U jeku priče o štednji kompanije pod državnom upravom potrošile su za tri i po godine najmanje 12 miliona evra na različite projekte u oblasti društveno odgovornog poslovanja u diskrecionom postupku
"Ključni kriterijum kada je reč o ekonomiji i prijemu u EU jeste da li zemlja kandidat ima funkcionalnu tržišnu ekonomiju. I ove godine je iz Izveštaja jasno da ne samo Srbija već i druge zemlje ne ispunjavaju u potpunosti te kriterijume. Neke od oblasti relevantne za ovo pitanje jesu subvencije, državna pomoć, preduzeća u državnom vlasništvu. Te primedbe su adresirane ne samo Srbiji nego i drugim zemljama kandidatima, tako da Srbija nije izuzetak"
"Dobro... Ajmo ljudi", reče ministar Dačić, i svi krenuše. "Majstore, dobro napravite ploču. Nemoj da propadnu ljudi!" Majstor samo klimnu glavom
Male nacije mogu samo udruživanjem da ostvare svoje interese. Neke svoje interese mogu da dovedu bliže ostvarenju. Ako nema udruživanja, onda su balkanske države ono što su sada. To su u ovom trenutku potpuno nemoćne tvorevine gde nacionalizam deluje karikaturalno. Ta disproporcija između realne političke moći i zablude o nacionalnoj veličini toliko je ogromna da zaprepašćuje, zasmejava i na kraju dovodi do suza
Nemačka i Sjedinjene Američke Države, na koje se najčešće pomisli pri "izboru" idealne zemlje za rođenje, nalaze tek na 16. mestu svetske liste. I pritom, dele ovo mesto. Srbija na ovakvoj listi zauzima osrednje 56. mesto. Da li je pitanje rođenja u nekoj državi i time stečenog državljanstva jedno od najznačajnijih pitanja epohe koja dolazi?
U koliko bi EU sankcije pooštrila, a Moskva odgovorila novim kontramerama, došlo bi do pravog privrednog rata sa nesagledivim posledicama
Lideri Evropske unije na samitu u Milanu 30. avgusta nominovali su poljskog premijera Donalda Tuska za naslednika Hermana van Rompeja na čelu Evropskog saveta, dok će mesto evropske visoke predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost Britanke Ketrin Ešton naslediti italijanska šefica diplomatije Federika Mogerini. To je hrabar potez premijera Italije Matea Rencija: Mogerini ima analitičko znanje, ali nema operativno iskustvo da vodi instituciju od 3400 saradnika i godišnjim budžetom od 800 miliona evra, a kamoli da pokuša da kreira nešto što bi se moglo nazvati prepoznatljivom spoljnom politikom EU
Administrativni problemi među državama administrativno se i rešavaju, a ne sumanutom izgradnjom suvišnih objekata o našem trošku
Za Srbiju, kao i svaku drugu zemlju, važno je da sačuva svoj suverenitet i nacionalni identitet, a ona to ne može uraditi bez ekonomskog razvoja. U ovom trenutku postoje tri megaprojekta koji su u vezi sa razvojem ekonomije: u oblasti energetike to je "Južni tok"; zatim poljoprivreda, gde je Rusija našla interes da iz Srbije dobija kvalitetne namirnice; i, kao treće – turizam: Rusi vole da dođu u Srbiju kao novu, neistraženu destinaciju. S druge strane, ne mogu da navedem niti jedan sličan projekt u kome bi tako iskreno učestvovale Sjedinjene Američke Države i Srbija ili Evropska unija i Srbija
Do kraja decenije, Evropska komisija će samo u nauku i inovacije praktično uložiti celih deset budžeta Republike Srbije, kroz jedan do sada neviđen program investicija. Šta to zapravo menja
Moguće je da Rusiji ekonomski ne odgovara dalje zaoštravanje sukoba sa Zapadom oko Ukrajine, pa je možda spremna da popusti sebi naklonjenim malim državama u Centralnoj i Istočnoj Evropi, pa i u Evropskoj uniji, pogotovu što bi je to izašlo relativno jeftino. Agencija Blumberg u tom pravcu zapaža da se Mađarska, Češka, Slovačka, pa i Hrvatska protive sankcijama prema Rusiji, jer se iz Moskve nadaju povoljnim poslovima. Tako je Mađarska već potpisala predugovor od deset milijardi dolara za izgradnju dva atomska reaktora za proizvodnju struje, a i Slovaci se nadaju završetku izgradnje ruske atomske elektrane. I Hrvatska je dobro prošla, pa je "Agrokor" od Zberbanke dobio kredit od 820 miliona dolara za kupovinu slovenačkog "Merkatora". No, Rusi se dosad nisu tako ponašali, kad je u pitanju "uvek odana Srbija". Ostaje da se vidi da li će se sada tu nešto promeniti posle Vučićeve posete i koliko će sve to koštati Srbiju na drugoj, evropsko-američkoj strani
"Prosečan prinos jabuke u Srbiji iznosi 15 tona po hektaru, što znači da se godišnje proizvede više od 300.000 tona. Nažalost, samo 30 odsto roda čini jabuka prve klase, što smatram neekonomičnom proizvodnjom. Kada bismo bili u mogućnosti da tehnologiju Delta Agrara u proizvodnji jabuka primenimo na sve voćnjake u Srbiji, rod jabuke bio bi četiri puta veći, a 80 odsto bila bi prva klasa. Tako bi Srbija postala značajan proizvođač jabuka u Evropi"
