Bivšeg Komandanta elitne vojne jedinice Ladislava Trohu su neki smatrali klovnom, drugi poštenjakom, hrabrim i principijelnim čovekom. Široj javnosti postao je poznat kada je 1. jula 1998. godine, naočigled zbunjenih prolaznika, ispred slovenačkog parlamenta u punoj uniformi salutirao slovenačkoj zastavi
Odluka Bušove administracije može biti tek početak zaoštravanja odnosa sa Rusijom i donekle je odgovorila na pitanje kako će izgledati nova američka spoljna politika. Konture te politike već se naziru i opasno liče na one hladnoratovske
"Rasprava koju je organizovao Britanski savet vodila se pre svega o razlikama u pristupu – delovati na diskontinuitet u načinu mišljenja i na uvrežene kalupe jezika, ili delovati neposredno u sferi političkog. Delovati kao pisac građanin, ili kao građanin pisac"
Da li se iza pokreta Obraz kriju neoljotičevci koji ispisuju antisemitske parole po Beogradu, ili je to samo društvo hrišćanskih nacionalista "ali ne i šovinista"
DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".
Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu
"Teroristi su trenutno rasprostrli mapu sa koje se vidi da traže Veliko Kosovo. Oni ne žele javno da govore o Velikoj Albaniji, jer znaju da međunarodna zajednica nije spremna da podrži takav koncept"
Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija
Srbija treba da zadrži onoliko suvereniteta i nezavisnosti koliko može da podnese i koliko joj se najviše isplati
