Mnogi prodemokratski protesti od 1990. do danas završeni su bez uspeha i gubitkom energije, ali neki od njih su uspeli da izdejstvuju da se vlast, bar donekle i bar u nekom periodu, povuče pred voljom građana
Četrdesetak ekoloških organizacija u pedesetak gradova i opština širom Srbije najavile su treće subote zaredom blokade puteva. Od masovnosti protesta zavisiće njihova verodostojnost, buduće akcije i reakacija državnih organa
Bolje je graditi na onom što je dobijeno, nego rizičnim akcijama dovoditi u pitanje vlastite ciljeve i kredibilitet. Zavodljiva je energija manjine bez koje ništa ne bi započelo, ali sada je ključ u konsolidaciji podrške šarolike i tihe većine
Studenti su nekada bili najmoćnija poluga građanskih protesta. U Srbiji se ponovo organizuju ulični protesti, vidljivi su na društvenim mrežama, svi znaju za njih, ali im se studenati i mladi ljudi ne priključuju u ozbiljnijem broju. Deluje da se njihov društveni potencijal negde izgubio
Ekološkim pokretima je tokom proteklih desetak dana pošlo za rukom ono što opozicione partije nikako ne uspevaju – da masovno motivišu građana da izađu na proteste. Tokom proteklog vikenda varijacije na temu životne sredine bile su povod protesnih šetnji i blokada puteva Širom Srbije. Razlikuju se organizatori i neposredni povodi
Prvi deo "dvostrukog" Bitefa prošao je u znaku izazovnog odnosa dramskog i nedramskog/postdramskog teatra, kao i u suočavanju sa ekološkim pretnjama
Najveći broj onih koji su učestvovali na protestu su ljudi koji su prepoznali da su zemlja, voda i vazduh pitanja golog opstanka u Srbiji i da nema dalje. Nije važno da li ih je bilo pet ili petnaest hiljada, u ovakvoj zemlji je svaki glas bitan. Sahranjivati jedan tako važan skup i važnu temu zbog amaterske organizacije, početničkog neznanja, malih i nebitnih sujeta i velikih i važnih interesa, što reče Merkelova "celog sveta, pa i Nemačke", zaista je u najmanju ruku – neodgovorno
Kada je 2002. godine Lafarž kupio cementaru u Beočinu, građani su očekivali bolje plate i čistiji vazduh. Međutim, novi vlasnici su umesto prirodnog gasa počeli da koriste daleko štetniji petrol-koks i da spaljuju opasni otpad. Inspekcija je 2019. godine ustanovila da su u vazduh ispuštane velike količine toksičnih materija, ali sudski proces nije na vidiku. I u Beočinu to nikoga ne čudi
Postavlja se pitanje da li se tzv. ekološka revolucija u Srbiji može valjano politički valorizovati i da li može biti važan faktor ako ne u rušenju, ono u destabilizaciji Vučićevog režima. Da li se ta šarolika i konfuzna energija bunta može na neki način objediniti i pretvoriti u nekakvu veliku zelenu stranku ili koaliciju koja može ostvariti validan izborni uspeh
"Ljudima je postalo jasno da moraju braniti svoju prirodnu sredinu, jer to je pitanje našeg opstanka na ovoj planeti. I mislim da su ovi protesti znak da ljudi izlaze iz letargije. Kada je zaštita životne sredine u pitanju, to onda nije ni pitanje ideologije, niti pitanje političkih stranaka, već – ponavljam – stvar našeg prirodnog opstanka. To je borba za ono što ćemo da jedemo, kakvu ćemo vodu da pijemo, onu iz zdrave ili bolesne zemlje, te kakav ćemo vazduh da dišemo. A to su tri bazične stvari života"
Republika Srbija će Bijenalu arhitekture u Veneciji ponuditi projekat mladih arhitekata o gradu Boru, ali sa cenzurisanim Katalogom
Potrebe za nedostajućom baznom energijom trenutno možemo namiriti na jedan od četiri načina: uvozom, angažovanjem nuklearnih elektrana, angažovanjem termoelektrana na gas i angažovanjem termoelektrana koje sagorevaju ugalj. Oslanjanje na uvoz je problematično. Za nuklearke novca nemamo, dok oslanjanje na ruski gas u ovom kontekstu nije prihvatljivo sa stanovišta energetske bezbednosti. To nas do daljeg ostavlja sa termoelektranama na ugalj kao jedinim realističnim rešenjem
