Trenutna slika o odnosu vlasti i opozicije u Srbiji izgleda ovako: Vučić baci kosku kojom nudi opoziciji saradnju i, kao, priliku da se ponaša konstruktivno. Lideri opozicije naivno zagrizu i počnu oko te koske da se glože, a vladajuća klika dobije priliku da kaže: "Eto, pogledajte kakvi su"
Opus Aleksandra Vučića podseća na zakasnelu potrebu čoveka bez radne biografije izvan političke karijere da ostavi trag o sebi kao prosvetitelju, misionaru, filozofu, ocu nacije, lajf kouču, modernizatoru, neshvaćenom i usamljenom reformatoru koji kritikuje one koje najviše voli – svoje sunarodnike, sve u želji da ih konačno izvede iz vekova tame, poduči da odustanu od zatucane prošlosti i nazadovanja i pođu u vek napretka, civilizacije, rada, upornosti, marljivosti i neodustajanja do svetle budućnosti. I sve bi bilo u redu kad bi to što je napisano imalo i naznake sličnosti sa petogodišnjom stvarnošću u Srbiji pod njegovom vlašću. Zato od svega ovoga što piše – ništa nije u redu
Kako se dogodilo da jedan lokalni incident u Bačkoj Palanci preraste u slučaj koji ulazi u domen nacionalne bezbednosti? Šta piše u pismu Zvezdana Jovanovića Nebojši Stefanoviću i u dokumentima Sektoru unutrašnje kontrole vezanim za inspektora Dalibora Karanovića u koje je "Vreme" imalo uvid, šta je o tome rekao sam ministar i zašto su državna sekretarka Biljana Popović Ivković i načelnik SUK a Miloš Oparnica izrekli neistinu o tom slučaju? Da li je sve samo još jedan politički obračun u predvečerje izbora nove Vlade Srbije ili se na ovom slučaju pokazuju sve slabosti pravosudnog sistema Srbije
"Naša stvarnost je svakodnevna kombinacija građenja i razbijanja iluzija, fantazama. Recimo, koliko je ljudi verovalo da je Kosovo demokratsko pitanje i da će biti rešeno posle 5. oktobra i svrgavanja Miloševića? Koliko ljudi živi u projektovanoj iluziji da je ulazak u EU isto što i prolazak kroz vrata Raja"
"Da li je čovjek promašena investicija prirode? Gdje se izgubio čovjek, prvo raspet na krstu, a onda raširenih nogu i ruku zaokružen u renesansnoj formi, poslije revolucionar idealista? Gdje se izgubio ideal revolucionarnog zanosa"
Kako tabloidoidi kuju planove, kako nalaze teme, kako biraju junake sutrašnjeg izdanja i, nadasve, kako gledaju na svoje friške, netom objavljene uratke
Idealni muž Oskara Vajlda, režija Konstantina Bogomolova, Umetničkog pozorišta "Čehov" iz Moskve; Naše nasilje i vaše nasilje, kolektivni rad Olivera Frljića i glumaca Hrvatskog narodnog kazališta iz Rijeke i Slovenskog mladinskog gledališča iz Ljubljane
