Džordž Best (1946–2005)
Odlazak „fudbalskog Bitlsa“
I da nije bio genijalan fudbaler, a bio je, ostavio bi trag jer je stilom i načinom života, doduše ne baš uvek i u svemu za primer, obeležio jednu epohu išavši, zapravo, ispred svog vremena
Intervju - Želimir Žilnik, reditelj
Izvorna moć pokretnih slika
"U svojim filmovima pokazujem da šljam nisu oni koji danas idu zakrpljeni i pocepanih đonova. Šljam Balkana je u lister odelima"
Lisica i ždral
O jeziku, rodovi…
Pre deset godina mislio sam da podrivam Miloševića, sad vidim da ni tabli "Ulica Ivana Ćaje" ne mogu ništa
Izjava nedelje
„Ono čime se bavim su uglavnom poslednjih nekoliko meseci, bogami i nekoliko godina, kreativni poslovi koji se uglavnom baziraju na tom nekom da kažem regionalnom uspostavljanju ovoga što radimo.“
Željko Mitrović, vlasnik RTV Pinka (Utisak nedelje, B92)
Košarka
Kad je vlast slast
Farsa sa kandidaturom Bore Stankovića za predsednika KSSCG završena je onako kako je i bilo smišljeno: njegovim odustajanjem. Posledice će se tek videti i osetiti
Postoji zapisnik
"Usamljeni osvetnik"; "Vreme" br. 776
Nuspojave
Dika Divac, reprezentativac
Šta bi bilo da Divac piše romane ili simfonije? Da li bi se predsednik i premijer ovako angažovali za nekog pisca, muzičara, ili za onog Leskovčanina Stojkovića, vrhunskog genetičara
Lisica i ždral
Podbelgradskie vechera
Predsednik je poteru za Mladićem, ako tako može da se kaže, fokusirao na granice i na šume, ne treba, znači, trošiti snagu na kojekakve goleti udaljene od naših granica
Intervju - Zoran Predin, frontmen Lačnog Franca
Instant vremena
"Nadam se da će jednog dana ponovo biti moderno da svako bude svoj, da pokušava naći sebe u životu i da se originalno izražava, da bude različit. Jer, danas je, za razliku od naših vremena, moderno da su svi isti i ne daj bože da staneš pola koraka u stranu. Svi su isti..."
Deset godina od Dejtonskog sporazuma
Pregovori i sudbina
Od pregovarača u Dejtonu iz bivše Jugoslavije, četvorica više nisu u životu, osmorica u političkom zapećku, šestorica pred Haškim sudom, a jedan pred američkim
Poljoprivreda i genetika
Izum bogatih, hrana za siromašne
Da li su genetski modifikovane ratarske kulture štetne ili korisne nije tema za diskusiju, jer niko konačan sud ne može dati. Tema je, međutim, kojom kulturom srpski poljoprivrednici, a time i cela zemlja, mogu da ostvare veću dobit. U bogatim evropskim zemljama potrošači su spremni da plate višu cenu za, recimo, kečap ako je napravljen od nemodifikovanog paradajza, čokoladu sa lecitinom od nemodifikovane soje. Neće, jednostavno, uopšte da ulaze u to da li modifikacija ima ili nema štetnih posledica. Neće da razmišljaju, jer im se može