upravo je završila objavljivanje Pekićeve celokupne književne ostavštine. Stranice koje slede mali su omaž ovom velikom piscu

Podsećanje – Blajnd Vili Džonson (1897–1945)

Niko se ne može sakriti

Gospel bluzer Blajnd Vili Džonson jedan je od najvećih umetnika u popularnoj muzici. Za razliku od svog savremenika Roberta Džonsona, za njega se pouzdano zna da nije prodao dušu đavolu, nego dobrom bogu, pa se uveliko priča da će vaskrsnuti jednog septembra, možda baš na 70. godišnjicu odlaska. Kroz dolinu muka, sledeći svetlo u sebi – njegova ostavština osnova je svega pozitivnog u rokenrolu

Popkulturna baština – Povodom boks seta Discipline kičme »Ove ruke nisu male 3«

Disciplina sve je veća

Za potrebe ove priče, pre svega, treba razjasniti u čemu je posebnost i prava uloga "novog talasa" u donošenju novih vrednosti u našu kulturu – oko čega se svi učesnici i posmatrači sa strane slažu – i koje su to vrednosti bile. Tekst je namenjen mlađima od 27. godina

Arsen Dedić (1938–2015)

Pesnik naše intimne geografije

Arsen je pisao, pevao i živeo, pa naposletku i umro, svima nama koji smo mogli razumeti šta znači kad "na stolu novine još leže, sa nekim datumima jula", i svima koji su, razvejani po svetu, tamo poneli i Arsena, kao dokaz da nisu tikve bez korena nego ljudi dostojni neke bolje sudbine

Intervju – Duško Gojković, džezer

Šta bi rekao Dejvis Majls

"Ti znaš šta je Guča – ljudi opasno sviraju, ovi naši Cigani. Malo jeste raštimovano, ovde-onde, ali kad počnu da sviraju, groove je to. A onda mi iz diskografske kuće Enja Records, za koju snimam godinama, kažu: ti treba da snimaš s njima. Objasnim Ekremu Sejdiću da producent hoće da me snima kako sviram s njima, a oni da me prate. Pitam, hoće doći u Minhen? Ne, to ne valja. U Beograd? Ne, i to im je veliki grad. Hoće tamo gde mirišu ćevapi. I odem u Vranje. Prvog dana bilo je malo kruto, snimali smo u kući Bore Stankovića. Oni stanu ukrug i sviraju. Sviramo, završimo, odjedanput tišina u krugu; pored mene Ekrem s njegovom trubicom, okrene se, dâ mi ruku pa mi kaže: ‘Gosin profesore, bata Dule – sad si naš.’ Primaju me u pleme!"

Intervju – Vik Godar, muzičar

Otmeni otpadnik

"U muzici sada imate dva paralelna sveta, one u muzičkoj industriji i sve ostale. Jedina razlika u odnosu na vreme Sex Pistolsa je što danas postoji internet gde svoj rad možete učiniti vidljivim, ne treba vam Meklaren koji će ići i urlati unaokolo trudeći se da vas progura u novine. A u Engleskoj je sad situacija kao u vreme Margaret Tačer. Potpuno ista klima"

Kultura sećanja – "Oluja" dvadeset godina posle (ceo tekst)

Priča moje majke

Vesna Milakara rođena je 1966. godine u Donjem Klasniću, u opštini Glina na Baniji. Sa osamnaest godina se udala za Peru Rudića, mog oca, i 1987. rodila mene, a Maju, moju sestru, sledeće godine. Živeli smo u Rudićima, u Gornjem Klasniću, sve do 4. avgusta 1995. godine. Ja sam Mirko Rudić, novinar "Vremena"

Krajina, dvadeset godina posle

Politika kolektivnog saučesništva

"Oluja" nije nikakva "briljantna vojna operacija", već onaj mučki, završni udarac odavno oborenom protivniku. Ako se već i mora obeležavati reintegracija bivše Krajine u Hrvatsku iz godine u godinu, vojna parada na dvadesetogodišnjicu drugačije se ne može razumeti osim kao još jedna bahata i izazivačka legalizacija etničkog čišćenja. To ne može da promeni ni sav doprinos Vučića, Nikolića, Dačića i svih ostalih iz aktuelne vlasti u Beogradu tragediji srpskog naroda u Hrvatskoj

Intervju – Ivan Jani Novak, Laibach

Uspon na planinu Paektu

"Autentična ‘narodna’, tradicionalna folk muzika danas je stvar prošlosti, istorije, i ona najfinije i najbrutalnije definiše karakter određenog naroda i kulture. Savremena (turbo) folk (i popularna) muzika, koja uveliko vulgarizuje tradiciju, ali zato nije ništa manje precizna u definiciji narodskog karaktera. Obe verzije folk muzike utemeljene su na Blut und Boden filozofiji, iako se savremena verzija bar donekle pokušava prodavati kao izraz globalnog kôda. Za Laibach je ‘muzika iz naroda’ u principu ona koja ubija i zbog koje se gine"