NATO, Evropska unija i Amerika nastoje da stvore "svetski savez" da bi što pre i što snažnije krenule u dugu, iscrpljujuću, opasnu bitku protiv islamskih terorističkih mreža, centrala i pokrovitelja u svetu
Svetski program za hranu objavio je da će rezerve hrane u Avganistanu biti potrošene u roku od dve sedmice
Avganistanski militaristi, izgleda, ne shvataju da je lakše srušiti statuu Bude nego izaći na kraj sa odmazdom Vašingtona
Oni koji su imali prilike da ga sretnu opisuju ga kao hladnog, proračunatog, skromnog i izuzetno poštenog čoveka, potpuno posvećenog svom cilju
"Borci protiv globalizacije i prednosti Sjedinjenih Država ne znaju šta da urade jer i to što dignu u vazduh čitave zgrade ipak je izraz nemoći, ne vidi se kako će time zaustaviti taj proces. S druge strane, Sjedinjene Države sa svojim ogromnim potencijalima nemoćne su u odnosu na njih; i taj bes je nemoćan. Besan odgovor na zlo uvek je novo zlo"
Patriotska histerija raste, bajoneti se bruse, barjaci i flote se razvijaju. Amerika se naoštrila da ratuje, ali u ratu u koji se ne razume i u kome masivni vazdušni napadi ne znače ništa. Terorizam se suzbija na izvoru, snajperskom puškom, a ne kasetnim bombama
Izvesnost na kojoj je počivao jučerašnji svet dovedena je u pitanje. To znači da najkrupnije vesti koje dolaze iz Njujorka i Vašingtona nisu one o broju mrtvih i ranjenih, niti o veličini razaranja
Nešto pre devet sati izjutra, 11. septembra, Sjedinjene Države ušle su u rat. Za razliku od svih prethodnih ratova u dvestogodišnjoj američkoj istoriji, ovaj se vodi protiv nevidljivog i zasad nepoznatog neprijatelja, koji je dokazao da je u stanju da za svega par sati nanese neviđene ljudske žrtve i materijalnu štetu najmoćnijoj zemlji na svetu
Već više od godinu dana obnovljeni sukobi na Bliskom istoku ceo region drže u začaranom krugu nasilja. Kratkotrajni period mirovnog procesa u poslednjoj deceniji prošlog veka kao da je otišao u nepovrat. Na Bliskom istoku ponovo se gine svakodnevno, a raketne napade Izraelaca smenjuju tragični pohodi palestinskih boraca-samoubica po autobusima, restoranima, kafićima. Svet je duboko uznemiren u bezuspešnom nastojanju da sukobljene strane privoli na traženje racionalnog izlaza. Da li je to uopšte moguće u tako dugotrajnoj i složenoj krizi – po čemu je region Bliskog istoka uistinu jedinstven u svetu
U osnovi, čitava priča o ostatku DOS-a dala bi se sažeti u gornji naslov i stih poznate dečje pesmice. Stvari trenutno zaista tako stoje da iza dva glavna aktera srpske političke scene zjapi poprilična praznina, pa se tek onda u haotičnom nizu ređaju (pre)ostale DOS-ove vedete. Koštunica i Đinđić, njihovi odnosi, sukobi i primirja toliko zaokupljaju pažnju i energiju političke javnosti, da sva druga pitanja i ličnosti dobijaju svoj smisao tek s obzirom na ovaj fundamentalni rasap. Nije, međutim, obavezno moralo biti tako, i verovatno bi bilo bolje da tako nije ni bilo
