Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.

Ispred i iza puščane cevi

U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice

Izložba – »Kragujevačka tragedija 1941« u Buhenvaldu

Sećate li se Šumarica?

Zašto da se uzbuđujem koje će podatke saznati stotine hiljada posetilaca Buhenvalda o streljanjima u Kragujevcu, a koje neće? Zašto se ja uzbuđujem što moja zemlja zarad antikomunističke projekcije istorije pokopava antifašističke vrednosti koje deli onaj deo sveta kome težimo i sa kojim hoćemo da sarađujemo? Ne znam više zašto se uzbuđujem, samo znam da sam jedva uspeo da završim svoj govor prilikom otvaranja izložbe, jer mi se plakalo. Plakalo zbog ubijenih Kragujevčana, zbog svih ostalih žrtava i ratova i zbog besa usled sopstvene nemoći da se istinski pobunim protiv laži i prećutkivanja

Vojne intervencije SAD od završetka hladnog rata do Libije

Globalni pohod mirnog Amerikanca

Do juče se moglo misliti da je vrhunac ironije – ili pragmatizma, zavisi kako na to gledamo – početak jednog novinskog komentara od pre nekoliko godina, povodom Drugog zalivskog rata, u kom se autor pita: "Otkud naša nafta ispod njihovog peska?" Od juče je, bez obzira na to što je reč o vojničkoj pameti, na snazi jača izjava, cinizam – ili, opet, možda pragmatizam – po kom "Gadafijeve snage podmeću leševe na ciljeve koje mi gađamo"

Slučaj Jovana Divjaka

Udario Srbin na Srbina

Mada je Haški tribunal utvrdio da Divjak nije odgovoran za ono što se dogodilo u Dobrovoljačkoj ulici, Tužilaštvo za ratne zločine upinje se da dokaže suprotno

Knjiga koja je zbunila Evropu

»Pobunite se!«

Pažnja milionskog auditorijuma na koju je bivši francuski diplomata i publicista Stefan Esel naišao ukazuje na evropsko društvo koje je spremno na promene, na "pobunu". Mada svoje nezadovoljstvo i način otpora sadašnjem stanju još nije uspelo da definiše, ukazuje na savremeno društvo bez ideologije, u kome se kategorija demokratije podrazumeva sama po sebi, ali u kome su velike, revolucionarne ideje istrošene, te traga za novim odgovorima na stara humanistička pitanja

Protesti u Hrvatskoj

Tromblon, Thompson i fejsbukovci

Ulični protesti se nastavljaju. Datuma izbora još nema, premijerka Kosor – iako sa zaleđenim osmehom na licu – ponavlja da će oni biti u zakonskom roku, verovatno krajem godine. U svemu tome, ulične pobune teško da mogu preći u nešto masovnije

Hrvatsko-srpski odnosi

Žalosni slučaj građanina Purde

"Pažljivo sam pregledao spise iz ovog predmeta i na osnovu predočenih dokaza, a posebno iskaza svedoka, ni ja ne bih osudio Purdu, ni danas ni pre 20 godina. Jedino mi je žao što je Hrvatska naprasno počela da vodi računa o ‘pravu i pravdi’, a ni sami ne znaju koliko su Srba osudili na višedecenijske kazne sa mnogo manje dokaza i činjenica", kaže direktor "Veritasa" Savo Štrbac

Antifašizam i temperament

"Partizanski bluz"; VREME 1049

Lisica i ždral

Ruska torta

U iščekivanju završnog kak se veli intervjua pre stupanja na dužnost još kako visoku i odgovornu prebiram po životopisu: šta je sve pridonelo da postanem ovoliko otvoren, trpeljiv i okrenut drugima

Lisica i ždral

Reč nedelje

Pašanče je pašenogovo (pašančevo) dete, porod definisan srodstvom koje nije krvno; pašenozi teorijski mogu biti i braća, ali bi pašanče onda bilo sinovac/sinovica tj. sinovče

Intervju – Grigorije, vladika zahumsko-hercegovački

Povratak u Mostar

"Jedan vladika mora da se ponaša u skladu sa činom koji nosi. Crkva je za mene prostor slobode, ali slobode koja podrazumeva potpunu odgovornost. U jednom intervjuu Bob Marli je, što nisam očekivao, izvesnu novinarku nakon kritika iznetih na račun njegove nekonvencionalnosti upitao: ‘Možete li možda to da kažete Isusu, jer on nije uopšte bio konvencionalan?’ Svideo mi se odgovor"

Kako je raskućena kuća kralja Petra

A od kralja gvozdeni krevet

Hiljadu devetsto četrdeset pete došli su ljudi sa dva kamiona i sve odneli. Pozlaćena slova sa ograde cepali su popevši se na merdevine