Svakome pre ili kasnije zatreba pomoć drugih. Od nje ponekad zavisi ljudsko dostojanstvo, ponekad život. Solidarnost se u Srbiji, sudeći po malom broju istraživanja, ne dovodi u pitanje. O sebi mislimo kao o "toplom", neposrednom, otvorenom narodu koji u svakom trenutku zna šta "bližnji naš" radi. I uspešno se nosi sa svim izazovima koje pred nas postavlja Prva zapovest
Srđan Srećković, ministar za dijasporu (B92)
Gledao sam sedamdesetogodišnjake kako plešu u zemunskom "Buena Vista Social Clubu" ("Tri Lađara"), gde sviraju džez neki od istih muzičara koji su tu svirali 1957. Digne se neki čiča u košulji boje olujnog neba i neka bakica u crvenoj haljini, i kad zaigraju vidiš da je on bio frajer i da je ona bila riba. Pokreti se ne gube. Rukopisi ne gore
Holivudski film o zaveri je je već i samo snimanje na mestu stvarnog događaja, u tzv. Bendler-bloku, gde je grof atentator zajedno s petoricom najvažnijih zaverenika streljan još iste noći, izazvao golemo uzbuđenje u političkom i medijskom Berlinu
Nađena je glava, pa onda i ostatak, ali to je od manjeg značaja. Od većeg je značaja to što i dalje ginu partneri, ortaci i kumovi bezbednosno zanimljivih lica. Na kriminalnoj sceni u toku je sleganje terena: polako izlazi na videlo ko je kome ko, a ko će otpasti čim se postigne politički dogovor
Za brade su se njihova preosveštenstva i ranije hvatala, naročito uoči i za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora. To je pre uobičajena pojava nego eksces, ali nikad u istoriji nije, kao što je sada slučaj, javno izvrtano prljavo rublje visokočešnejših
Nasuprot poslovnim sajmovima avijacije, poput Farnboroa u Engleskoj ili Salona avijacije u Buržeu u Francuskoj, aeromitinzi kakav je u Kečkemetu imaju za cilj zabavu najširih narodnih masa, približavanje vojske i sistema odbrane građanima, animiranje najmlađih za vojni poziv, prikazivanje vazduhoplova i veštine upravljanja
Ovdašnji sportski mediji su na početku Olimpijade dramatično naglašavali da Srbija posle 96 godina ponovo nastupa kao samostalna država
Džej Mekinerni nije tu da popuje svojim junacima, još manje čitaocima. On samo valjano vaja portret jednog vremena i ljudi u njemu, a to vreme je naše više nego što je bilo u doba izvornog objavljivanja ovih romana
Mušarafov odlazak nije izazvao veliko uzbuđenje na međunarodnoj sceni, čak bi se moglo reći da je i kod njegovih saveznika primetno nešto nalik na olakšanje. Kondoliza Rajs je izjavila da je predsednik Mušaraf "bio prijatelj SAD" i da će Vašington "nastaviti da radi sa političkim liderima Pakistana", a Vlada Velike Britanije bila je još hladnija, izjavivši da odnosi zemalja "ne zavise od pojedinaca" i Mušarafu poželela "sve najbolje"
"Tokom posete Izbištu 2001. odjednom sam se našao pred našim porodičnim spomenikom. Bilo je to nalik čudu. Ne zna se kada je spomenik prepravljen, a to više i nije bitno. Bitno je to što sam bio na kraju dugog traganja, koje je trajalo više decenija"
