“Frustracija je danas ogromna. Danas na demonstracijama može biti milion ljudi, a da to nema nikakav efekat na politiku. To znači da su mediji toliko otupili učinak te ljudske prisutnosti na manifestacijama da to više nikome ništa ne znači. Tako da umjetnost može raditi samo mikro pomake u nekim džepovima kulture koji su sve manji i sve rjeđi”
“Jugoslovenski olimpijci smatrali su pozdrav u Berlinu kao potvrdu nadobudnosti i osionosti domaćina. Da, nisu bili samo sportisti i takmičari, već i politički osvešćeni mladi ljudi, sposobni da razdvoje sport i viteško nadmetanje od političke propagande”
Pre deset godina preminuo je dr Jovan Jovičić. Svirati Veliku hotu Fransiska Tarege bez formalnog muzičkog obrazovanja i daleko od Španije, na način na koji ju je on svirao, ravno je čudu
„Zašto loše prolazim u gradu u kom živim, u zemlji iz koje potičem – pojma nemam“, govorila je glumica koja je na jednom Pulskom festivalu dobila „Zlatnu arenu“ za tri filma, mada su neki članovi žirija tvrdili da u njima ne igra ista glumica
“Čovek možda ne mora da zna šta tačno hoće, ali mora da zna šta neće. Ja nisam hteo da budem kriminalac i da postupam po nezakonitim naređenjima. Većinu pripadnika MUP-a koji su uhapšeni poslednjih par godina lično poznajem. Završili su u zatvoru zato što su bespogovorno izvršavali sva naređenja znajući da neka nisu po zakonu. I to uvek dođe na naplatu”
Toliko omladine moglo se okupiti i mnogo gorim povodom, a Buč Kesidi ima ozbiljne izglede da bude sve bolji. Na engleskom, lepše: Ima dosta prostora za poboljšanje. Malo li je, na sceni s toliko nepopravljivog?
Reporter uze pita članove žirija koliko je predsednik doprineo porastu broju ovaca u Srbiji; prvi član zahvali što smo ga podsetili na to, drugi, koji očito nije razumeo pitanje, odgovori da predsednik ne može da doprinese broju ovaca
Šta predsednik Srbije iz dana u dan poručuje građanima? Ukratko: imamo svega dovoljno, nečeg čak i previše; on se uvek suprotstavlja stalnim pretnjama sa svih strana; za sukobe su drugi odgovorni, a Srbi su snažan narod koji želi stabilnost i normalan život; razni neprijatelji uporno “lažu”, “varaju” i “hoće da nam zadaju udarac”; “namrgođen” i “jedini realan” zna šta protivnici govore i misle o njemu; biće plata i penzija, puteva, železnica, stadiona, bolnica i škola; uprkos svemu, čekaju nas “najteži period” i najveći pritisci. I tako iz godine u godinu, od televizije do televizije
Lideri najbogatijih i najmoćnijih zemalja sveta prošlog vikenda okupili su se u Indiji, kako bi na dvodnevnom samitu G20 pokušali da doprinesu rešavanju najurgentnijih globalnih problema. Najveći uspeh samita predstavlja ulazak i stalno članstvo Afričke unije u toj organizaciji, a najavljen je i novi interkontinentalni ekonomski koridor koji će parirati kineskom infrastrukturnom projektu “Pojas i put”
Država ne treba da finansira one koji su (najpoštenije) zaradili baveći se profesionalno sportom, već da ulaže u one koji nemaju – u mlade talente jer im je svaka moguća pomoć potrebna na početku dugog puta do uspeha, ali i siromašne veterane koji su postignutim vrhunskim rezultatima zaista doprineli afirmaciji svoje zemlje, a sportom su se bavili samo iz ljubavi
“Vrhunski umetnički princip je udariti ekser u glavu iz bilo kog ugla, a ne samo iz jednog i on mora ići svojim putem kako treba. A za to je potreban mnogo veći rizik, senzibilnost, fleksibilnost i mnogo bolja tehnika. Potaknut idejama o jedinstvenosti svakog događaja, promenio sam svoje shvatanje umetnosti, tehniku, kompletan pristup. Srećan sam sa tim, pristup je životniji, muzika se pravi na licu mesta, u dodiru sa realnošću”
Mnogi od vas će sanjivo muljati parizer ili nešto slično po ustima, gledajući tri suklate kako pred kamerama žvalave veknicu od ničega, pre nego što odu na pravi doručak (gde vas neće voditi). To je tipično vučićevsko paunisanje
